Narodno blagostanje

GPRS DO O Op gp uduuuulu·SEONNJCGI 3. L- —_—" —C — Cro" e e e Ser ear at af Sr OT 2

1

6. јула 1929.

положај, то и у пркос тога што Државне жељезнице не плаћају уредно добивени угљен, Трбовље колосално просперира. Пред 3—4 године, могло је отписати неколико десетака милијона динара ради натовареног му ангажмана код пропале Славенске Банке, а да се то на биланци није ни опазило. Прије рата Трбовље је један дио потребног капитала било прибавило издавањем облигација како је то обичај и у другим привредама. Код тих облигација Трбовље је прошло ванредно добро. Примило је златне круне а сада плаћа купоне и врши амортизацију на бази једна златна круна један папирнати динар. Имаоци облигација још су добро прошли јер су на концу могли добити умјесто динара само старг аустријске круне.

Рачун губитка и добитка показује слиједећу слику:

Приходи 1928 1927 1926 Бруто приходи 105.226 104.856 99.761

Расходи Плате 7.085 7.066 6.828 Социални издаци 9.107 8.362 8.586 Камати 696 663 1.843 Порези и таксе 30.465. 33.705 37.850 Отписи 16416. 18.872 6.479 Чисти добитак 44.149 38.062 38.321 Дивиденда 35 дин. 30 дин. 30 дин.

Упадају у очи велики социални издаци. Порези су све мањи и мањи, макар чисти добитак био већи. То је ради настојања око изједначења пореза које се проводи послиједних година. Дионичарска друштва у пречанским крајевима била су ради прогресивног опорезовања према рентабилитету, јаче опорезована него она у Србији. У бушуће ће по новом закону порезни терети бити још мањи. Дивиденда је ове године за 5 динара већа него што је била послиједних година. А то најбоље карактеризира развитак подузећа.

Трбовље се јаким и сигурним кораком развија у нији и ту му је доминантан положај будући да има у својим рукама преко 90% читаве продукције. До пред неколико година имао је рудник угљена и код Раше у Истри ну то је стицањем прилика морао препустити Талијанима. Увјети су били ванредно повољни. У другим крајевима наше државе, Трбовље није ангажирано, иако се поговора да би се имао појавити као продуцент и у Хрватском Загорју. У сваком случају обзиром на средства која му стоје на располагање, он је скоро једино наше подузеће које може приступити отварању нових великих рудокопа.

У раду су веће инвестиције, које би имале знатно повећати продукцију. Већ за ову годину предвиђено је упослење од 2.000 радника више него до сада. Погон се има модернизирати и рационализирати, а приступити ће се проширењу појединих угљенокопа. Исто тако повољно ради и творница цемента. Продукција од 2.119 вагона године 1927 порасла је 1928 на 4.123 вагона.

Трбовље се јаким и сјигурним кораком развија у једно подузеће оријашких димензија. Не само што је то наше највеће подузеће него оно ће таково и остати.

МАЗСКА TVORNICA TANINA I PAROPILA D. D. ZAGREB.

Van svake je sumnje da je Našička tvornica tanina i paropila naše najveće šumsko poduzeće. A obzirom na ten· denciju ekspanzije koja se ispoljuje sve više i više, ono će skoro u našoj drvnoi industriji da žauzme dominantan položaj.

Do osnivanja Našičke tvornice tanina i paropile došlo je godine 1919 kad je ubrzanim koracima provedena nacionalizacija naše drvne industrije, koja je bila u pretežnom djelu u madiarskim rukama. Ne samo što je u našoj šumskoj industriji bio angažiran madjarski kapital nego su i centrale svih tih poduzeća bile u Pešti, makar su pilane bile pretežno

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 355.

na našem teritoriju. Sav posao, kojeg je imala na našem teritoriju poznata Neuschloszka-našička tvornica tanina i paropila iz Pešte, о је koncentriran kod novo озпоуапе Našičke tvornice tanina i paropile sa centralom u Zagrebu. Gros dionica novog poduzeća zadržala je naravno Neuschloszka, a jedan dio preuzela je Prva Hrvatska Štedionica.

