Narodno blagostanje

Страна 374.

- glavni promet u tim akcijama, pa kako akcije notiraju u lirama, to je dinarska protuvrednost za vrijeme visokog kursa lire bila znatno veća nego sada. Dapače za vreme niskog kursa dinara, emisioni kurs pretposlijednje emisije akcija iznosio je 850 dinara više nego što je današnji kurs. Ti poslijednji dioničari po tme su stradali budući da im akcije vrijede manje nego što su uplatili.

Obzirom na vanredno povolinu konjunkturu u kojoj se nalazi dalmatinska industrija cementa, svi su izgledi na jedan lak razvitak svih fabrika. To vredi u prvom redu i za »Split«, koji je najveća fabrika u koji je sa svojim fabrikatima uveden daleko i široko u inozemstvu.

ФАБРИКА ОБУЋЕ »БОСстОН« A. JI., BEOTPAJI

Кожна обућа има продукционо-технички и економско-политички велику сличност са мушком конфекцијом:; борба између заната и индустрије у тој области траје више од 60 година, и не само да нема побеђених, већ обе врсте производње напредују. Технички индустрија мушког одела је доста проста, али индустрија кожне обуће направила је за последњих 30 година огроман технички напредак, специјално у Америци. Може се рећи да су трошкови производње смањени за 50%. Пре рата се могао добити пар мушке. обуће за 9 златних динара, па ипак се занат јуначки бранио. Узрок лежи у немогућности да се обућа потпуно типизира. Крој ноге је ипак тако индувидуалан, да се може рећи да је свака нога другојачија као и лист у гори. Али то важи само за финије нијансе. У основи нога је људска таква, да се фабричком производњом може да обује мање више највећи број људи; али како с друге стране пак један број ногу има типички изузетну формацију. Како је занат с једне стране у вези са физиком и ортопедијом, а с друге у вези са уметношћу успео да изради обућу, која је по индивидуалном осећању онога, који је носи и по лепоти, ван конкуренције према фабричкој обући, то су напредовали занати и индустрије. Порастом куповне снаге у опште све је већи број људи долазио у положај да носи обућу, с друге стране све већи број солвентних плаћао је све скупље занатску обућу.

Још увек постоји један брисани простор у борби из-

међу заната и индустрије. То је онај, на коме се сусрећу мање способне занатлије, које производе обућу, која се по квалитету не разликује од фабричне. И баш због тога имамо нормалну појаву да је у мање напредним земљама та борба много јача. Тако је било у предратној Србији. Прва јефтина обућа увезена је из Немачке крајем 19 и почетком 20 века. Мало затим појавила се прва американ-

ска обућа преко фирме Лазаревић и Стојанкић, одличног |

квалитета, врло јефтина, тако да је изазвала велико узбуђење међ београдским обућарима и тако имамо да се први покрет за заштиту у корист заната појавио из круга наших обућара под вођењем врло окретног и живог београдског обућара покојног Илиџановића. Обућари су били врло задовољни после царинског рата, премда је та радост била мало поремећена оснивањем Прве Српске Фабрике Обућа (Ђурић, Барловац и Клидис) која је била потпуно уништена за време рата.

Четири године после уједињења појавила се у Београду потпуно нова фабрика обуће у виду акционарског друштва под именом »Бостон«, алудирајући тиме на варош у Америци, која се може сматрати колевком индустрије обуће.

Не може се рећи да је подузећу одмах у почетку добро ишло. Његова дечја болест трајала је врло дуго све донде, док није добило довољно финансијских средстава. Подузећу данас иде врло добро. Његова главна му-.

штерија је Министарство Војно. Оно је успело да при

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 23.

јавном надметању понуди најбоље услове, а ипак је при томе имало увек лепу зараду. Успех у војним лиферацијама дао је маха управи подузећа, да оствари своју заветну идеју: производњу обуће за грађане. То је оделење довршено пре 2 године и оно данас ради са пуном паром. Већ је међ грађанством добро позната марка »Бостон.« Из извештаја се не види, да ли друштво продаје грађанству робу ван Београда еп гго5; свакако у Београду је продаје на детаљ у својој сопственој продаваоници. Тај начин продаје има две предности:

Прво остаје самом подузећу посредничка зарада и друго, продаје се за готово, пошто је у трговини еп ггоз још увек немогуће избећи давању кредита.

Дневни капацитет подузећа »Бостон« износи завидну цифру од 2300 пари и то 1000 пари за грађане и 1300 пари за војску.

Развиће и стање подузећа најбоље се огледа у следећем трогодишњем прегледу његових завршних рачуна.

РАЧУН ИЗРАВНАЊА

Актива 1928 1927 1926 Некретнине 4,2 4,1 2,8 Машине 2,1 1,4 12 Роба 12,0 11.5 5,5 Хартије од вредности 0,7 0,7 0,6 Дужници 7,2 9,0 27,4

Пасива Главница 8,0 8,0 8,0 Резерве 26 2,0 а Повериоци 8,8 7,9 117 Зајам на залог 6,0 7,9 16,2

Из рачуна изравнања се види да су у активи порасле позиције непокретности од 2,8 милиона (1926 г. на 4,2 милиона (1928 г.) и машине од 1,2 милиона (1926 г.) на 21 милион (1928 г.). То значи да се подузеће постепено и систематски развија.

Целокупан инвестиран и обртни капитал »Бостона« износи у 1928 г. око 27 мил. дин. који је овако распоређен: непокретност и машине 6,4 мил. дин., робе 12 милиона, дужници 7,2 милиона, остало: каса, ефекти и инвентар. Тако је стање активе било и 1927, са врло малом разликом између појединих ставки. Извори, из којих је формиран тај капитал у 1928. били су следећи: главница 8, резерве 2,6, лични дугови 8,8, и дуг на залогу (робе свакако) 6 милиона дин. Према ранијим годинама косстатује се под ставке »дуг на залогу« и повериоци, а повећање резерве.

| Очигледно, да се структура стално побољшава повећањем резерви. Ранијих година под дужницима водило се потраживање од државе, не знамо, да ли се 1928 појавили и приватници (за грађанску обућу), — или не верујемо.

Бруто добит изнела је 1926: 11,5, 1927: 5,1, а 1928: 8,66 мил. дин. До 1926 »Бостон« није плаћао дивиденде, а

" прва 1926 износила je 25%, и остала је иста све до данас.

На име пореза друштво је платило 1926 5 мил. дин, 1927 9,8, а 1928 2,3 мил. дин. Отписи у 1928 износе 326.000, а дотација резервних фондова 197.000, значи, значи да је резервисано 523.000 дин. од чега на отпис не може бити

већи од 250.000 дин.

Акције се котирају на београдској берзи, али се не

појављују у оптицају.

"'Прештампавање без назначења извора забрањено је.