Narodno blagostanje
Страна 512
. Mi uvozime godišnje znafne količine niže. Raglika u canini o oljuštene i meoljuštene niže dosta je velika, tako (da se asplati urediti jednu ljuštionu. Tako je prošle godine počela da, nadi ljuštiona »Nawodne«. Medjutim u majskorije vrijeme početi će da radi i jedna ljuštiona riže na Sušaku, kod koje je interesitana i talijanska (пива ле, Која nam je do sada u glavnmomnie lijrovala oljuštemu nižu. Pored toga, postoji i jedna mamja, lju-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 31
| Štiona u Kočamama, ali misli ograničiti rad па rižu роди стати
u im krajevima.
Трак u poslijednje vrijeme wituacija mlinske industrije nešto se popravila. Bto ud »Nanodna« je prošle godinc iskazala dobitak. Kako su pored toga povoljni izgledi za, ljuštionu сте, drži se, da će Narodma mlinska, imdustrija konačno moći 105 8a, plaćanjem \div}demnde.
Обавештајна служба
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Албански државни прорачун за 1929-30. год. износи 31,627.200. албанских златних франака, а упоређен са прошлом годином већи је за 3,641.300 фр. На министарство војске и жандармерије отпада скоро половина целокупних издатака, наиме 14,834.977 фр., 3,641.300 фр. више но у прошлој години. Сем италијанских официра-инструктора албанске војске има и енглоких мајора, инструктора жандармерије. (Издаци на жандармерију износе 15 издатака министарства војске). Даљни издаци износе: министарство финансија: 4,817.078 фр. парламенат: 611.760., министарство просвете: 3,443,600., мин. унутрашњих дела 3,003.060, мин. за јавне радове 2,307.680 фр. и т. д.
Албанска држава, која је преузела већи део старих турских пореза (порез на овце, свиње, десетину и т. д), увела је 1927. год. нове директне порезе: прогресивни порез на доходак, порез на друмове, порез на земљиште, пристанишне таксе и трошарину на бензин петролеум кафу и шећер.
НОВЧАРСТВО
== Улсзи на штедњу у Пољској показују стално повећање. У јулу ове године је пољска Поштанска Штедионица издала 11.500 нових уложних књижица; укупан број досада издатих књижица износи преко 355 хиљада у укупном износу од 142 милиона злота (1 милијарда динара).
— На будимпештанској берзи стално опада број берзанских чланова. Стагнација у берзанским пословима траје већ неколико година, ја њезина последица је смањење броја берзанских агената и комисионара. У прошлој години било је учлањених још 75, а у овој години има још само 30. Пошто од овог броја само неколико њих ради, то ће се вероватно још у току ове године број сензала даље низити.
G. Šonda, predsednik џргаупод одбога Beogradske Zadruge dzjavio je u »Vrememnu«, da je uprava Beogradske Zadruge odlučila, da Dančin kapital iz rezenava poveća, za drugih 20 miliona dinara, a do kraja ove godine raspisaće se upis 78. novih 10 miliona, glavmnice, tako da će mglavnioca, biti upisana, i uplaćena, sa 50 miliona dimara. Nia, idućoj godišnjoj skupštini u februaru predložiće se uplata movih 50 miliona glavnice, tako da će uplaćemi alkciski kapital iznositi 100 miliona dinara. Uprava, pored toga namerava, da, prema Kneževom spomeniku гродете veliku roeprezentativnu palatu.
ПОЉОПРИВРЕДА
= Млекарска изложба у Љубљани. На овогодишњем јесенском љубљанском сајму изложиле су своје продукте словенске млекарне којих данас већ има лијепи број. То су пак подузећа за стерилизацију, растерилизацију и прераду млека. Њихови продукти јасно показују да кад би било
)
i
систематског и устрајаног рада, да бисмо у скоро вријеме не само били потпуно независни од увоза млечних продуката, него да бисмо могли извозити знатне количине. Задружне млекарне у алпинским крајевима Словеније показују такове продукте ементалског сира, који много не заостају ни за оригиналним. А свакако су равни разним имитацијама које ми увовимо.
Па и у другим крајевима државе размахао се је млекарски покрет. Неке велике фирме млекарских стројева, да
"што више пласирају својих продуката, одржавале се у мно-
гим крајевима наше државе млекарске течајеве да би народ упутиле у рационално млекарство, у првом реду у прављење маслаца и разних врсти сира. А и појединци уредили су млекарне које већ имају индустријски карактер. Сада се спреми Јело централно удружење наших млекара, а поред тога имао би се у Осијеку основати и ваједнички тпродајни уред. Држимо да би наше обласне самоуправе могле много придоњети подизању нашег млекарства. Данас главну пропаганду воде нека друштва која наравно У првом реду иду за тим да продаду своје стројеве. Ну од тога имамо изми знатне користи, јер ће један дио тих нових млекарна да се одржи и да напредује.
— Неве аграрне царине у Пољској. Министарски Савет у Варшави донео је одлуку да се извозне царине на пшеницу, које важе до 1. септембра о. г. неће више продуљити, али ће се повисити царина на увоз ражног брашна на 16.50 злота (110. дин.) од 100 кгр. За повећање извоза бутера, а нарочито да се опет придобије немачко тржиште бутера, уведена је премија у том облику, да ће се извозницима повратити царина у висини од 20 злота (130 дин.) на 100 кгр. Тиме је пољска влада изашла у сусрет захтевима пољопривредника, а наглашавање аграрних царина значи основну ревизију досадашње житне политике коју је предложио финансиски саветник пољске владе Ђуи.
— Рекордна жетва кукуруза у Румунији Румунска влада саопштила је Међунаролном Пољрпривредном Институту прву процену о жетви кукуруза, према којој се очекује продукција од 63.8 милиона товара, према 27.6 у 1928. год. и 42.7 просечно за последњих пет година. Ово је највећа жетва, која је икад забележена у Румунији, а тумачи се повољним временским приликама и повећањем земљишта засејаног кукурузом. Вишак, намењен за извоз, изнодиће 27.8 милиона товара, (1926/27 извезено је само 17.8 милиона товара).
Повртарство је играло врло велику улогу у околини Новог-Сада пре рата. После рата оно је било готово потпуно пропало услед инфлације у суседним земљама и царинско-политичког изоловања. Са консолидовањем трговине почела је та привредна грана поново да се диже, али споро и неспретно. Не само да у заграничном промету она
ЉУБЉАНА ШЕЛЕНБУРГОВА БРОЈ 7. ТЕЛЕГРАМИ:: ШКОДОВКА, ЉУБЉАНА ТЕЛЕФОНИ: 29-36 и 27-37
ТЕЛЕФОН -570
== ћ, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИМА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ
ЗАСТУПНИШТВО БЕОГРАД, КНЕЗ МИХАИЛОВ ВЕНАЦ 13-14 ТЕЛЕГРАМИ: ШКОДА БЕОГРАД
ИЗРАЂУЈЕ СВЕ ПРОЈЕКТЕ Н МАЉЕ НА ЗАХТЕВ СВОЈЕ СТВУЧНЕ ННЖИЊЕРЕ
ЗАГРЕБ РАЧКОГА БРОЈ 2. _ ТЕЛЕГРАМИ: ШКОДА ЗАГРЕБ ТЕЛЕФОН У41-97 ·