Narodno blagostanje
"6. аврусв 1529. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 427. menta u Popovcu, koja se 1909. pojavila na pijaci, postigao AKTIVA sporazum. Taj sporazum je bio koristan ne samo u pogledu 1928. 1927. 1926. 1925.
" сепе, već i platežnih uzanasa uopšte, na pr. naš је svet UDTropašćivao džakove od cementa i malo je poduzetnika bilo, koji su umeli da razumeju, da se džak ima da vrati. Sporazum је utvrdio polaganje kaucije za punu vrednost džakova od strane kupca i plaćanje unapred. Veresija i šikana bila je potpuno iskliučena.
Za vreme svetskog rata Raliska fabrika je bila prilično nastradala i potpuno zapuštena. Uprava se nije ustezala da zaključi veći zajam radi rekonstrukcije iste. Velike zarade na javnim radovima postignute u 1907. i 1908. 2. dale su velike nade upravi Raliske fabrike prilikom votiranja zakona o spolinjem zajmu na menjanju izgradnje Jadranske pruge. Možda radi olakšanja nabavke finansijskih sredstava, a i iz poslovnih razloga, stupila ie Raliska fabrika u bližu vezu sa velikom Splitskom fabrikom cementa. Ta je veza bila svakako ostvarena putem razmene akcija, što se vidi iz sastava upravnog odbora obeju fabrika. u Ralisku su ušli g.g. Štok, Huberto
i Alferdo: Koen, d-r Tartaljia i Jakov Tolentini od strane split- |
ske, a u Splitsku ie ušao g. Jakov Ruso od strane Raliske. Poslovna kombinacija nije imala nikakve realne osnove kao što se je to ubrzo pokazalo.
1. 1995. с. donela je dobit od 550 hiliada dinara, dok 1995. e. donosi štetu od skoro 1 milion dinara, a u 1927. od 628. 000.— dinara. Tako је nemilosrdna bila ha O izmedju Raljiske i Beočinske a verovatno i Popovačke fabrike u rejonu oko Beograda a daleko od Splitske fabrike, koja naravno ovde nije mogla ništa da pomogne.
Sporazum izmedju Raliske, Beočinske i Popovačke fabrike nametao se sam sobom, ali je postignut samo izmedju Raliske i Beočinske i to u toku 1927. g. On dobija izražaja ulaskom članova Beočinske u Ralisku i to g.gz. Baumgartena, Brojera i Rosenberga od strane Beočinske. Od strane ргоmefne i Izvozne Banke, koje patroniziraiu Beočinsku, g.g. Savčić, Mika Dragićević i inžinjer Pavlović. Rezultat toga sporazuma ogleda se u zaradi u 1998. g. od skoro preko 1 milion
dinara. Medjusobnim približenjem Raliske i Beočinske izvr- | šeno je i zbliženje sa Splitskom, koja je već bila u intimnim |
vezama sa Raliskom. Poslovno ta je veza bez cilja, pošto ona radi na sasvim drugom rejonu nego prve dve. finansijski рак опа пе može nikada biti intimna zbog toga što su te dve velike finansijske grupe u inostranstvu, koje patroniziraju Beočinsku i Splitsku, grupe, koje nemaju ničeg zajedničkog
medju sobom. Kad već poslovno nema potrebe za vezom medju |
паша i kada finansijski ne postoji nikakav dodir, onda Je bilo očekivati da se Splitska fabrika iskliuči iz konserna. Prema našim privatnim izveštajima to je izvršeno ove godine. Danas ima najveći udeo u Raljskoj fabrici Beočinska. Ona je u stvari sada suvereni gospodar u Raliskoj. Time je završena istorija borbe domaćeg srbilanskog kapitala na polju industrije, koja je ovoga puta dobila punu finansiisku nagradu. Pod auspicilama Beočinske fabrike čeka Raljisku mnogo veća i lepša budućnost, jer je ova samo industrija cementa i ništa drugo. U toku ove godine vrše se nove investicije u Raljskoi fabrici, koje su došle na inicijativu predstavnika Beočinske. Radi se jedna nova moderna peć.
