Narodno blagostanje

Страна 480 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Број 29 Новом Врбасу, то је њен положај у нашој фабрикацији ши- Амортизација 8.700. 7.300 5.900 бица био доминантан. Ради тога су и Швеђани настојали Вјеровници 1.297 1.117 689 да код тог подузећа ухвате чврстог коријена. Добитак 3.156 3.183 3.038

Дионичка главница износила је најприје 1.500.000 круна. Године 1920. повишена је главница на 3 милијона круна а године 1921. на 15 милијона круна. Године 1923. акцијски је капитал повишен на 7 и пол милијона динара. Емисијони курс износио је само 60 динара. Кад је проведена валоризација инвестиција, дионичка главница је повећана од 7.5 на 11.250 милијона динара и то издањем гратис дионица. По томе акционари су добили највећи дио дионица уз курс од 40 динара, а данас им те дионице вриједе најмање 10 пута више. Незнамо код нас ни једног папира који би у тако кратко вријеме својим имаоцима донио такове профите.

Поред на загребачкој бурзи, са дионицама „Драве“ тргује се много и у Прагу. Поготово кад су се водили преговори о шведском монополу, Праг је купио знатне износе акција. Неке је и преплатио, будући да је курс у послијелње вријеме слабији него што је био за вријеме преговора са Швеђанима, — док се наиме није знало како ће они да организирају посао.

И без ангажмана Швеђана „Драва“ је била једно од наших најрентабилнијих подузећа. Не.само по својем профиту него и по цјелокупној структури своје билансе.

Биланса концем трију послиједних година даје слиједећу слику:

Актива 1928 1927 1926 Инвестиције 16.058 15.992 11.398 Ефекти 1.184 1.158 1.158 Дужници 16.640 10.065 7.945 Благајна 26 58 97 Залихе робе и материјала 1.202 1.251 1.701 Пасива

Главница 11.250 11.250 7.500 Резерва 3.587 3.587 5.045 Резерва валоризације 1.957 1.957 —

Инвестиције су исказане са 16 милијона, а фонд амортизације са 8.7 милијона. По томе преко половина је већ отписана. Стварна вриједност свих инвестиција неколико је пута већа него што то излази из билансе.

Властита средства изнашају скоро 16 милијона динара. Ради тога подузеће скоро ни не ради са кредитима. Из својих властитих средстава не само што води читаву продукцију, него чак даје и кредите. Ради тога и у рачуну добитка налазимо скоро би рекли абнормалљну појаву, да камати од подјељених кредита или уложених износа до-

принашају чистом добитку са око један милијон динара годишње. Рачун губитка и добитка даје нам слиједећу слику: Приходи Камати 1.069 1.075 924 Најамнине 160 180 178 Продукција шибица 10.848 10.734 10.378 Расходи Осигурање 554 580 650 Плате 4.524 4.292 4.671 Порези 2.077 2.322 1.862 Амортизација 1.400 1.400 1.000 Допринос мир. фонду 250 250 950

Дивиденда за послиједње године износила је 14 динара или 28%. Обзиром на курс од 420 динара укамаћење износи нешто испод 4%. Међутим банковне дионице одбацују укамаћење од 10%. Значи да имаоци тих акција очекују још боље укамаћење него што су сада. У послиједње вријеме потражња је опет јача и курс опет показује тенденцију пораста. |

Све зависи од политике којом ће ударити Швеђани. „Драва“ ће бити главна творница за продукцију шибица у нашој држави, јер је најбоље уређена.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — Упоредни преглед остварених монополских при-

хода. У хиљадама, динара Артикал јуни Јуди |O 30 та 16 30 ina 1928 r. | 1929 r. |1928 rom |1920 Tom, Дуван 53.624 145,877 442,217 427,630 Co 20.866 19.429 52.554 51.124 Петролеј 5241 5.568 18.841 24.929 Жижице 9 323 11 114 27.581 31.266 Хартије за цигаретеј 15.948 12.029 32.456 35.386 Разни приходи 338 | 341 919 1.240

Приходи од свију Монопола у јуну тек. године (Haносе динара 194.3 милиона, према 205.8 у истом месецу 1928. г. Мањак су дали следећи приходи: од дувана (11 милиона), 'од хартије за цигарете (4 милиона) и од соли (1.4 милиона); вишак су дале жижице (1.8 милиона) и петролеум (0.3 милиона).

Према мају месецу текуће године мањак износи само 4 милиона динара и долази у главном услед пада код петролеума, од скоро 6 милиона динара.

ештајна служба

Закључни рачуни прихода за месец јуни омогућавају истовремено преглед кретања истих за прву четврт текуће (1929/30 буџетске) године. Они износе 5715 милиона динара. Упоређени са приходима прве четврти прошле буџетске године показују мањак од циглих 4 милиона динара, који долази услед јаког подбацивања прихода од дувана (155 милиона динара) и соли (1.5 милиона динара) — док остали показују вишак од 13 милиона динара укупно. Мањак од дувана долази услед опадања потрошње скупљих и повећања јефтинијих дувана (због ослабљења куповне снаге народа).

Буџет за 1929/30 годину прелиминира приходе од Монопола на 2.855 милиона динара, тако да је за прву четврт дефицит 17.8 милиона дин. На тој бази дефицит за целу годину изнео би 70 милиона динара. Али како је на хоризонту добра пољопривредна подина то се може очекивати да ће се дефицит изгубити у току текуће буџетске године.

— Доспеће друге транше румунског стабилизацисног зајма. Румунска Аутономна Управа Државних Монопола саопштава, да, јој је стављена на расположење друга транша зајма од 25 милиона долара. Између министра финансија Маткаруа, техничког саветника Народне Банке Обоена и генер. директора Аутономне Управе Државних Монопола, одржана је конференција о употреби нове транше у смислу стабиливационе акције.