Da je tako odmah poslije rata došlo do osnivanja jednog bar formalno nacionaliziranog poduzeća, zasluga је опdašnjeg povjerenika za trgovinu i industriju vlade Narodnog Vijeća u Zagrebu g. Šurmina koji je jednim potezom pera cdredio da sva poduzeća koja imaju na našem teritoriju svoi pogon, a centralu van naših novih granica, imaju svoje сепtrale prenijeti na naš terirorij. Kako se onda još nije ispoljavala tendencija koncentracije privrednog Života u prestolnici, gros tih poduzeća prenijeo je svoje centrale u Zagreb. Baš poslijiedicama te Šurminove naredbe ima Zagreb da zahvali da je danas neosporan centar naše šumske industrije.

Našička industrija tanina i paropila posjeduje velike šumske komplekse. A na svim šumskim licitacijama pojavljuje se Našička kao glavni kupac. Mnoge pilane već se tuže da u njinom području skoro sve šume dobila je na eksploataciju Našička. Ima 7 pilana sa 36 gatera. Pilane se nalaze u Djurgjenovcu, Andrijevici, Ljeskovcu, Karlovcu, Podgradci, Zavidović i Begovhan. Ranije se je Našička bavila eksploatacijom samo tvrdog drveta, sada je prešla i na meko drvo. U {u svrhu preuzela je veliko poduzeće Gregersen u 2Хамдомси. Time je došlo do odlučnog uticaja i u bosanskoj šumskoj inGustrijli. Pored pilana Našićka ima i veuku tvornicu tanina u Gijurgjenovcu ede se nalazi glavno polje rada. Zatim tu ima i tvornicu parketa, pokućstva, tvornicu bačava, te tvornicu divenili sanduka. U Karlovcima ima jedan upediai za impregniranjs telegrafskih stubova i željezničkih pragova iz mekog drveta. Posjeduje vlastitu željeznicu u duljini od preko 500 kilometara sa 28 lokomotiva i nekoliko ћПјада teretnih vaсопа. Žaposluje nekoliko hiljada radnika i podržaje vlastite agencije u mnogim uvoznim državama inozemstva.

Bilanca za tri poslijednie godine pokazuje slijedeću sliku:

AKTIVA 31. X. 1928. 91. 1927. 91 X. 1926.

Zgrade, strojevi 85.143 19.197 19.516 Šume i drvo 67.407 58.460 48.804 Zalihe (ostale) 6.674 5.167 Dužnici 148.056 124.188 136.892 Efekti 13.310 18.552 11.584 Gotovina 2.138 1.480 2.038 PASIVA

Dionička glavnica 20.000 12.500 12.500 Rezerve 1.115 926 887 Pričuva za amortizaciju 19.251 9.450 8.450 Vjerovnici 217.957 190.882 184:736 Рођнак 4.004 1.903 1.381 Ukupni iznos bilance 272.739 227.048 218.830

Povišenje dioničke glavnice od 12.5 na 920 miliona dinara kao i povišenje pozicije »zgrade i strojevi« ima se pripisati činjenici da je prošle godine provedena fuzija sa Gregersen u Zavidoviću. |

Bilanca Našičke predstavlja tipičnu bilancu poduzeća čije glavno zaledje nalazi se van naše privrede. Našička tvornica tanina i paropila spada u interesnu sferu jakog koncerna »Union des Usines et des Exploitations Forestieres de Nasice«, koji je doduše protokoliran u Ženevi, a koji je vodjen faktički iz Pešte. Ovakova afilirana poduzeća rade sa malom dioničkom glavnicom, a sa velikim kreditima, koje im daje centrala. Kod dioničke glavnice od samo 90 miliona dinara a rezerve od milion dinara, investicije u nekretnine iznašaju 35 miliona, a u šume oko 67 miliona ili skupa preko 100 miliona, To bi značilo da je tek petina investicija pokrivena.