ОБАВЕШТАЈ
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Државни приходи од трошарине и такса за прва два месеца буџетске године 1929-30 дали су следећи резултат: трошарине 130,7 милиона, 7,8 милиона више но за прва 2 месеца буџетске 1928-29 године. Опште таксе 167,7 милиона, за 3,6 милиона мање но у истом раздобљу прошле год. 'а возаринске таксе 35,3 милиона, за 12,2 милиона више но
|
Fabrika i na-
meštaj . . . . 7,534.614.51 7,367.554.40 7,410.936.10 6,695.436.10 Zalihe i mate- |
ма 25. 1,741.784.03 9,883.179.63 2,628.920.76 2,184.908.30 Dužnici . 2,204.975.70 3,408.887.78 1,934.309.99 2,032.367.20
Gubitak god. . 653.870.88 926.009.49
PASIVA ; 1928. 1927. 1926. 1925. Akc. glavnica 4,000.000.— 4,000.000.— %,000.000— 4,000.000.-—
Rezerva та зтапјепје угедп. 1,793.455.40. 1,341.378.52 1,141. 378.52 941 378. 52
Rezerv. fond . 104.259.89 · 104.259.89 104.259.89 _ 76.961.96 Poverioci . 4,779.873.10 8,553.489.55 7,093.779.25 6,442.791.11 GUBITAK . 1928. 1927. 1926: „ „1025. Prenos gubitka
iz prethodne : —
godine 653.870.88 . 926.009.4S | | Činovnička plata -
i troškovi 799.508.83 · 749.557.72 799.000.— 930.000.Održavanje zgrada 320.000.— 480.000Porez i dažb. . 104.248.95 57.934.58 131.819.— 123.208.76 Kamate 970.870.90 1,046.017.15 „804.886.81 ̬.311.20 Rezerva za sma-
njenje vredn. 452.076.88 200.000.— 900.000— · 200.000Dubioze .. 11.044.50. 592.975.— „120.492.26 Dobitak u god. 326.727.70 545.9586.8
DOBITAK 1928. 1927. 1926. 1925. Prenos dobitka iz prethodne code 32.660.—
Od fabrikacije 3,931.000.— 2,378.000.— 1,417.000— 3,066.766.Gubitak 653.000— 926.000.—
Glavnica je iznosila pre rata 600.000 din. Ona je podignuta 1990. eg. na 4 mil. i do danas je ostala nepromenjena.
Instalacije, zemljišta i koncesije iskazani su u 1928. sa 7.5. mil. din. Ta suma ne dostiže ni vrednost same instalacije; koncesija, koja vredi više no cela instalacija, nije ni unesena u aktivu. Mediutim snaga Raljske fabrike leži u vanrednom kvalitetu sirovine, koja se pak nalazi na samoj železničkoj pruzi Beograd—Niš. Zbog toga je ona mogla da izdrži sve peripetije u borbi sa kolosom, kao što je Beočinska.
Pada u oči veliki iznos zemlje i materijala. Još je veća,
ta stavka u proleće, jer Raliska fabrika radi u glavnom zimi.
Pozicija »poverioci« u pasivi smanjuje se sistematski. Medjutim, ako se ne poveća glavnica, ona može lako biti povećana u ovoj год. usled investicija. Poverilac ie svakako samo grupa, holding, čije je sedište u ZUTICDU „i
НА СЛУЖБА
у прошлој години. Укупан резултат је за Јо милиона. више но у истом раздобљу прошле године.
— Смањење пореза у Италији. На основу одлуке ита лијанског министарског савета смањиће се досадашње порезе за 500 милиона лира годишње. Ова је одлука У вези са смањењем италијанских државних дугова.
— »Обзор« јавља, да је новосадска општина одлу-