Narodno blagostanje

22 јула 1929.

код широких маса и која се не може лако да уништи. Мотребна је ргедуканија народа у смислу што веће међународности и ради остварења оОд_луке Женевске Међународне Економске Конференције. То је оно на што се не мисли довољно код оних, који су искрено приступили тим одлукама, јер се не може порећи да је већи број учесника на тој конференцији из реда фаризеја, који се надају, да путем изврдавања остваре немогућну ствар, да и даље извозе не увозећи.

Ако хоћемо бити правични, морамо рећи, да г. Бријану не припада никаква заслуга за проналазак излаза из данашње ситуације, јер је они сувише очигледан, али је у толико већа његова заслуга за издизање над рутином у вођењу спољне политике, за револуционарни гест у кући класичнога конзервгтизма.

Нико није могао очекивати да ће план г. Бријана наићи на одушевљено одобравање. Револуционарни планови наилазе редовно на отпор свију оних, који су заинтересовани за постојећу ситуацију. Ту је најмање изненађен сам г. Бријан.

Не зна се ни какву основу ни какав домашај даје г. Бријан својој европској унији. Премда од тих модалитета зависи у многоме и њена изводљивост. Од битне је важности да ли је она само економска или политичка. Прва је лакше изводљива, а друга је већа гарантија за мир међу народима. Европски су листови пуни критичких примедаба на план г. Бријана. Један вели, да је то његов трик у очи јесење сесије Друштва Народа и пред мериторан улазак у питање разоружања и мањина. »Мапсћесјег Оџатдајап« вели, да се план г. Бријана не може да оствари пре него што се

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 383

не исправе границе, постављене уговорима о миру и пре но што се не регулише питање мањина. Исто тако пита он, да ли је тим планом обухваћена Русија и шта је са енглеским колонијама. Други му замерају што није изашао са детаљно израђеним планом, како би могли сви интересенти да учине своје примедбе.

Ми нећемо да улазимо у те детаље, већ се задовољавамо констатацијом, да је план г. Бријана само једна — свакако најважнија — етапа на путу ка новом стању ствари у Европи. Политички Европској Унији претходио је Локарно, енглескоамерикански преговор о разоружању на мору, Келогов пакт и најновији предлог американски за бојкот проузроковача рата. Недопуштено је тврдити да је све то млаћење празне сламе и камуфлирање задњих нада. Економски, план г. Бријана има пред собом безброј међународних организација, нарочито последње три године, и то службених, полуслужбених и чисто приватних, које се све јасније изражавају за слободну трговину. Последњи акт је резолуција конгреса Међународне Трговачке Коморе. Ни то не може остати без икаквих последица. Главна карактеристика судбине Јужних Словена од њиховог доласка на Балканско Полуострво, је ратовање са суседима. Ни светски рат није у том правцу донео побољшања. Европска Унија била би једини начин да Југословенски земљораднички народ демобилише после 1400 година службе на мртвој стражи у борби и да не брине да ли ће своје производе моћи уопште да уновчи. За Југославију је план г. Бријана важнији но за саму Француску.

POLITIKA |I PRAVDA

POSLE OSUDE MINISTRA KLOTZA

Il KLOTZ KAO MINISTAR FINANSIJA

Kad je g. Klemanso, u proleće 1917. god. radio na орrazovanju vlade »Narodnoga Spasa«, izboru ministra finansija posvetio je bio najveću pažniu. Kocka je pala na пагодпог poslanika Klotza. Nepune dve godine docnije, na konferenciji mira u Parizu, padao je on u oči brzopletošću i odsustvom svake dublje finansijske koncepcije. Nije imao nikakvog znanja, bio je bez ikakvog programa, rukovodio se principom od danas do sutra ili »dan i komad«. Ministar finansija za vreme rata ima nezahvalan i težak zadatak, da zadovolji beskrajne potrebe za novcem. Klotz je tai zadatak rešavao na vrlo prost način: pumpanjem; zajmio je сде je stigao, i u zemlji i od saveznika. Danas su svi finansijski stručnjaci u Francuskoj složni u tome, da se toi politici ima samo da zahvali, što je Francuska još šest godina posle rata stajala bedno finansijski i valutno. Jedva je g. Poenkare uspeo da je spase u trenutku, kad ni sam nije imao više nade na spas. Potrebe za novcem posle svršetka rata bile su u Егапсизкој тпосо уесе, по za vreme rata, pošto je {oš za vreme rafa izglasan zakon, kojim se proglašava obaveza države na naknadu sviju rafnih šteta. Kad su pitali Klotza, gde će naći tako kolosalna sredstva za izvršenje zakona o reparacijama, on je odgovorio mirno: »Ne brinite, sve će to Nemačka da plati!« Danas vidimo šta je ostalo od te njegove formule: Na sto milijardi, koliko je Francuska izdala na reparacije, dobija od Nemačke 15 milijardi.

Kad god je KMlotz pokušavao da se izdigne nad ovim тшмо-от bespropramske i ђехласејпе politike, nasedao је.

1919. e. podneo je on francuskoi Narodnoi Skupštini projekt budžeta, koji nije bio uravnotežen. Kad ga skupštinski finansiiski odbor pritisnuo da ukaže na izvore, kojima će se budžet uravnotežti, on je uzeo pozu i održao veliki govor O potrebi uvođenja poreza na imovinu. On ie bio toliko povr· šan i toliko je malo mislio o tome šta govori, da je zaboravio bio, da je tai poreski oblik glavna sporna tačka između socijalista i buržoazije u Francuskoj. I kad је sutra dan posle tog čuvenog govora celokuona štampa ustala protiv nisgovog velikogz finansijskog plana, zaprepašćena, da jedna vlada, koja se oslanja na građanske partije, može da propoveda socijalistički program, Klotz je savio rep i činio se kao da ništa nije bilo. ·

Kad je uglednim francuskim političarima dogrdila Klotzova rdjava finansijska politika, obratili su se g. Klemansou sa zahtevom, da za debarkira iz vlade. Ovaj je na to odgovorio da je sad dockan, premda je sam uvideo da se ljuto prevario. » Računao sam, završio ie e. Klemanso, da će Klotz kao Jevrejin biti naibolji od sviju mogućih kandidata.« Na to mu je odgovorio jedan pariski Dankar: »Kad je Jevrejin noesposoban za finansije, onda je nesposobniji od 10.000 hrišćana«.

IU. KLOTZ KAO ČOVEK

Klotz je osudjen na dve godine zatvora zbog izdavanja čekova bez pokrića i falsifikata potpisa na menici. To su beščasteća krivična dela, najodvratniji imovinski delikti. Savršeno dosledan Klotz ie pokušao odmah posle otkrića njevovih nedela da se izvuče od odgovornosti pomoću ludnice.