Narodno blagostanje

28. септембар 1929.

Пред двије године протоколација је промјењена у Хинка Франка Синови д. д, а дионичка је главница одреБена са 20 милијона динара. По томе ово је и по својој дионичкој главници једно веће наше подузеће.

Биланца за три послиједње године даје слиједећу слику (у тисућама динара):

Актива: 1928 1927 1926

Благајна 563 102 125 Дужници 3545 20.887 5.527 Залихе и материјал | 86.524 — —

Пасива: Главница 20.000 20.000 2.000 PesepBe 754 694 120 Вјеровници 3 61.926 — 2521 Добитак 2.952 295 271

Укупна биланца 85.633 20.989 – 5.653

Залихе и направе изказане су у једном износу. По томе нитко не зна колико износе инвестиције. Не зна се нити са колико је биланцирана сама творница. Због тога је немогућно извршити анализу биланца.

Међутим констатирамо да је получен чисти добитак од скоро 3 милијона динара. То значи укамаћење главнице за скоро 15%. А такав добитак омогућује исплату дивиденде од 10—12%.

Вјеровници су исказани са 62 милијона динара. Ти су претежно из иноземства и не тангирају наше новчано

НАРОДНО БЛАГОМ А ГОУ

је) по И

тржиште. Франк је узео ону дионичку главницу која одговара развитку подузећа и исказује примјерени добитак. (Он је могао исказати и добитак од пар стотина хиљада, а све остало у виду разних провизија изравно дозначити централи. Међутим то овдје није случај и то треба Франковим творницама уписати у добро. Они по томе плаћају код нас и примјерени порез.

Франкове творнице не само што врше фабрикацију кавине цикорије, него су много допринели и гајењу цикорије код нас самих. Особито у околини Бјеловара сељачки свијет много добива од сађења цикорија. На тај начин отпада увоз из иноземства и наша пољопривреда може се посветити и култури индустријског биља.

Франкове творнице спадају међу већа индустријска подузећа Загреба. У нашој држави имамо само још једну творницу већег стила кавиних примјеса. Оне су у стању да покрију читаву потребу наше земље. |

Биланца Франкових творница даје повољну слику подузећа. Тим је мање онда разумљиво, што се биланца тако објављује да нам не пружа никакова увида. Ми се наламо да ће у будуће и у том погледу бити боље. А препоручили би надлежним факторима да о томе воде рачуна. Јер биланце се морају тако саставити како то одговара уредном књиговодству. А то се за Франкове биланце, како су прошле године објављене не може казати.

Ну ипак волимо једну непрегледну биланцу са знатним добитком него прегледну, а пасивну биланцу. Ради тога је Франку много тога опроштено.

УН АИ та

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ИНДУСТРИЈА

— Из Берлина демантују вести, да фирма И. П, Бемберг а, д. учествује У оснивању „Југословенског Силк а“ до.

— У 28. броју јавили смо, да је грчка влада расписала трећу међународну лицитацију за аутоматизирање телефона и изградњу телефонске мреже у Грчкој. Сала сазнајемо, да је грчки министар саобраћаја замолио фирму Сименс # Халске да у извесним својим тачкама промени свој оферт у корист Грчке; према томе би Сименс 8: Халске већ у најкраће време могао да добије овај велики посао.

—__ Велики део листова јавља, да је већина акција друштва „Крајнске индустријске дружбе д. д.' Јесенице, за које се сматра, да су биле у талијанским рукама, прешао сада на новостворени конзорциј, на чијем челу стоји велеиндустријалац Адолф Вестен из Цеља и бивши подпредседник Славенске банке Аугуст Праптротник. Подузећу Вестен припада и кемичка фабрика у Храстнику, 2 сем тога има оно више фабрика за израду емајлираног посуђа у Средњој Европи. Са њим стоје у вези фабрика кожа Вошнаг у Шоштању и београдска фабрика обуће „Бостон“. UI |

— У прошлом броју смо донели белешку о фузији фабрика аероплана у Француској у једно велико друштво „Socićtć Gćnćrale Ačronautique” Нови министар за ваздухоnnoBCTBO Laurent Eynac посветиће од сада више енергије сузбијању аевопланских несрећа, које су 1926. год. износиле у Немачкој 0,014, а у Француској 0,81% односно 1,25%.

— Koniuktura dalmatinskih iabrika cementa. Svih pet dalmatinskih tvornica cementa rade punom parom i teško udovoliavaju svim naručbama. Za dobiti i količine od samo nekoliko vagona mora se čekati po nekoliko mieseci.

U miesecu avgustu izvoz cementa iznosio ić preko 400 hiliada metričkih centi. To bi, ako potraie ovako stanie, davalo izvoz od circa pet miliiona centi. Godine 1928 izvoz ie iznosio 4 miliiona centi, a godine 1927 samo 3 miliiona. Kako vidimo koniuktura ie traino povolina i biva sve bolia i bolia. Naravno da ie i finansijski uspieh mnogo Doli јег 5е дади polučiti bolie cijene. Osobito u prometu sa inozemstvom. Radi toga i fabrike forsiraiu izvoz, prepuštajući domaće tržište Tabrikama iz unutrašniosti koie ne leže tako povolino za 17702.

Belciianci mediutim nastavliaju sa predradniama Za DOdizanie svoje velike tvornice. Kupili su i zemljište i već isplafili 1.2 mililona dinara. A izgradjuiu se i planovi za podizanie same tvornice. Pored toga se pogovara da bi se i naša iužnoamerikanska emigraciia, pošto ie prodala svoi angažman u šalitru, imala u znatnoi mieri angažirati u našoi industriii cementa. Ona ie već sada angažirana kod iedne velike во ке fabrike, a u buduće tai bi angažman morao biti ioš veći.

— Tvornica svile u Varaždinu. Dne 29. o. mi. održati će se u Varaždinu konstituiraiuća skupština »Tvornice svile« d. d. Dionička «“јаутса одтефепа je za sada sa jednim miliionom dinara.

Tvornicu podižu kuće Madarasz & Oblat te Buchwald iz Švaicarske sa nekim domaćim interesentima. Bankovna veza biti će Hrvatska sveopća kreditna banka.

Grad Varaždin dao je za tvornicu besplatno zemliište kao i mnoge druge koncesiie. Sa gradniom fabrike već ie. počelo. Ona će za prvo vrijeme zaposliti oko 300 radnika, nu sve ić predvidieno da se poduzeće razviie u većim dimenziijama.

Za sada će raditi samo tkaonica i to sa umietnom svilom. Varaždinska fvornica svile biti će prva naša fabrika svile većih dimenziia. Pored toga podižu se i u Zagrebu dviie nove tvornice umietne svile nu u maniim dimenziiama.

Od velike engleske tvornice umieine svile, radi koje ie bilo nastalo takovo takmičenie naših gradova koji će da 10] dade veće koncesije nema za sada ništa. A ieško da će za