Narodno blagostanje
Страна 510
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 31.
прецизира услове под којим се један
признаје и од пореских власти:
пословни издатак
а) треба да је у непосредној вези са подузећем и
6) да се креће у обичајеним границама. Први услов је:
квалитативан а други квантитативан. Први је толико неодређен, да је потпуно неупотребљив за практичне циљеве. Законодавац није требао у опште да улази у дефиницију тог појма, јер је то немогућ посао. Једини начин за стварање правне сигурности је казуистика и смисао пореске власти за пословне потребе подузећа. Не може пореска власт да прописује шта је издатак а шта није, то одређује сам живот. Власт има само да спречи злоупотребу, а иначе да се прилагоди потребама живота. Противна пракса значи само: повећање пореског терета. обилазним путем.
,
Код чланарине професионалних организација не може бити ни говора о злоупотреби. А издатак је исто тако оправдан и неизбежан као сваки други социјални издатак; н. пр. допринос за осигурање намештеника.
Друго је спорно питање да ли трошкови око одржавања годишње скупштине спада у издатак у пореском смислу. Ни ту не може бити двојбе. Скупштина је суверени орган акционарског друштва, који има по закону периодично да фувкционира. Друштвеним уговором, односно статутом може се одредити да се свакоме акционару плати пут за скупштину, то је легални издатак. Има случајева да се приликом годишње скупштине приређују гозбе. То може да изгледа на луксуз, али пореска, власт није зато ту да прописује колико ће ко да троши. Најзад нико није пао на теме да расипа на годишњој скупштини, да би платио што мањи порез. Зарада акционарског друштва није алајбегова слама и кад акционари на скупштини одлуче, да од тога нешто потроше, то је издатак, који пореска власт мора да
призна. TE ET TE PIO ЕНИ s SSR DR 1.) Kako je прошла Енглеска
Као што знамо, Енглеска је тражила учешће у Јанговом плану по кључу, који важи од 1920. године. По споразуму у Хагу она је добила:
После Хашке конференције
Од Француске зл. M. 4.000.000.Од Италије am. M. 2.000.000.Од Белгије зл. м 1.400.000Од Чехословачке уз гарантију Италије зл. м. 7.000.000—
У готовом зл. м. 100.000.000 што даје ануитет од 7.200.000.—
i
· Конференцију.
У готовом зл. м. 200.000.000 што даје ануитет у 14.400.000.Од безусловног дела зл. м. 18.000.000.Вишак који Немачка пристаје да даје као
безуслован ануитет зл. м. 42.000.000.—
Свега зл. м. "96.000.000.—
Од ових 96.000.000.— 40.000.000 су нови (т. ]. пред-
стављају повећање Енглеског примања) тако, да је Енглеска
добила у укупном анунтету без мало целу суму, коју су покушали да јој одузму творци Јанговог плана, i
Цела ова сума од 96.000.000.— представља безусловно
| примање, тако да је Енглеска успела, да обезбеди себи и у
безусловном делу анунтета без малога свој првобитни проценат. Поред тога је Енглеска успела у другим тач-
| кама (репарације у натури) тако, да се може рећи, да је Ен-
глеска без малога остварила цео свој програм за Хашку
Li Како смо ми прошли» Нотом Краљевске Владе од 21. јула упућеној Енгле-
ској и Француској Влади ми смо тражили: 1). Да нам се загарнтује наш проценат учешћа у не-
| мачким ануитетима за време прве периоде;
20) Да се сви ратни дугови наше земље ставе на терет
немачког плаћања;
3.) Да нам се у безусловном делу ануитета огарантује
наш првобитни проценат;
4) а према изјави г. министра Маринковића тражили смо да укидањем немачких бонова С не изгубимо противредност за наше дуговање за трибут за ослобођење и за добра наслеђена од Аустро-Угарске Монархије.
По првој тачци није нам дато никакво удовољење. По трећој тачци такође нисмо успељи, наше учешће у безусловном делу износи 6 милиона марака, а то је испод 1% (према 5%, на колико имамо право). По четвртој тачци министар спољних послова изјављује да смо добили обезбеђење, да укидање бонова. С. неће повући никакву штету за нас. Из овог се још јасно не види да ли то значи да се укидају и наши дугови за ослобођење и за примљена добра. Свакако је важно истаћи да је то питање предмет проучавања једног нарочитог подобора, што значи да Још није коначно одлучено.
По тражењу да се наш ратни дуг Француској стави на терет немачких плаћања добили смо задовољење опраштањем тог дуга од стране Француске.
АНАЛИЗА БИЛАНСА
HRVATSKA BANKA D. D. ZAGREB
Pozuonomija bilance naših novčanih zavoda 1928. i 1927. godine ne pokazuje nikakove bitne nazlike. Porast, dotično oDpadanje pojedinih .pozicija godine 1998 u elaciji prema poziciji 1Z konca 1927 može iznositi najviše 10%. To vrijedi u prvwom redu za, najvažnije pozicije kao mjemice, konto-korente i uloške.
Medutim bilanca Hrvatske Danke koncem 1998. odstupa od tog pravila i pokazuje veoma velike promene iz 1997. i 1998. god. Dok ukupni iznos Dbilance koncem 1996. iznosi 36.5 miliona Фата, Копсет 1997. dinara 34.3 miliona, koncem 1998. imamo Djlamcu od ukupno 191 milion dinara. Dakle skoro jedan četvorostruki iznos. A što Je glavno, Milanca koncem 1999. polkaZali Će JOŠ veći na,redak, budući da se zavod tek sada nalazi u pravom razwitku.
Hrvatska bamka, osnovana je 1911. godime. Njemo poslovanje do sara mije igralo veću ulogu u zagrebačkom mnovčanstvu. Glavni jnteresenti mjenjali su 5е ртебезђо да bi zavod mogao imati neku stabilnost u razvitku. Članovi upravnog odbora, stalno su &e menjali Pred nekoliko godina pretežni broj dionica bio je
koncentniran u rukama jednog njemačkog industrijskog Копcerna, pak je špgledalo da бе зе zavod lijepo razvijati. Međutim sticajem raznih :;prilika poslije jednog: jačeg impulsa došlo-je do stagnacije. Dapače je početkom prošle godine izgledalo da, će doći do likvidacije zavoda. Do promjene došlo je preko noći. Talijanski kapital, u prvom redu Banca Commerciale Italiana, odlučila, je, da, se pojavi samostalno i na našem novčanom tržištu, pošto je već zastupljena, u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj pod firmom »BHanca, commerciale italo - romana, italo - ungherege, italo-bulgara, Wtd.. Radi toga se je pomišljalo na osnivanje jedme velike talijanmsko-jugioslavenske banke kod ikoje bi u prvom redu bio amgažjran kapltal Bance Oommercinle Italiane. Za to se je mnogo zauzimao i talijanski poslanik Bodrero. Nu dobivanje koncesije bilo je skopčano sa velikim poteškoćama. Mnogo је паših ljudi pri tome htjelo da zaradi, tako da se je Commerciale na koncu povukla. Izabrala je najkraći i najjeftiniji put: jedmog je dana, došla, u posjed većine alkoija Hrvatske banke, u prvom redu опић алеја, (боје је imao пјетабка Карта). Ргоуедепа је једла
"ртоуфжотпа reorganizacija i počelo se je sa poslovima. Ппајо 5е
је Jako zaledje u Commerciale НаНапа pak se је moglo davali