Narodno blagostanje

19. октобар 1929. _ ње на селима људи, који га добро разумеју и који ће бити функционери сеоских. задруга. Ту лежи наш задружни проблем, а он се не може решити путем Више задружне школе, јер село није у стању да издржава човека који сем задругарства не зна ништа више. Једини начин за остварење тог циља је оспособљавање сеоских интелектуалаца за схватање задружног значаја и ја задружну технику. Ни социјални агроном не би могао да се одржи у нашем селу. У крајевима густо насељеним могао би социјални агроном да опстане као функционер већег броја задруга, али то не би било најкорисније, јер он има још врло велики број задатака, поред задругарства, који га у толикој мери апсорбују, да не би могао да врши дужност функционера. Он је најсигурнији за инструктора, инспектора и контролора.

Идеалан стручњак за задругарство треба да познаје и теорију и технику, али обе гране немају исти значај: без теорије може да опстане задружни практичар, (премда он више није идеалан), али без познавања технике не да се ни замислити. Задружни стручњак не може бити ко не познаје посао задруге, њезину организацију, везу између задружног газдинства и газдинства задругара, правну природу задруге, фузионирање, рачуноводство, ликвидитет и Т. Д. Као што рекосмо такав се стручњак не може друкчије створити, већ форсирањем задружног знања у школама, у којима се они оспособљавају за свој главни позив, а то су: Учитељска школа и Богословија. Далеко би нас одвело, кад бисмо излагали како и колико има да се учи задругарство у другим школама; то је овде споредно.

А наука2 питаће г. Кочоровски, зар Југославија нема потребе за научним радом у области задругарстваг

За сада не! Ми смо Југословени одлучили да направимо паузу у научном раду за неодређен

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 587

број година. Од науке се седи, каже Гете, а наше су генерације толико много препатиле, да остатак живота желе што боље да проживе. Како би могао. професор Универзитета да фарба браду, да није уведена научна пауза» Истина, постоји још један врло мали број људи, који се кришом баве науком и кваре нашу анаучну хармонију, али једна ласта не чини пролеће. Досадиће њима пријатељи и познаници са питањем: „Колико ти то доноси" Кад смо рад на науци на целој линији предали другим народима, код којих има више беспослених, онда можемо да урадимо то исто и са науком о задругарству.

Г. Кочеровски каже да кооперативна теорија тражи своју научну базу, да се кооператива тек ствара као наука. То неће бити сасвим тачно. Тачно је да задругарство нема још своје теорије, — наравно, која би могла да издржи критику. То није ништа ново; на то се жалио и г. М. Аврамовић у својој књизи „Наше сељачко газдинство“. Ми ћемо г. Кочоровског утешити на исти начин, којим смо утешили г. Аврамовића“), наиме: да ни једна важнија економска појава нема своје теорије: тако је са капиталом, надницом, баштинском рентом и т. д. То је једна незгода али код друштвених питања синтеза је ђаволски тешка. Али то не значи да задругарство као средство за унапређење пољопривреде не може да одговори своме циљу. Док се буду социолози препирали око политичког и социјалног значаја задругарства, дотле ће она у рукама добрих практичара да учини неоцењене услуге и нашој пољопривреди. Због тога нам не треба Виша задружна школа, већ би најбоље било, кад би руски стручњаци за задругарство били употребљени за наставнике у школама, у. којима се има изобража-

вати практични задружни стручњак. В. Б.

#) Види „Сељачки Кредит“ од B. Бајкића.

ПИТИ и,

Стање уложака код војвођанских банака у августу 1929. године

Интересантна и кроз неповољна је појава, да у нашој пољопривредно најбогатијој области Војводини — формирање новчаног капитала не показује никаквог напретка ни у августу тек. год, и ако је баш тај крај најјаче учествовао у форсираном уновчавању пољопривредних производа у јуну и августу. Од 500 милиона динара узетих за жито најмање 300 милиона пада на Војводину.

_ Па ипак укупан износ уложака у августу је милијарда тристапедесет и пет мил. дин., а то је само за седам милиона динара више но у јуну.

Бачка показује у августу пораст од цигло једног милиона, Банат од 11 милиона, а Срем је опао за пет милиона дин. Скоро половина од пораста (три милиона) пада на текуће рачуне, а 4 на улошке по књижицама.

На задруге пада пораст од 800.000 дин. на регулативне (општинске) штедионице од 2 мил. дин. а остатак на акционарске банке. Релативно најбрже напредују улошци код јавно-правних кредитних установа.

MH MS PM BIR PIMI EI Pi 8 i Bi EI gi BE BEE BB E Bi Bi Fi Pi IS zi i Bi i BI PPI Fi 3 Pa IG Bi BI E BI FR BI Bi EI i BI BI Bi Bi BI FI BEI DI Bi gi. Bi 8 BI 1 Вини нанЕ

Првокласни Шлески Угаљ и Кокс

за домаће потребе, етажжно и централно грејање. НЕннниннин ин ИЕ а па Ба Пи 1 ЕП ЕП ПБ Па ЕП Па а ППБ а Па БЕБЕ ЕД А Ба А КП А а ПБ БЕБА ЕД 5 60 ПБ Ба Ба Bi

Како да се објасни тај тако слаб напредак у формирању новчаног капитала.

Новчани капитал је само један облик капитала: он обухвата ново формирани капитал, који сопственик није уложио у производњу. Врло је

честа појава, да се ново произведени капитал упо- ·

требљава од сопственика у процесу производње, тако, да се не појављује у облику депозита код депозитних установа, већ у облику сировине или нових оруђа производње или инвестиција. Према нашим информацијама војвођанска пољопривреда није ове кампање вршила ни велике продуктивне набавке ни инвестиције.

И онда остаје друга могућност: да је сељак приносом од уновчене жетве одужио своје дугове, Ова је претпоставка врло вероватна. Ми смо већ констатовали претерано јак ликвидитет наших банака, који је пао у исто време с уновчењем жетве. Велики део готовина, које су тако рећи збуниле и изненадиле наше банке, долази са села.

Сељак се одужује. Да ли се раздужује»

Приштво за Пронет Утље,

Телефон; 27-58. Београд, Дубровачна 31