Narodno blagostanje
Страна 354.
dinu dana da je Slavnica povišena 10 miliona dinara. Isto tako kod Jugoslovenske udružene banke nije uzeto u obzir fuzija sa Agilbankom. Materijal je površno sastavljen. Pored banaka uzete su u obzir i zadruge, ali bez ikojeg sistema. Registrirane su neke manje zadruge, dok su izostavliene druge koje su mnogo jače i značajnije. Ili je trebalo unefi sve kreditne zadruge ili nikakovu. Nema smisla kod filiiala pojedinih banaka označivati iste podatke, koje nalazimo i kod centrale. Dosta je naznačiti da u tom i tom mjestu postoji filijala te i te banke. Podatke o glavnici, članovima ravnateljstva i sličnom treba iznileti kad je yiječ o centralhH. A onda treba tu donijeti više podataka nego što ih ima ovaj Priručnik.
Izdavači obećavaju da će ovaj Priručnik izdavati svake godine. Ako iz naše privrede želimo istisnuti bečki »Com-
i
АНАЛИЗА
ТРБОВЉАНСКА УГЉЕНОКОПНА ДРУЖБА Д. Д. ЉУБЉАНА. -
Прошле године, Трбовље продуцирало је 1,574.2:0 метричких центи угљена, на читаву земаљску продукцију угљена од 5 милиона метричких центи. По томе, од укупне наше продукције равно 30% отпада на Трбовље. Ако нак изузмемо продукцију у државним угљеницима, који нам дају једну трећину читаве наше продукције, видимо половина приватне продукције угљена отпада на Тр-
о
П
бовље. Ти полатци дају нам довољну слику важности Трбовља у м привредном животу. А ако споменемо да Трбовље запослује око 10 хиљада радника и намјештеника, онда ја јасно да је то наше највеће индустријско подузеће. Чак и за привреде других, јачих димензија, Тр-
бовље би било јелан знатан фактор у продукцији угљена.
Трбовље смо добили као насљедство од бивше Монархије. Додуше равнатељство је пренесено из Беча, гдје је било до конца рата, у ЈЉубљану, али је и даље инострани капитал у њему. Првих година послије рата, под разним пресијама, било се приступило дјеломичној национализацији. Код повећања дионичке главнице, гро нових дионица, имао се је припустити домаћим интересентима, еда тако наша привреда буде знатним средствима ангажована у то наше највеће подузеће. Напионализацију вршила је Славенска банка и људи, који су је водили. Ну она је свршила веома јадно. Дионице су се дјелиле уз погодовни курс разним политичким факторима, а и људи из бивше Славенске Банке задржали су за себе веће пакете. Али само ради тога да их сутрадан уз двоструки и троструки курс продаду. М тако већина акција, које смо добили у сврху национализације, мало по мало опет су отишле у иноземство. Послиједњи велики пакет био је онај, којег је заложила Славенска Банка код Лендербанке и који јој је касније и препуштен ради наплате њеног потраживања. Оних пар стотина хиљада акција које смо добили уз погодовни курс ради национализације није остало у нашој привреди ни десетак хиљада комада. Курсовна вредност свих акција Трбовља изнаша данас равно пола милијарде динара. А јасно је да наша привреда нема толико расположивог капитала, да би у једно једино подузеће могла имати инвестирано пола милијарде динара. Ради тога оно мора остати подузеће страног капитала. Данас је ситуација као и прије национализације. Огромна већина акција налази се у рукама иноземства. Код Трбовља није случај да већину акција има бечки капитал. И он је данас преслаб да преузима такове ангажмане. Код Трбовља данас доминира француски капитал и у првом реду Лендербанка из Париза.
Дионичка главница Трбовља изнаша 200 милијона
НАРОДНО БЛ АГОСТАЊЕ
пи
Број 99.
pass«, onda naše izdanje mora sadržavati bar ono što on sadržava. Porota u Kotoru riješila je krivične odgovornosti bivše članove upravnog odbora parobrodarskog društva »Boka«. Na glavno pitanjv, da li je predsjednik društva krivotvorio bilance, eda time iskaže dobitak koji nije postojao i ubere pripadajući dio tantijeme, porota je odgovorila sa 7 glasova pozitivno a sa 5 glasova negativno. Kako je po propisima sudbenog postupnika o porotnom sudjenju, potrebno da pozitivno odgovori bar 8 članova роrote, glavni optuženik je riješen sudbene odgovornosti.
DLLRUE="uru ruzu auuu gu pupa GI LIUAUIE
Proces protiv bivše uprave parobrod. društva ,,Boka“
= ~
БИЛАНСА
динара пак је и по висини наше највеће подузеће.
дионичке главнице Трбовље
Биланца за три последње године овако изгледа: (у ХИЉ. дин.)
Актива 1928 1927 1926 Монтански посјед 51.540 „52.619 53.699 Земљишта и шуме 5.476 5.476 5.476 Зграде 16.317. 16.940 17563 Стројеви 9.749 9543; 10.607 Уређај рудника 59.139 62.168 – 69.105 Откопи отворених рудника 34.551. 39.878 47.848 Индустријска подузећа 11.763. 12.991 4.417 Залихе 23421 32.084 38.938 Ефекти 1.847 1.897 2.129 Дужници 171.997 147.402 138.402
Пасива Дионичка главница 200.D00 200.000 220.000 Резерве 68.546 65.546 64.546 Облигације у промету 6.195 6.493 6.568 Вјеровници 64.020 66.913 68.298 Укупни износ биланце 390.781 386.606 388.989
Финанцијалну ситуацију Трбовља најбоље видимо, ако упоредимо вјеровнике са дужницима. Не само да су све инвестиције финанциране властитим средствима, него и претежни дио дужника покривен је властитим средствима. Шездесетчетири милијона динара дуговања за подузеће која има потраживања за 171 милијон динара, показује како је финанцијално ситуирано Трбовље. Док друга подузећа, чак и један дио инвестиција извршили су из кредитних операција или у најбољем случају тек су их сами покрили, код Трбовља видимо да из властитих средстава даје кредите који прелазе 100 милијона динара.
Дужници порасли су прошле године за 25 милијона динара. Као главни вјеровник долазе у обзир Државне Жељезнице. Како је познато, за старог режима државне жељезнице по мјесеце и мјесеце нису плаћале добивени и већ потрошени угљен. Било је момената кад су Државне жељезнице биле дужне Трбовљу за 115 милијона динара. Да су Државне жељезнице промптно плаћале, Трбовље не би требало нити паре туђег кредита. Не само то него би могло или вршити нове инвестиције и чак приступити смањењу дионичке главнице повратком једног дјела уплаћених износа.
Амортизација врши се брзим темпом, како се види из биланце разних инвестиција. Права вриједност свих тих инвестиција далеко је веће него што је означено у биланци и ту леже тајне ресерве, које прелазе стотине милијона динара. Како подузеће у многом погледу има монополни