Narodno blagostanje

Страна 422.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Bilo je osnovano i jedno posebno akcionarsko društvo |

koje je imalo financirati fabrikaciju umjetne svile kod паз. |.

Deonička glavnica iznosila ie iedan milijon funti i navodno potpuno je uplaćena. Sada smo sa sigurnošću očekivali da će se početi sa intenzivnim radom. Bila je nastala i borba izmedju nekih naših gradova, tko će da dobije fabriku umjetne svile.

Medjutim od svih tih velikih planova do sada nema

'ništa konkretnoga. Dapače Englezi su ovih dana otpustili u

Tesliću oko 700 radnika. Prema [оте пе зато да ј05 пета intezivnijeg rada nego se eto reducira i ono što je Već bilo.

Direktor Destilacije, jedan Englez iziavio je da ie do obustave rada moralo doći radi toga što se poduzeću nije dostavliao zatraženi broi vagona kako bi moglo otpremati drveni ugali koji se dobije pri suhoj destilaciji drva. Uslijed toga nakupile su se u Tesliću ogromne količine tog ugliena koji ima i tu pogriješku ako dulje stoji na skladišta da se sam upali. U nemogućnosti da ekspedira dobiveni ugljen i da zapriječi eventualne veće štete, niie po njegovom mišlienju preostalo drugo nego ograničiti produkciju i otpustiti višak radne snage. -

Teslić leži na uskotračnoj pruzi Usora — Bribudić nekih 25 kilometara daleko od Usore — Doboja. Svoje produkte ono mora da vozi od Teslića preko Usore i Doboja do Bosanskog Broda da se tu pretovari u normalno tračne vagone. Bilo bi daleko zgodnije kad bi iz Pribudića postojao izravan spoj sa Banjalukom, jer bi onda priključak na normalno tračne pruge naših željeznica bio mnogo lakši budući da sva

produkcija Teslića ide ka zapadu. Od Banjaluke postoji usko- |

iračna pruga do rudnika Maslovare. Bilo bi potrebno samo ioš kojih 20 kilometara da se veže Banjaluka sa Dobojom. Sa tom prugom ne samo Što bi se olakšao izvoz iz Teslića via Banjaluka nego bi se preko Banjaluke — Doboja mogao uputiti i jedan dio prometa za Tuzlu i Sarajevo koji sada idu preko Broda a dolaze ili su upućeni u zapadne krajeve države. Kad bi ta kratka pruga bila izgradjena, sav promet Slovenije i Hrvatske do Sunje, išao bi u Bosnu via Banjaluka ___Doboi a ne via Brod -Dobol. Time bi se radikalno пје: šilo i pitanje pretovarivania u Bosanskom Brodu.

Za izgradnju pruge Tuzla—Lukovac—Brčko izgleda da će predujmiti potrebna sredstva Solvay koncern koji u Lukavcu ima fabriku sode. Držimo da bi Englezi rado predujmili iznos potreban za prugu koja bi spajala BanjalukuDoboi a mogla bi koštati koji desetak milijona dinara. Po planu izgradnje naših željeznica, predvidjena je i normalnotračna pruga Banjaluka—Doboji. Nu dok se ona izgradi uskotračna veza došla bi sasvim dobro. Radi toga držimo da bi iu trebalo odmah i izgraditi. Dok se ne riješi pitanie odgovarajuće veze Teslića sa normalno-tračnom prugom, mi ćemo se razočarati u Englezima a oni u nama. Jer je isključeno da oni u svoje fabrike u Tesliću ulože milijon funti kad nemaju nikakove garancije da će saobraćaj bar donekle funkcionirati i da će producirana roba na vreme biti i otpremljena. O podizanju jedne fabrike umjetne svile ne može biti ni govora dok зе пе игеф! заођгаса].

И сувише је велики број акција и акционара код Приви-

Упис акција Аграрне Банке код Панчевачке

Пучке Банке се до данас могао да добије о тачан преглед успеха појединих крајева и појединих станица за уписивање. Тек кад се оштампа цео списак, моћи ћ се дати коначан суд о томе, колико је ко и у ком крају имао успеха на томе послу. Али је у сваком случају успех, који је постигла Манчевачка Пучка Банка изванредан. Код ње је уписано 5841 акција, које су подељене на 1843 акционара. Резултат је ванредан и с погледом на број акција и на број акционара. Онај део Баната, у коме је рејон делатности Панчевачке Пучке Бан-

леговане Аграрне Банке да би.

