Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
о
Страна 560
_ су претставници Дисконто-Гезелшафт, Данад банке, Менделсона и Харди и Компаније.
Нитање интервенције је врло деликатна ствар. Ту је пре свега потребно знати, да ли има јаког шпекулативног ангажмана а ја ђал5е. Ако би га било, то би била повољна околност, јер би се вештом операцијом бесисте могли да упрегну у кола за извлачење курсева. Али је врло мало вероватно, да су ти ангажмани велики, пошто се већ некоико месеци на берлинској берзи изводи акција чишћења
берзанске шпекулације, Много је важнија околност, да иностранство почиње да баца акције на берзу, а странпи имају огромне пакете немачких акција. Постоји дакле опасност за банке, да се интервенцијом увале у имобилност. Како су немачки директори банака прани свима водама, имају богатог искуства из последњих година, то је врло веровтно, да ће интервенција бити врло опрезна, и ла ће се служити првенсвтено берзанско техничким средствима, као н, пр. маневрима и т. д.
РАИ из
| ЛНАЛИЗА БИЛАНСА
SJEDINJENE TVORNICE STAKLA NA. DIONICE, ZAGREB — PRIJE VILIMA ABELA BAŠTINICI
Naša industriia stakla i porcelana niije boz zna kako razvijena. Možda daleko manje nego ma kojia druga industrijska grana, tako da smo u pretežnoi mieri upućeni na uvoz. On iznaša godišnie do 150.000 metričkih centi. A izgleda da ni nemamo sve preduvjete koji su potrebni za razvitak iedne ta-
kove industriie. - _
Nu ono što imamo industriie stakla, ta ie skoro isključivo u rukama »Siedinjene tvornice stakla«. Poduzeće. ie osnovano godine 1921 sa zadaćom da preuzme. tvornice stakla 'naslijednika Vilima Abela u Straži, Hrasniku i Zagoriu — sve u Sloveniji. Godine 1924 predana ie prometu i jedna nova tvornica u Rogaškoj Slatini. Godine 1927 preuzima Daruvarsku tvormicu stakla. Ne možda da poveća produkciju, nego da makne'· konkurenta. I faktično poslie fuzie daruvarska fabrika prestala ie sa radom. Sa prvim maiem 1928 godine preuzima i većinu akciia Paraćinske fabrike stakla. Nu ovdie ie nastavlieno sa intenzivnom produkciiom ier izgleda da je fabrikat dobar. Preuzećem daruvarske i paraćinske fabrike »Sjiedinjene tvornice« imaju monopol fabrikacije, Postoji ioš jedino inostrana konkurenciia, budući da ie sva domaća. produkcija koncentrirana u iednoi ruci.
Dionička glavnica iznosila ie Din. 2,500.000. Valorizaciiom dionička glavnica povećana ie na Din. 3,005.000. Prigodom fuzile sa Daruvarskom tvornicom dionička je glavica bila povišena na Din. 4,605.000, a u godini 1928 emitirano je ioš 395.000 tako, da glavnica iznosi sadašnjih 5 miliiona.
Pored fabrikaciie stakla poduzeće ie interesirano i kod keramičke industriie, pak ie angažirano i kod Keramičke industrije d. d. Ćijela godišnia produkciia iznosi 20.000 metričkih centi. Dakle tek iedna osmina našeg uvoza. То глас да роstoii mogućnost znainog proširenia poslova. Nu neke specijalne vrsti stakla morati će se ipak i dalie uvoziti iz inozemstva. Nu van svake ie sumnie da bi se odgovarajućom carinskom politikom domaća produkcia mozla ioš znatno Dproи, ВЏапса га #11 роз едпје godine pruža slijedeću sliku.
Aktiva 1928 1927 1926 Blagaina 18. 56 716 Nekretnine 3.831 3.910 1.492 Uredjaj tvornice 4.021 3.097 588 Materiial i sirovine 1.610 1.103 1.161 Кођа 10.641. 9.121 7.872 Dužnici 30.025 10.187 11.481 Рачтуа
„Glavnica 5.000 4.605 2.500 Rezerva 490 470 400 Pezerva valorizacije 370 370 Vierovnici 44.013 21.800 19.977 Dobitak 337 145 230 Ukupni iznos bilance 50.210. 27.480. 23.108 Valorizacilom, koia ie provedena u godini 1927, nekret-
nine i urediaj tvornice uneseni su u bilancu sa nekih 7 mi-
lijona dinara umjesto 2 milijona koncem 1926. Kako ie dionička glavnica i rezerva valorizacilom povišena za neka 2 miliiona dinara, to ie bilo i novih investicija za 2—3 miliiona dinara. U prošloi godini kod pozicije »urediai tvornice« imamo jednu investiciju od jednog miliiona dinara.
Bitne promiene nalazimo u strukturi bilance za godinu 1928 i to kod pozicije »dužnici i vjerovnici«. Dok su skoro sve DOzZiciie bilance ostale na istom nivou, dužnici su porasli od 10 na 30 miliona, dakle za trostruko. Tai nagli porast dužnika moramo dovesti u vezu sa interesovanjem kod Paraćinske fabrike stakla. Financiranie ove tvornice: preuzela ie zagrebačka centrala pak ie i naravno što su dužnici tako naSlo porasli. - -
U isto vrileme i vjerovnici su poskočili od 22 na 44 milijona dinara. Dakle upravo za iznos za koji su porasli i dužnici. To znači da ie finansiranie paraćinske fabrike provedeno, ne vlastitim sredstvima nego bankovnim kreditima centrale. investicije iznose skoro 10 miliona dinara. A vlastita sredstva samo nešto ispod 6 miliiona. Ako uzmemo i robu sa 10 milijona dinara, onda ie za produkciju — bez dužnika DpOotrebna vjeresila od nekih 14 milijona. To donekle otežava poziciju poduzeća. Bankovni kamati znatno terete uspieh Doslovanja. Račun gubitka i dobitka za tri poslednje godine iznaša:
Bruto dobitak 6.898 4.678 4.083 Gubitak
Otpis 525 88 95 Upravni troškovi 1.520. 1156. 1031 Porezi 484 728 664 Kamati 4.028 2.480 2.096
Skoro dvije trećine Dbrutto dobitka ide na podmirenie kamata za bankovnu vieresiju, Kad bi društvo raspolagalo dovolinim vlastitim sredstvima, poslovni uspjesi bili bi daleko bolji. Ili čak i onda kad bi kamatniak bio znatno niži. Ovdič se najbolie vidi koju ulogu igra kamatniak. Da ie kamatna stopa za 2—3% niža, polučeni čisti dobitak bio bi za milijom dinara veći. A to bi kod glavnice od 5 milijona dinara Omogućilo dividendu i to plus dividendu od naimanjie 15%.
Prosperitet poduzeća bio je prošle godine znatno bolii nego ranije. To jie poslijedica eliminirania konkurencije. A poslovi se danas tako razvijaju, da je vierovatno da će se Dpoduzeće podignuti do većih dimenziia i da će odbacivati odgovarajući profit.
XMHKA ĐPAHKA CHHOBB JI. Ji„ S3AFFLES
Творница цикорија Хинка Франка Синови познато је подузеће скоро у читавој Европи. У скоро свакој држави има своје творнице. Централа је била у Линцу, а у Загребу је још прије рата имало своју творницу.
Године 1920. основано је Дионичарско друштво за производњу и промет животних намирница. Оно је имало за задаћу да распачава Франкове продукте. Дионичка је главница износила 750.000 динара, а ксније је била повишена на 2 милијона динара.