Narodno blagostanje
Страна 588
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 36.
Nevolje evropskog šlediše
Zar ni Hipotekarni Kreditni · Zavod iz Beča пе može više da se drži na svojim sopstvenim nogama? pita zaprepašćeno svaki, ko je bio iole posvećen u prilike austrilskog bankarstva. Ра Ко je siguran onda? pita mali kapitalista, koji je upao u Па пеуаајаса i neznalica.
Sreća je velika za evropski društveni poredak, što ljudi tako lako zaboravljaju neprijatne stvari i što ne umeju da uopštavaju pojave većeg obima i domašaja. Ko posmatra prilike na evropskom tržištu kapitala, mora da postane pesimista i nezadovoljnik. Neka govore činjenice:
TO U Vid gz-dia Ano
G-dia Ano, sa svojim mužem uspeva pre godinu i po dana, da opljačka, francuskog štedišu, za preko sto miliona franaka.
Njih dvoje su uredjivali najbolji finansiski list u Parizu »Gazette du Frane«, na kome su saradjivali najugledniji stručnjaci: profesori, parlamentarci i hOvinari. U upravni odbor njihove banke ulaze admiraii u penziji ı ljudi sličnog socijalnog položaja. I niko od tih mnogobrojnih ljudi ne zapita, ko je ta gospodja Ano, gde je bila pre 10—15 godina, odakle dolazi i kakva je njezina prošlost? U Francuskoj svaki čovek ima svoju konduitlistu u kojoi se beleži, da li je, kad i zašto osudjiivan, to je tako zvani casier |udicier, u koji svaki gradianin može da zagleda. G-dia Ano i njezin muž imaju takodje svoja casiers |udiciers, u Rkolima piše, da su već bili kažnjavani za naiteži zločin, kad su u pitanju pare, za prevaru. Može čovek, koji izvrši jedanput prevaru još da pravi karijeru, može da postane ı ministrom, ali nikako ne može biti bankar. G-dia Ano |e uspela i to da bude, zahvaljujući neverovatnoi nemarnosti i lakomislenosti celoga sveta, koli je s njom imiao posla. Trebala ie g-dja Ano, da se nadje pred istražnim sudijom pa da se pročita njezin casier judicier. G. Poenkare je bio toliko potresen tom činjenicom, da je podneo parlamentu projekt zakona, po kome bankarski poziv ne može da obavlia čovek, koji |e izvršio delo prevare. To se zove zatvoriti vrata, pošto je prase pobepglo. Šta to pomaže nesrećnom štediši, koji gubi preko sto miliona franaka?
Nemački osiguravajući direktori
Da krenemo iz Francuske u Nemačku. Mi smo već javili o događajima oko Opšteg frankfurtskog osiguravajućere društva: ono je razvijalo s uspehom osiguravajući posao. Kad osiguravajućem društvu dobro ide, ono se Suši u совоупи. Одаупа зе 2па, да Код оз12и"тауајисег розја mile glavni problem хакјисуапје ugovora o osiguranju, već plasiranje rezervnih prcmija. Ko želi da zna kakva je situacija w osiguravajućem društvu, treba da raspita, kako je plasirao svoju gotovinu. Kod Opšteg Frankfurtskog Osiguravaju-
|
ćeg Društva niko o tome nije vodio računa, pa ni nadzorni odbor, pa ni nadzorna vlast. To ie dalo podstreka direktorima za ulaženje u poslove, koji su po sebi nedopušteni. Ха društvene pare osnivali su oni banke, industrijska preduzeća i slično, pri čemu su naravno uzimali sebi kaimak. Ceo svet |e imao puna usta frankfurtskog koncerna, a niko se ne zapita, šta će koncern oko osiguravajućeg društva, koje treba svoju gotovinu da ulaže u vrednosti prvoklasne sigurnosti? Dve mili{arde dinara gube Nemci na propalim preduzećima toga koncerna.
Englez Hetri
Sve velike varalice počinju svoju karijeru iz 11čep, baš kao i veliki liudi. Hetri je bio praktikant u iednom osiguravajućem društvu.
Posle rata već bio je ugledan finansijer u londonskom sitiju. 1924. godine pada pod stečaj banka, praeko koje je on izvodio svoje operacije, akcionari gube 90%, ali se Hetri ponova pojavljuje i to samo u prvoklasnim zaimovima. On nudi povoljnije uslove no i jedan londonski bankar, on baca na pijacu obligacije varoši Uekefild, koja važi kao vrlo bogata. Na tom poslu nije ništa zaradio, ali njemu do zarade nije ni bilo, to |e bio ijedan patriotski gest. To |e svetu grdno imponovalo, u mesto da se, pred tim faktom, zapita: kakav |e to bankar, koji radi džabe? To je baš trebalo da bude povod za nepoverenje, jer kad је sudija metuo ruku na poslove gospodina Hetrija, našao je, да је оп гаји НКкомао хе Ки količinu obligacila varo4! Џеке да. ОПисом; Нетјемћ родихеса iznose 10 milijardi dinara. Još se ne zna koliko će da izgubi bedni engleski štediša. Sreća je velika što najveći deo gubitaka pada na banke.
I kao što je u Francuskoj, posle pada g-dje Ano, ceo svet počeo da proučava nedostatke рожшупог zakonodavstva, tako je sad u Engleskoj poteklo čitavo more literature o reformi berze 1! акстопагзкоса prava. Posle kiše |apundže, vele ucveljene štediše.
Aust#ijski Đr. Sighart
Ма агисот mestu u današnjem broju nalazi se izveštaji o krizi bečkog Bodenkreditanštalta. Svi su izојед да бо pada fe меке banke neće doći, — a [0 nije poželjno ni sa naše tačke gledišta, pošto ona ima veliki paket akcija Jugoslovenske udružene banke Beograd——Zagreb. U novinama se kaže, da su teškoće ove banke došle usled participacije u nerentabilnim preduzećima kao što su: Dunavsko parobrodarsko društvo, Štajerske fabrike i t. d. Ta vest nije tačna. Prolazna pasivnost jednog indusirijskog preduzeća može da izazove imobilnost banke, koja ga finansira, ali ne i eubitke. Istina austrijski listovi tvrde, da u
imobilnosti leži uzrok krize Bodenkreditanštalta, sa-
mo mi u to ne verujemo.