Narodno blagostanje
7. септембар 1929.
Немогућно је мобилисати 500 шлепова нарочито у правцу Браила у року од месец и по дана.
Али као најглавнији доказ за претераност те цифре служи нам статистика наше спољне трговине. Форсиран изБОЗ почео је средином јула. Статистика министарства финансија показује да је у целом јулу извезено 30 милиона кгр. за 70,000.000.— дин. округло. Према изјави г. Петровића извоз је нагло попустио у половини августа. Значи да у том периоду од месец дана треба да се извезе 300 милиона кгр. или у авпусту месецу остатак од 270 милиона кгр. То је потпуно невероватно. Статистика спољне трговине показује да је извезано жита у месецу јуну 11,000.000 кгр. у вредности ол 22.500.000.— динара. Кад томе додамо и јулски извоз од 30,000.000 кгр. у вредности од 70,000.000 дин. онда излази да је за јуни и јули извезено свега 41,000.000 кгр. за 99.500.000.— лин. Ми оматрамо као што рекосмо да је потпуно искључено да је у августу могао бити извезен остатак који би требао да. изнесе 260,000.000 кгр. у вредности: 570,000.000. динара.
Reč je sredstvo za dskazivanše misli, a, misao je produkt logike. A ikad čovek već jednom паuči da govori, može iskazivati reči bez misli, kao što se može pisati na pisaćoj mašini žmutreći. Taj način govora je ujpotreljiv kod male dece i sišavših s uma. Tu ви Teči Teči, ikako je rekao Hamlet.
Jezikoslovna perverzija
Pri upotrebi reči za iskazivamje misli tneba ЊЕ ikratak i jasan. Od toga odstupaju poezija i retorika. Kod njih mije glavno šta kažu, već 'Kako kažu. Ali se ni tu ne sme ići s one strane logike. Pesnik ne sme da iskazuje gluposti, miti da ude protiv zdravog: razuma. Postulat је biti logičam i lepo reći. Tako је bilo vekovima. Ali se u početku XX veka počela da wgrazvija jedna vrsta jezikoslovne perverzije. Trpaju se reči ma gomilu neštedimice; rečenice postaju inflatorne a za Mhvaamje smisla potrebno je i утетепа i umnog napora. у
Neka, čitaoci sami procene u koju 'kategoriju ummih proizvoda, spada donji nekrolog Ive Vojnovića iz pera 2. Ј. Duба: »Kao pesnik i mislilac, on Je morao verovati da je smrt jedna: utopija i predrasuda, | mogao da je pnimi s mirnoćom 5 Коjom isu титан svekitelji i mudraci. Ali kao smrimi čovek, niko зе nije godinama, i mesecima, tohiko očajnički borio da se me iščupa, dz života. Zašto? Zivot mu je odavna bio oduzeo ono Što čini njegovu lepotu koja je jedimi mjegov smisao, Ali je pesnjk zpao. međutim, da o smrti me postoji Jedno uverenje, nego samo jedna, fikoija. Jer u Jjubavi između života i smrti ovog retkog i Velikog čoveka bilo je nešto što ga je i kroz njegov tragičmi vek kao Že ејетпа kopča vezivalo za, ovaj svet: to je mjegov poziv. Ne hoditi po suncu i survati se u bolesničku postelju, ali živeti! | izgubiti moć da, „drži pero u muci, ali moći misliti! TI oslepiti, ali moći i iza tc crne zavose čuti Žagor i akciju! I umreti samo onda Када se na usnama zaledi reč koja je bila za njega ključ тјесоуе sudbine na zemlji!
