Narodno blagostanje

6: јула 1929.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. Likvidacija ultima, makar obaveze bile i znatne, provedena je glatko i bez najmanjih trzavica. Novčani zavodi raspolažu sa znatnim iznosima gotovine. Pored toga imaju, skoro bi rekli, rekordno potraživanje na žiro računima Narodne Banke, Poštanske Štedionice i Obračunskor Zavoda. Sa izvjesnim neraspoloženjem prati se razvitak internacionalnog novčanog tržišta, pogotovu tendenciju DOzmovnog poskupljenja kamatne stope. Za sada nas ta situacija loliko ne tangira, budući da naši novčani zavodi nemaju većih inozemnih Mredita. Nu za jesen se računa, da će vodeći novčani zavodi radi finansirania žetve, u prvom redu industrijalnih poduzeća koja preradjiuju agrarne produkte, biti primorana da u većim iznosima uzmu inozemne kredite. Radi toga naravno nije nam svejedno uz koji ćemo kamatnijak te kredite dobiti.

Na deviznom tržištu intervencija prvih dana ovog tjedna vrtila se je oko 5 miliona dinara dnevno. Prema tome kreće se u normalnim granicama na koje smo već naučeni. P;iivatna ponuda nije bog zna kako velika, nu ni potražnja ne prelazi normalne granice. Kod valute ponovno se pokazuje tendencija tesauriranja iako u mnogo manioj meri nego гаnije. Intervencija Narodne Banke iznosila ie u junu oko 110 miliona dinara. Prošle godine u junu interveniralo se je sa 132 miliona dinara. Ove godine dakle situacija je za 20 miliona dinara povoljnija. To je podjedno prvi mjesec оме гоdine da je intervencija bila manja nego u odgovarajućem mjesecu prošle godine.

Nu juni prošle godine bio je upogledu deviznog tržišta abnormalan. Dosta је spomenuti da je intervencija iznosila 132 miliona dinara prema 100 miliona u maju i 90 miliona u julu. Prošle godine, poslije dogadjaja u Skupštini, u sa-

mom jednom danu mjeseca juna morala je Narodna Banka da ~”

intervenira na zagrebačkoj berzi sa preko 30 miliona dinara. Takovi dogadjaji na sreću sasvim su prestali, nadaimo se za uvijek. Devizno tržište pokazuje jednu normalnu tendenciju. Ako je potražnja za devizama konstantno jača od ponude, uzrok treba potražiti u činjenici da je trgovinski bilans za prvih 5 mjeseci pasivan za 600 miliona dinara. A druge stavke naše platežne bilance nisu tako povoljne da bi mogle izravnati deficit trgovinskog bilansa.

Na tržištu dionicama nema bitnih promjena. Novčani zavodi notiraju na istom kursu. Medjutim uz te kurseve teško Je plasirati veće kvantume. Novčani zavodi doduše konstantno preuzimaju dionice koje dolaze na tržište, ali u manjim kvantitetima. Kod industrijalnih poduzeća situacila je mnogo prijaznija. Gutman i Slavsaks čvrsti su. Ттђомје je zakliučeno po 470 ex kupon od 35 dinara. Kasnije je bilo robe po 467.50. Ipak se u upućenim krugovima drži, da će se kurs popeti na 500 dinara. Vevče notira po 125 dinara novac bez robe. Kod Dubrovačke Paroplovidbe situacija je nešto slabija. U toku je povišenje dioničke glavnice, a to s obzirom na naše prilike nije uvijek najbolji mamac za publiku da kupuje dotične dionice.

Na peštanskom tržištu prevladava i dalje slabo raspoloženje j najavljeni su neki novi krahovi. To naravno smeta razvitku kursa onih poduzeća, čije dionice notiraju i na peštanskoi berzi.

Kod državnih papira konačno smo došli do intervencile Poštanske Štedionice i na zagrebačkoj berzi. Protesti koji su se radi ranijeg zapostavljanja dizali sa svih strana, konačno su bili uvaženi.

