Narodno blagostanje

6. јула 1999.

Pre tri godine bila ie nastupila izvjesna stagnacija. Nu prošle godine izvoz je znatno OŽivio i porastao prema 1927 za 30%. U prvih 6 mieseći ove godine, izvoz је tako intenzivan da potraje li isto raspoloženje i u drugom semestru, imati ćemo rekordni izvoz. Sve tvornice rade punom parom.

| Još godine 1925 паб зто сетеп! !2уе2 и: 22 атхауе, kolonije i dominije. Prošle godine taj je broj porastao na 52. Od toga ide na Europu 8, Aziju 11, Ameriku 13 a na Afriku čak 20. Kako se vidi, dalmatinski cement izvozi se u skoro sve države pak po lome pruža jaku mogućnost još većeg razvitka.

Belgeijanci misle u novu tvocrnict investirati oko 100 mi-

liona dinara. Blektričnu energiju dobivali bi od društva »La.

Palmatienne« uz jeftiitu cijenu što bi pojeftinilo produkciju tako da bi se mogio uspješno konkurirati cementu drugih država i istisnuti ga iz mnogih država.

»Вејетадег Хебипо« о430јипа 6. 2. donosi interesantna Ssaopštenja o odnosu novčanih zavoda, specijalno zagrebački, prema Agrarnoi Banci. Zagrebačke banke stoje navodno na stanovištu da mogu upisati sume, ako im se povećaju krediti kod Narodne Вапке и сгlokupnom iznosu upisanoz kapitala, osim toga traže i lombardovanie akcija Privilegovane Banke po 75%. Pregovori koji su u tome pravcu već vodjeni nisu dali povoljne rezultate.

U istom se članku tvrdi da i» izvesno razočaranje nastupilo i sa strane šećerne industrije. Neke fabrike šećera upisale su za jedan milion dinara akcije, a nekoliko samo za 650.000 din. što ni u kom slučaiu ne odgovara odnost njihovih sredstava i preimućstva Које im je država dala.

Iz bankarskih krugova tvrdi se, da је остуапје Ргvilevcovane Agrarne Banke izvršeno bez sporazuma sa njima i protivno njihovim predlozima. Organizacija novoosnovanogS астаглосг kreditnog zavoda ne odgovara #аКодје intencijama privatnih banaka, pa se prema tome ne može ni zahtevati odgovarajuće izlaženje u susreli. Bankarski krugovi nemaju stoga poimljivo nikaRvog interesa za Agrarnu Banku. Njih osim toga ne može da zazreje činjenica kada celu stvar isti liudi sa istim načinom vode, koji su se u svoje vreme istakli za upis austro-ugarskog ratnog zajma koji je imao katastrofalne posledice.

Jedna interesanina verzija

А стеат Agrarne

»Народно Благостање« доне: ло је у 5. броју од 9. марта т. г. комунално-политички програм председника београдске општине г. Милоша Савчића.

Између осталог г. Савчић говорећи о пустоши од партизанства дотакао се питања одговорности за изглед

"и стање у коме се налази престоница. Поводом најновијих догађаја у општини, сматрамо целисходним да подсетимо Београђане на следеће речи г. Савчића.

»За данашњи мурдарски изглед и стање Београда крив. је посебице сваки грађанин, па следствено сваки грађанин и сноси свој део одговорности због своје инертности: у питањима, која се непосредно тичу напретка и развитка Београда, као центра данашње државе.«

___ Пре 47 година основана је

Београдска Задруга. Од 20

=== =

Г. Савчић о Београпанима -

Пред личним променама

А о ВА И чланова првог Управног и рал J МИ надзорног одбора жив је јепвннешенетин------=-==-==---<== | лдино бивши председник 1

Ђорђе Вајферт; а од чланова управног одбора из 1884, г. жив је још само г. Лука Ћеловић. У овој се години навр-

# Курзив наш. Уредн, »Народ. Благостања«,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 353.

шује 45 година, како је он ушао у управу Београдске Задруге. За то време много је њих прошло кроз њен управни и надзорни одбор, али је г. Ћеловић једини творац Београдске Задруге. Београдска Задруга је његово дело. (Он ју је сачувао од неколико опасности и подигао ју је на завидну висину. Нешколован, скоро неписмен, г. ЋелоБић је створио једно банкарско и осигуравајуће предузеће, које стоји на челу наших домаћих.

Г. Лука Ћеловић и покојни Никола Спасић могу се назвати представницима предратне београдске чаршије. Они су за њу типични, а у исто време оригинални типови. Обоје су два феномена. Привредна историја предратне Србије биће непотпуна, ако у њој не буду били биографија и карактеристика та два трговца. Г. Ћеловић је даровит трговац; он, као и Никола Спасић, није ишао зећ утапканим стазама. Он је крчио нове путове. То су србијански американци, јер је за њих карактеристично колосална снага и енергија у привређивању, несавладивост, неуморност и непопустљивост.

Кад се пише о пословном човеку јеванђеље се држи затворено. Хоншћанска вера не прима богаташа ни у каквом сосу. То је у осталом ствар, коју ће они сами расправити са надлежним свецем. Земаљски живот их прима, а често их и врло много цени. Пословни људи су створили свој морал. Главна одлика пословног морала је негација сваке сентименталности. Г. Ћеловић није сентименталан, иначе не би успео, јер послован живот не зна за сентименталност. Послован човек не зна за милост, он може да практикује милосрђе ван свога посла, али не у послу. Говори се, да је г. Лћеловић на путу да изгуби престо у Београдској Задрузи. Такав је послован живот, он не зна за сентименталност.

Београдска општина донела је на својој одборској седници у ноћи од 18. и 19. јуна т.г. одлуку да изградњу нозе престоничке централе повери

Једно мишљење о будуЋћој електричној централи

једној швајцарској групи.

За тај замашан, па и лукративан посао интересовало се више светских кућа. Између осталих поднели су били своју понуду Шкода у заједници са Га Зосјеје d' Etude et де Сопзетисноп де Сепега!е ЕТесетаче. Поводом тога случаја написао је г. инж. Штеби, заступник Шкодиних фабрика у Београду, један чланак у »Вејсгадег ХеПипо« од 30 јуна т. г. под насловом »Нова електрична централа у Београду«, у коме се нарочито подвлачи, како су се гореименоване дзе светске куће јављале на овом конкурсу као носиоци једног великог економског пројекта, превазилазећи далеко локалне потребе града Београда, а који би био од велике користи држави С.Х. С:

Међутим, општински одбор доносећи онакву одлуку о подизању једне мале електричне централе, каже г. Штеби, руководио се једнострано и локалним интересима.

Чланкописац г. Штеби завршава овај чланак констатацијом како је оваквим решењем питања изградње електричне централе нанета Београду и држави осетна штета коју треба поправити.

Dana 1. jula 1999 primili smo Priručnik Banaka S. H. S: kojeg su izdali dva činovnika Jugoslovenske Banke u Subotici. Kad smo ga malo prelistali, zaDtiepastili smo se da sadrži samo bilance za godinu 1927, medjutim skoro svi ti zavodi već su izdali svoje bilance za godinu 1998. »Compass« koji izlazi u Beču, sadrži isto tako bilance za 1927, ali smo njega primili prvih dana januara. Otuda imamo u Priručniku, da Poljodelska banka, Zagreb ima dioničku glavnicu od 5 miliona dinara, medjutim ima već го:

razic; а

Priručnik Banaka S. H. S. : 1998—99