Smrt Je predrasuda, jer je #a jedmogp ubijoa a za drugog врагнеј. U oba slučaja опа је veća 1 viša od života. TI možda, .kada, bi-ovaj čudni čovek još jednom otvorio svoje velike oči i progovorio, potvrdio bi to onim što je video onamo van našeg vidiКа; Кеда se otkinuo od ovog sveta. Ahi ma koliko da smrt nije zločin za onog kojeg je ponela sobom, ona je za one koji su nekog: izgubili. Cela ideja o smrti ponikla, je dz ove čemerne istine. — Nema mirnijez izraza nego što je na licu mrtvog čoveka. Ništa. toliko me Dprotivureči našim suzama, koliko ispokojstvo Onog koji nas ostavlja. Ništa, indiferentnije nego što je hladnoća, onog Čiji -odtazajk ismatra.be mjegovom ikatastrofom. Zato nemojte Žaliti mrtve koji. bi možda čuli vaše očajne reči da istina smrti mije
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 509.
odista, viša. nego istina Života.
Јављају листови да на Блед стиже Рочилд. Читаоцима је познато, да су парламентарне владе с њим закључиле уговор о зајму од 50 милиона фунти стерлинга. Он је уписао 1:Љ милион динара акција аграрне банке. Његовим посредовањем есконтована је трећа. транша шведскога зајма; он је акционар Југословенске Удружене Банке; стоји у врло пријатељским односима, са Блером. Не знамо да ли има штогод предратних облигација.
Рочилд на Бледу
-_________________________
Изменом закона. о таксама од al. M. m. год прописана је такса Ha купо-продају државних хартија од вредности ван берзе и то од 0.50 до 100 дин. номиналне вредности а 1. дин. преко 100 дин. Банке су учиниле представку против ове таксе с мотивацијом да су до сада емитовани државни папири ослобођени свију такса и дација и да овај пропис делимично ништи ту привилегију.
Такса и државне обвезнице
Државлим хартијама се тргује на берзи, на шалтеру банака и преко агента. Последњи облик је у употреби само код продаје на рате. Ако је намера законодавца била да овај посао сузбије, тешко ће постићи циљ, јер је код њега зарада врло велика, тако, да, 0.50 и 1. динар не играју никакву улогу. Посао на банкарским шалтерима. је неопходна, допуна трговина на берзи, пошто ова 'обухвата само обрт на велико. Приватници могу купити само код банке. Код ових је пак зарада тако мала, да прописна такса може да компромитује целу зараду. Такса на купо-продају државних хартија од вредности може само да отежа инфилтрацију државних хартија у нарол, а то не може бити циљ фискалнотг законадавца.
Приход од ове таксе с обзиром на неизбежну дефраудацију биће минималан.
KK I O IZ Пореска власт првог степена Два спорна питања из стала је на гледиште, да се области друштвеног пореза чланарина _ коју акционари PLL JJ IJ II друштва плађају оводим. прог KK ПЕТУ ИН III : фесионалним организацијама
не може сматрати за издатак у пореском смислу. Против овога се жалило удружење Војвођанских Банака с мотива-
цијом, да су професионалне организације признато средство
одбране колективних интереса, те да доприноси за њихово издржавање имају карактер издатка. Ми сматрамо да ће Министарство стати
на гледиште Удружења Банака.
Финансија
Питање о томе, који ау издаци код акционарског друштва, издаци и у пореском смислу, старо је колико и порезивање чистог приноса. У прво доба, пореске власти примале су рачун губитка IH лобитка акционарских друштава без икакве измене. Али како се у току времена показало, да акционарска друштва овде, онде покушавају, да под издатке подведу трансакције, које су у ствари пласман а не
s
издатак, почела је пореска власт да анализира рачун губит-
ка и да извесним ставкама оспорава карактер издатка. Из тога се развила постепено пракса, ла пореске власти формирају шему пореских издатака, у пореском смислу који се често битно разликује од издатака у пословном смислу.
Кад се једанпут пошло тим путем, није више било могућно спречити фискаљизам да питање одведе ад ађзит-
Фила. Ми имамо данас већ у многим земљама појаву, да се
најелементарнији (издаци у приватно - привредном смислу
у пореском „не сматрају за такве; на пр. плаћена пореза. Наш нови закон 'о непосредном порезу покушао је да