Interesantno je da na zagrebačkoj berzi intervenciju ne угбе organi Poštanske Štedionice nego sama berza ali za račun Poštanske Štedionice. Mešetari po turnusu dobiju nalog da kupuju po kursu koji ne smije prelaziti 407 dinara za prompt robu. Imaju otvoreni naloe do 1 miliona dinara,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 361.

nriu Do potrebi intervenira se i sa više. Tako je дпе 3. о. тј. za račun Poštanske Štedionice kupljeno 6.2 miliona dinara nominale po 407 dinara. Tako izgleda da smo došli do stabilizacionog kursa od 407 dinara. Budući da na našim berzama u kursu je sadržan i kupon, to bi obzirom da kupon iznosi 25 dinara, kurs morao automatski da svakih 15 dana raste za 1 dinar. Da li će to biti i provedeno, za sada se još ne zna.

U ovdašnjim krugovima se drži da će, ako se ostane kod stabilizacije kursa na sadašnjem nivou, Poštanska Štedionica do konca godine morati preuzeti 150 do 200 miliona dinara efektivnih, budući da će uz ovakovu situaciju privatna ponuaa biti mnogo veća nego privatna potražnja. Volia za kupnju ratne štete u investicione svrhe prilično je uzdrmana dogadjajima koji su se odigrali na tržištu državnih papira ovih poslijednjih mjeseci. Na protiv prevladava volja za realizacijom. Zagrebačka berza koja je, u prvom redu za račun Slovenije, više kupovala Ratne Štete nego što je davala u poslijednje doba, nastupa kao prodavalac. A što je najinteresantnije, sada nastupa kao prodavalac i Slovenija, što do sada nikad nije bio slučaj. Razvitak prilika na tržištu državnih papira postaje sve interesantniji i izgleda da bi se moglo razviti kao i tržište deviza samo sa razlikom da bi ovdje kao regulator tržišta nastupila mjesto Narodne Banke, Poštanska Štedionica.

BEOTPAJICKA BEP3A

На иностраним тржиштима девиза у току ове недегље није било никаквих нарочитих догађаја: све су девизе биле веома мирне а исто тако и динар не показује никаквих већих флуктуација. 176—— му је стална нотица на њујоршкој берзи. Према томе су и код нас стране девизе без нарочитих промена. Флуктуације крећу се у врло узаним границама. Лондон је до 4. о. м. нешто поскупио (29-М! нотирао је 276.21 а 4-УП 276.32), а исто тако и Беч (29-М]

8.0055 а 4-УП 8.0052); у курсу су попустили Париз (29-М1 222.96 a 4-УП 222.90, Милано (29-VI 298,11 а 2- YU 298,03) H Праг (од 29-VI 168,69 a 4-VII 168,60).

Пословање у девизама било је у току ове недеље мод утицајем ултима — живље но у прошлој недељи, и због тога се је и обрт у страним девизама повећао за преко 12 милиона на 37,1 милиона динара. Највише је рађено у девизи Цирих (9 милиона), Праг (7,3 милиона) Лондон (6 милиона) и Њујорк (5,4 милиона) H T. JL.

У хартијама од вредности је у току ове седмице слабо рађено. Ратна штета је због интервенција одржала средњи курс од 406.67, што значи минимално повећање од 22 паре према средњем курсу од прошле недеље. У 7% Инвестиционом Зајму интересовање било је нешто боље но обично, па се је курс ради повећане тражње попео од 84.95 (29-VI) Ha 85.25 (4-VI) а обрт у овој недељи износи 221 хиљаду динара. У 4% Аграрном Зајму дошло је до закључака на дан 4. о. г. код курса од 50— и то за 40 хиљада динара.

У акцијама Народне Банке у овој недељи није било рађено. Курс варира између 7200— до 8000.— динара. У акцијама приватних предузећа до закључака је

дошло једино у Београдској Задрузи и то на дан 29. јуна Обрт је износио 37 хиљада динара.

код курса од 7400.—.

УПОЗОРАВАЈУ СЕ ПРЕТПЛАТНИЦИ ДА ПРЕТПЛАТА ЗА ПЦ. ПОЛУГОЂЕ ИЗНОСИ ДИН. 140.—