Narodno blagostanje

27. јула 1929.

В. БАЈКИЋ авва Њен

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 401.

ПОМЕТЕНА ЕВРОПА

1. Европа нема права да се буни против царинске политике Сев. Америке

Париски листови јављају да је до сада 33 држава (5 више но што их има у Европи) интервенисало у Вашингтону против предстојеће измене опште царинске тарифе. У француској Народној Скупштини одржао је посланик г. Жилијен Диран, у име радикално-социјалистичке странке опширан и узбудљив говор о томе. Приређују се протестни зборови и ван Европе; чак сусеи код нас узбунили неки листови и ако нас то ни: шта не тангира.

Предстојећа измена опште царинске тарифе Сједињених Северно-Американских Држава није повредила никако право ниједне државе. Оне не закључују уопште тарифних уговора. Пре рата су водиле спољну трговинску политику на бази реципроцитета или тако зв. условног највећег повлашћења; после рата оне су прихватиле неограничено највеће повлашћење, које су формулисале у следећој максими: »Једнакост права за све, никоме повластице!« | С. С. А. Д. су дакле потпуно слободне у одређивању висине царинских ставова, оне нису ни у ком правцу везане према иностранству. По себи се разуме да и заинтересоване државе, које имају уговорни однос са њима, имају то исто право.

Али не само да је са правне тачке гладишта неразумљив протест заинтересованих држава, већ исто тако и са моралне. Колико се из разних представка може да види, незадовољници указују на начело солидарности међу народима.

То је једна илузија. Модерна држава бори се, са врло мало успеха, већ неколико деценија за васпостављање солидарности међу сопственим држављанима. У односима међу државама непознато је начело солидарности. Ту влада и данас режим здравог националног егоизма, нарочито у односима економске природе. Безобзирност према иностранству у области спољне трговинске политике достигла је врхунап баш за последњих десет година. Она је уродила Женевском Економском Конференцијом и многобројним покретима за више предусретљивости међу народима у економском погледу.

Француска има најмање права да се буни. Она је пре 25 година повела коло необузданог протекпионизма, интегралне заштите. Њена царинска гарифа од 1892. г. пружа заштиту сваком, ко је хтео и колико је хтео. Французи су измислили тако зв. минималну царинску тарифу, која се није смела спуштати путем трговинских уговора. Она је прогласила за нормалну-базу спољне трговине своју општу царинску тарифу, а сауговорачима давала је минималну тарифу и то на парче. Требало јој је учинити велике уступке па добити целу минималну тарифу као противконцесију. Њезин министар ослобођених крајева г. Лушер казао је 1919. г. у Народној Скупштини, да је царинска тарифа славина, коју ће влада навијати према потреби. То је најчистија аутономна царинска политика! То је подешавање царинске политике искључиво према својим сопственим потребама, без обзира на иностранство. __

· Тим је путем пошао и највећи део европских држава после Светског Рата: безобзирно је забрањиван извоз свију добара, којих није било довољно на светском тржишту, а забрањиван увоз оних, која су конкурисала домаћим. Ко такву политику води нема права да протествује против американске политике свога суседа.

Ни с обзиром на досадању царинску политику С. С. А. Д. не може да се разуме узбуђење заинтересованих држава. И до сада су оне водиле политику високе заштите за извесне гране производње. По њиховом закону од 1922. г. постоји нарочити тарифски одбор, коме поједини продуценти у земљи чине представке о опасној конкуренцији са стране, који прибира податке о томе и ако нађе да је тврђење тачно, предлаже председнику повећање царинских ставова. Изгледа да узбуђеним европским државама није детаљно познат царински режим С. С.А. Д. Њима нису по. знати чланови 303, 316, 317 и 367 американског царинског закона, којима се даје влади могућност за повећање ставова, кадгод нађе, да иностранство даје премије, да терети високим царинама, да монополише производњу и т. д. Кад је 1922. г. доношен овај закон, већина европских држава је водила исту царинску политику. Сад је наравно доцкан за протестовање.

Са много страна се истиче, да су С. С.А. Д. дужне да отворе своја царинска врата европским производима, како би могли њихови дужници да дођу до средстава да плате своје дугове. Кад бисмо ми заступали Американце у томе спору, ми бисмо забринутим дужницима дали следећи одговор: »Досадање искуство не даје вам права да се узбуђујете, јер сте ви добијали од Американаца новаца на зајам не само колико вам је било потребно за плаћање ваших дугова преко океана, већ и преко тога. До краја 1927. г. Америка је позајмила дугорочно 13.5 милијарди долара и то равномерно Јужној Америци, Европи, Канади и Њу Фунленду. Ако би ко одговорио да и задужењу мора бити краја, иначе ће се доћи у положај да се дугови не могу да плате, ми бисмо га упозорили на речи г. Бораха, председника сенатског одбора за спољне послове, које је он изговорио приликом дискусије о италијанско-американском споразуму о ратним дуговима. На питање. једнога колеге, шта ће бити ако Италија не буде била у стању да плати тај, по његовом мишљењу, врло висок дуг, он је одговорио, да се по себи разуме, да онда неће ни платити. Американци стоје неодступно на гледишту да се дугови плаћају само у границама могућности.«

Ни са правне ни са моралне ни са историске тачке гледишта нема Европа права да протествује против царинске политике американске, која нема ничега особеног према политици, коју Европа води и данас.

П. Мотиви повећања царина у Америци

Пољопривреди С. С. А. Д. иде горе но иједној у Европи. То стање траје већ четири године. 1928. г. је радила са губитком. Може се мислити како је ове године, кад су цене жита и још неких пољо~