Narodno blagostanje
94 август 1929.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 481
БАНКЕ
— Италијанске велебанке исказују у првом полугоby ове године повећану чисту добит. Валка Сотлтпегсјаје Пајапа 54.87 милиона, Отефио Шабало 14.65 милиона, Вапсо di Roma 9.13, Istituto 45 Стедићо Мат по 4.17 милиона лира.
— Француски економски лист »е Саршај« јавља из Париза, да ће се акције Вапдаџе де Paris et des Pay-Bas yBecTH на берлинску берзу. Из Берлина ову вест демантују.
ИНДУСТРИЈА
— Норвешко азотно друштво, један од главних конкурената француског друштва »Рћозрћаће Типљеппез«, које је преузело Суфид у Далмацији, показује у овој години ванредно повољан развој па се је према томе курс акција Норвешког друштва на париској берзи повећао од 3.000. на 3.100. франц. франака. Норвешко друштво налази се под утицајем немачког капитала.
— Концентрација у енглеској памучној индустрији се под притиском спора између предузимача и радника врло брзо проширује. Према (најновијим вестима здружило се ових дана 14 друштава у једно ново предузеће, које ће имати главницу од 3 милиона енглеских фунти (830 милиона динара). Ново друштво имаће у обрту преко 3 милиона вретена.
— У току последњих година је индустрија ципела од гуме заузела огроман развој. Према податцима американског трговинског бироа износи прошлогодишња светска потрошња 36.5 милиона пари ципела.
— У Енглеској припрема се анкета о стању челичне индустрије, која у току последње године стално тражи да јој се одобри заштитна царина. Сви индустријски кругови са великим интересовањем очекују резултат анкете, која има да поднесе реферат о најважнијим питањима као што су рационализација, заштитна царина и питање сарадње са међународним картелима.
— Школине фабрике, које припадају једном од највећих индустријских трестова »ЏЈајоп Епгорбеппе« у Паризу примиле су поруџбину од чехословачких железница за лиферацију и монтажу кочница у вредности од 180. милиона динара.
— Зосте16 des Grands Moulins de Вшдане у Паризу уступиће своје фабрике у Бугарској једном новом друштву бугарског порекла, које се сада оснива, а као протувредност добиће акције тога друштва за 7.5 милиона франака.
— Лок-аут у енглеској памучној индустрији завршен је 17. 0. м. са победом радника. Након споразума, којега је предложио арбитражни суд, а којега су прихватили радници и послодавци, 550.000. радника вратило се у фабрику. У погледу снижења наднице, послодавци су одступили од својих захтева, тако да ће радници и даље примити наднице као пре лок-аута. Ово се решење сматра као привремено, све док за то именована комисија не поднесе влади свој дефинитивни извештај о стању енглеске памучне индустрије. — Електрификација Чаковца. Попут Вараждина намерава и град Чаковец да се прикључи електричној мрежи централе у Фали на Драви. Електрично осветлење за расвету и индустрију било би јефтиније но до сада. За извођење електрификације град Чаковец ће склопити код Државне Хипотекарне Банке зајам од 15. милиона динара.
— Како јавља „Обзор“, нека су предузећа из Босне, чије је пословање веома оштећено ради несташице вагона, предложила министарству саобраћаја, да на свој трошак поправе „неколико стотина вагона, који се сада налазе ван " саобраћаја. Да би ове поправке извршили, траже, да им се вагони предаду за извесно време у искључиво искоришћавање. НОВЧАРСТВО
—Нов американски инвестмент трест основала је .Oвих дана банка Селигман и Ко у Њујорку, која је у 1927. г. дала нашој Државној Хипотекарној Банци кредит од 12. милиона долара. Главница тог новог финансијског предузећа износиће 50 милиона долара (2.850 милиона динара).
— У Лајпцигу пала је под стечај банкарска "радња, која је финансирала трговину на отплату. Као разлог стечаја назначују се велики губитци, које је банка претрпела код својих потраживања. То је општа појава у Европи. .
Инострани кредити у Пољској. Укупна сума страних капитала у Пољској износи 4.800 милиона злота. Од тога отпада 3.800 милиона зл. на државне зајмове (80%), на зајмове самоуправа 340 милиона (7%), на акционарска друштва 600 милиона (13%). Удео страног капитала у укупној своти акционарског капитала 850 акционарских друштава износи 20%. Учествовање је најјаче у индустрији нафте (60% акц. кап.), у електро-индустрији (44%) и у рударској и металној индустрији (32%).
ЗАЈМОВИ
— Новој државној пољопривредној банци у Атини одобрила је Прчка Народна Банка двадесетгодишњи зајам од 800 милиона драхми, а камата ће износити 2% испод службене стопе, дакле у овој години 7%. Осим овог кредита добива Атрарна Банка још кредит од 100 милиона за време од 5 година уз камате, које ће бити за 3% ниже од службене стопе. Банка имаће право, да се користи филиалама Народне Банке.
— Мађарске 677, % општинске обвезнице пласиране су ових дана у Лондону за 0.30 милиона енгл. фунти т. ]. 85 милиона динара. Зајам је примила Мађарска Комунална Банка у Будимпешти. Обвезнице је преузело друштво Ruropean Merchamts Bamking Со. 1%4. уз 83%/,% и продало даље уз 85/,%. С обзиром на настојање енглеске владе, да спречи извоз капитала, ова емисија нарочито је симптоматична и знак је неклоности садашње енглеске владе према Мађарима.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Приликом оснивања централне пољопривредне кредитне установе у Румунији, влада је позвала као стручњака, француског банкара Регера из Париза и немачког адвоката Др. В. Каргера, директора. немачке Рентне Кредитне Банке у Берлину, да проуче питање организације хипотекарног кредита у Румунији.
— Бугарски дуван. Бугарско дуванско тржиште сада мирује, пошто су од жетве из 1927. год. преостале само још мале количине, а она ив 1928. г. налази се још у манипулацији. Цене су одржане на високом нивоу. Жетва из 1928. год. дала је пемо око 15.50 милиона кг. дувана, од којег је око 11.50 милиона кг. подесно за извоз. Уз термин купљено је већ 2.50 милиона кг. тако да остаје за извоз још 9 милиона кг. Повољне цене, које су постигнуте упоследњој сезони, омогућиле су ове године, да се површина дуваном засејаног земљишта повећа за 50%, а делимично и за 100%. Принос овогодишње жетве цени се на око 30 милиона кг. од чега долази у питање за извоз око 25 милиона кг. Ове године очекују се квалитативно добре нормалне врсте дувана.
— На свим немачким житарским тржиштима појављује се у последње време немачко друштво за трговину житарица Берлин, које купује све количине промпт робе, а нарочито раж. Тиме друштво жели да одржи и евентуално повећа цене житарских производа.
— Бугарска дирекција за колонизацију избеглица расписује за 10 септембра радове око исушења земљишта у Дунавској долини у укупној вредности од 28.5 милиона лева.