Narodno blagostanje

Страна 586

Disparitet naših papira može se objasniti naročitim manevrima protiv naših papira na stranim berzama. Tako je došlo do toga, da naši dolarski papiri čeznu za otadžbinom i ako je u njoj vrlo mršav život hartija od vrednosti.

2) Iz valutno-političkih razloga takodje se zadržaVva sopstven papir na granici i tretira kao nemio gost. Domaći papiri na stranim berzama glase obično na stranu valutu, i njihov priliv pogoršava bilans plaćanja. Zbog toga su sve države u Evropi izvesno vreme posle rata zatvarale vrata pred sopstvenim papirima. Što se tiče ovog drugog razloga, on za sada ne postoji kod nas. Svakako da nije dobro bez potrebe povećavati potražnju za stranom valutom. Istina s druge strane u koliko je veći stok valutnih papira u rukama naših podanika, u toliko |e veća rezerva u devizama. Ali to pravilo ne važi u puno. meri za naše dolarske papire: ako bismo mi počeli da ih prodajemo natrag Amerikancima i Englezima, kurs bi se na stranim berzama stropoštao, jer je i suviše usko njihovo tržište i jer fali ruka, koja bi ih negovala. To neće da radi Đanini.

_ Valutno-politički, dakle, obilniji priliv naših dolarskih papira ne može se smatrati za skroz povolinu pojavu. Sa gledišta tržišta kapitala ona ie očigledno nepovolina. Ta bi se nepovolinost mogla paralisati samo onda, kad bi se istovremeno mogli dobiti krediti na strani — ne skuplii no što je ukamaćenje naših dolarskih papira — i time vratiti narodnoj privredi kupovinom ovih papira prouzrokovan odliv kapitala.

] naizad, iz gore izloženoga izlazi, da taj priliv

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 36.

ne može u većoj meri da podigne kurs naših papira u Americi, što bi bila iedina korist od toga priliva.

Iz ovoga izlazi, da je naš nacionalno-ekonomski interes protivan prilivu naših dolarskih papa. To је očigledno. Pa ipak! Teško ie odlučiti se na ponovnu zabranu uvoza naših dolarskih i ostalih valutnih papira, odnosno obustavu odobrenja za slobodno sticanje deviza za kupovinu istih. Ne može se potpuno sprečiti naš podanik u tome poslu: on ima računa da kupi krijumčarenu devizu i plati |e preko kursa, toliko je velika razlika u kursu za papire istog tipa u Beogradu i Americi.

Postoji jedan teoriski način da se, bez zabrane »izvoza deviza«, uspori tempo priliva· naših valutnih papira; to bi bilo smanjenje opticaia novčanica za 500—800 mil. din.

Mi smo u inflaciji. To je notorna pojava. Dobro bi bilo kad bi se iedan deo novčanica povukao iz opticaja. Ali to je takodje težak problem. Kako 4200 miliona dinara duguje država, to bi ona trebala da smanji opticaj otplatom svog duga kod Narodne Banke — ma i privremeno. Jedan deo opticaja došao je usled priliva deviza (1.200 m. din.). Ni to se ne može povući. Ostaje kreditni posao Narodne Banke, koji se ne može u kraćem vremenu u znatnoi meri da reducira. Mi otvoreno priznajemo, da stojmo neodlučni pred pitanjem prilva naših valutnih papira sa strane, koji preti da naše tržište kapitala kongestionira u naivećoj meri i osakati mnogobroine imaoce domaćih papira od vrednosti. Ograničavamo se na izlaganju pi- · tanja u punom obimu, ostavliajući ga bez odgovora.

2УМИНИИ И и.

»Висока задружна школа»

Г. Кочоровски је објавио у „Политици“ од 20 септембра чланак под насловом „Висока задружна школа", у коме се пледира за стварање једне такве установе код нас, следећим аргументима: „потребно је да виши кооперативни институт одмах постане научни, не само по имену, већ и у ствари, а ради тога је неопходно потребно да буде не само Педагошка, већ и истраживачка установа. Неопходно је, да он буде не само слушаоница, где ће се давати студентима ова или она знања о кооперацији, но лабораторија, где ће се вршити систематски опити, у ком би се добијала научна истина о кооперацији. Ово је безусловно потребно баш зато, што је теорија и техника кооперације још млада, те ни једна ни друга није нашла своју синтезу, ни своје научно образложење. Кооперативна теорија још тражи своју научну базу, наука о кооперативи још се ствара као наука. Зато је потребно да она што пре нађе те своје научне основе, које морају имати само у систематском, тачном по могућности, статистичком изучавању стварности“.

Сматрамо да би се учинила велика грешка ако би се пошло путем, који овај чланак указује. Наша се земља ошште одликује претераним форсирањем виших школа, а занемаривањем нижих. То је дело наших интелектуалаца, који су тражили што звучније и што уносније положаје. Тиме је створен просветни проблем код нас, са којим натежемо већ неколико година.

Висока задружна школа спремала би задружне стручњаке на начин, како то бива на Универ-

зитету. Ти би стручњаци могли ићи или у науку или у државну службу. 3—4 кооперативна научника могли би још наћи хлеба, остали би морали ићи у државну службу, која једино може имати употребу за академски школоване. кооперативце. Али како државна потреба не може бити велика, то би се брзо створио кооперативни чиновнички пролетаријат, а то је трагедија за младог школованог човека.

Наш централни проблем лежи у унапређењу пољопривреде. Задруга је једно од најмоћнијих

оруђа тог циља, али једно од многих. Задругар-

ство је једно од група знања, којима треба да располаже социјални агроном. Али једнострано оспособљен кооперативац, без познавања осталих пољопривредних наука, нема, као што рекосмо, широке употребе. Нама је потребан социјални агроном, а овај се не школује на Високој задружној школи, већ на Пољопривредном Факултету (којих имамо два). Београдски пољопривредни факултет је до скора био непотпун, па и данас би то био случај, да није дошло неколико високо спремних Руса. Теорија и техника кооперативе треба да се форсирају на данашњем пољопривредном факултету и то је максимум онога што треба да учинимо за задругарство као средство за унапређење пољопривреде. | Нарочито треба истаћи, да задругарство не може бити само себи циљ, као што то овде онде истичу извесни задружни фанатици, већ само средство за унапређење пољопривреде. Један од услова за просперирање задругарства је постоја-