__Број 26.

ке у главном је аграран као што је и цела њена клијентела. То значи да је Панчевачка Пучка Банка успела да заинте_ ресује (сељачки народ из Доњега Баната за нашу Аграрну Банку. У цифру од 5841 није ушао знатан [5891 акција, које је уписала сама банка.

(i svojim poslednjim brojevima objavio je »Frankfurter Zeitung« dva veoma zanimljiva članka o prilikama ·u MandžuTiji i o istorijatu rusko-kineskog sukoba, koje mi radi aktuelnosti donosimo u izvodu.

Odnosi izmedju Kine i Sovjetske Rusije doveli sa skoro do rata usled Istočno-Mineske Železnice. Za poznavanie pravnor stanja na toj železnici potrebno je upoznati | DOstanka ovog važnog medjunarodnog puta.

God. 1896. sklopljen je izmedju Rusije i Mine ugovor, prema kojemu je ruska vlada dobila dozvolu, đa preko Severne Mandžurije sagradi skraćenu prugu za transsibirsku že-

·leznicu. Iste godine osnovano je od Rusko-Kineske Banke

»Societe đu chemin de fer chinois de PEst« Direkcija železnice sastavljena je od samih Rusa, a kapital je liferovala Rusko-Kineska Banka. Prema ugovoru imalo je železničko društvo neograničeno prvo u upravljanju svojih terena. Posle тизко-јарапзког, do polovine svetskog rata, Rusija i Japan delile su u Mandžuriji prava. God. 1920. uklonila je vlada u Pekingu dugogodišnjeg ruskog generalnogz direktora železnice Horvata, imenovala na njegovo mesto drugog Киза, а istovremeno delegirala u železnički direktorij 3 Kineza. Posle ugovora od 1994. god. železnica se nalazi pod zajedničkom sovjetsko-kineskom kontrolom. Pošto ije Čang-So-Lin nastoiao da se tri mandžurske provincije što jače posvadjaju sa Sovjetima, odnosi su se postepeno toliko zaoštrili, da je vlada” u Mukdenu u ime centralne vlade u Nankingu isterala iz službe više sovjetske Železničke činovnike i. sama preuzela kontrolu nad železnicom. Razlog: boliševistička propaganda. Prava namera naravno: dobijanie vanredno. važne: pruge na ovako lak način. »Crvena opasnost« bila je samo manevar, da se pogled stanovništva skrene sa prave unutrašnje ·situacije. Istočno-kineska železnica ima ne samo veliku komercijialnu vrednost, već je i nosioc kulture. Na ovom području osnovane su škole, bolnice, industrila, telefonske i telegrafske linije i t. d. Ova železnica je arterija, koja vodi kroz Severnu iMandžuriju i od koje zavisi privredni i kulturni život ove DOkrajine. Severna Mandžurija je naseliena od 13 miliona seliaka, koji su se doselili iz Severne Kine i mnogo doprineli bogatstvu zemlje. Glavno je pitanje, ko će od ovog stanovništva vući prihode, prodavati njemu robu, ko će eksploatisati ogromne prašume, rudnike i druga prirodna bogatstva. Ovom pokrajinom, koja ije 29. decembra. 1928. godine prikliučena nacionalističkoi Kini, upravlia vlada u Mukdenu, sastavljena od samih militarista. Ovi vlastodršci nisu po idejama i metodama samo. reakcionarno-feudalni, već se dadu i podmititi od svake strane države, koja najviše plaća. Tip či. činovnika, koji vlada u zoni istočno-kineske železnice, jeste đeneral Čang-Čing-Kui,· bivši razbojnik, arogantan, podmitljiv i nepismen čovek. Studentima, koji su najvažniji i nainapredniji elemenat u zemlji, zabranjeno je, da se politički organiтији. Мета slobode štampe, govora i zborova; ne розђоје za-

Roni o zaštiti radništva, sem oni, koji su upereni protiv rad-

ništva. Guverneri ili policaici obavljiaiu ujedno poslove državnih tužilaca, sudiia i sudova. Strancima je osigurana bez-

·· bednost, ako su pripravni da potkupe alapljive činovnike.

Japan i Engleska: već su odavno uočile ogromnu ptrivrednu važnost bogate Mandžurije. Pošto su najopasnijeg konkurenta gledale u Sovjetskoi Rusiji, podmitile su i nahuškals korumpirane kineske činovnike, da pod izgovorom »crve-

me opasnosti« izbace Ruse. i zauzmu istočno-kinsku železnicu,

što je i izvršeno.