Narodno blagostanje
9. новембар 1929.
из Америке. Врло је велико питање, да ли ће наступити већа обилност капитала после овога смањења камате. Треба почекати 2—3 недеље и видети, каква ће бити тражња
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
кредита код новчаничних банака услед смањене камате, па |
тек онда рећи, да ли је прилив капитала из Америке био |
толики, да је могао да задовољи повећану тражњу, која је |!
неизбежна услед смањења камате.
П КОД НАС
Код нас су ове недеље берзански састанци прошли у потпуној тишиви, Ратна штета се била стабилизирала — уз усбичајене флуктуације. Али последња два дана, среда п четвртак, кретање Ратне штете ушло је у нову фазу: све се јаче потенцира диспаритет између промпт робе и термина; док се промпт држи чврсто, дотле ултимо децембар показује све лабавију тенденцију: при крају састанка од че: вртка разлика је износила само четири динара по комаду, уместе 69 динара. Готова роба се живо тражи, а ултимо децембар се живо нуди. На дан 7. о. м, промпт роба тргована је по 429.75.
При томе је уочено да иста лица купују промит, а продају децембар. То би значило да улажу новац са шест на сто. Како је тај мотив потпуно искључен, то је једино могућно објашњење, да хосисте, који су дигли курс Ратне штете живом тражњом готове робе, подржавају курс, да би се отресли децембра. Њима је равнодушан диспаритет између промпт робе и децембра; за њих је главно да продају више децембра, а купе мање готове робе. Значи да су хосисте продавци, т. |. да су прешли у бесисте, и да не верују да ће курс Ратне штете и даље да скаче. То је једна могућност. Могућно је и то да хосисте избацују терминску робу јер и Поштанска штедионица неће исту да купи, а купују готову робу, коју могу да заложе код Поштанске штедионице, Значи да искоришћавају прилику залагања код Поштанске штедионице, У том случају претпостављају они, да ће у јануару курс да скочи, и да ће онда моћи продати готову робу, коју сад залажу.
Ситуација је свакако врло нејасна; не зна се с ким су хосисте и шта намеравају. Гро берзијанаца стоји пасивно, јер не може да погоди тенденцију,
Једно им кајање не гине!
За последња два месеца биле су акције Народне Банке наркивљи папир на београдској берзи. Обрт је био велики готово свакодневно. Колико је веровати кулисним ве-
стима, два су велика пакета тих акција бачена на пијацу:
ниуи
Стање Народне Банке на
МЕТАЛНО И ДЕВИЗНО ПОКРИЋЕ ДОСТИГЛО ЈЕ РЕ-
КОРДНУ ЦИФРУ ОД 2,764,000.000 ДИНАРА, А УЛОЛИЦИ
ПО ЖИРО-РАЧУНУ ПРЕШИШАЛИ СУ ЈЕДНУ МИЛИЈАРДУ (1.055,000.000 ДИНАРА).
Од како је основана Народна Банка Југославија никад није имала тако бројно и бурно напредовање као ове године. Било је и раније прилика, да су се поједине позиције нагло мењале и показивале нагле скокове, нарочито метално покриће и жиро-рачуни и то у главном, услед какве велике новчане трансакције за јавно-правни рачун; али никал није било оваквог систематског и трајног јачања целокупне структуре Народне Банке, као ове јесени
·Покриће у металу и девизама достигло је висину од 2.164.000.000 динара; још 230 милиона динара па да се попне на 3 милијарде; сума на коју нисмо смели помишљати ви онда, кад смо узимали у комбинацију могућност оства-
Страна 665
један је Друштво Св, Саве, које је имало знатан дуг код Народне Банке, а друго је Задужбина Николе Спасића, која зида велику зграду у Кнез Михаиловој улици. Целу је ту количину примило тржиште уз скакајући курс. Да није било тих продаја курс би отишао у вис. Изгледа да те продаје још нису завршене.
Из истог разлога је оживео обрт у акцијама београдског Кредитног завода. И за њих постоји врло јак интерес из средине самог завода. Ишао је по курсу од 875.— (на дан 1. o. M.) mo 960— (Ha дан 7 0. M.).
Акције Београдске задруге показују јак скок, после једног још много већег и неразумљивијег пада. Ишле су по 6000.— до 6490—
4% аграрци потпуно су занемарени. 7% зајам је такође био потпуно занемарен али изгледа да се спрема понова уобичајени маневар, који се састоји у томе, да се неком трећем, који нема ни оца ни матере, нагура велика количина по највећем курсу.
Велика неодлучност постоји код акција Извозне банке. Продавци, изгледа, да пипају пулси да би дали веће количине, кад би били сигурни да би се нашао купац. Курс је свакако коминалан, Тек би се већим обртом установио реалан курс.
» =
Обрти у хартијама од вредности износили су у овој недељи:
Рента Ратне штете промпт 1,3 милиона, термини 3,21; укупно 4,5 милиона динара.
7% МИнвестициони зајам 108 хиљада динара.
Народна Банка 124 хиљаде динара.
Београдски кредитни завод 280 хиљада динара.
Бродарци 3 хиљаде, Прометна Банка 2 хиљаде.
=:
* На девизном тржишту београдске берзе било је у току ове недеље врло мало промена. Флуктуације девиза нису нарочите: у току недеље су попустиле девизе Лондон (од 275.92 на 275.86), Париз (од 22279 на 222.74), Милано (од 269.16 на 269.05) и Праг (од 167.56 на 167.51), док су све све остале девизе остале поготово непромењене. Обрт у девизама био је нешто мањи но у прошлој недељи и износи 32 милиона динара. Највише је било трговано у девизи Лондон (9,2), Цирих (8,23), Њујорк (3,5), Праг (4,3), Берлин (1,7 милиона) и т. д.
=
ПИ иза,
дан 31, октобра 1929, год.
рења стабилизационог зајма. Скок према прошлој недељи износи 145 милиона динара округло. Мемогућно је претпоставити да је тај прилив девиза дошао од спољне трговине; много је вероватније да је и овде по среди каква јавно-правна финзансиска операција. Листови су забележили да је ту скоро Моиополска Управа закључила зајам од 1 милион фунти стерлинга — преко 270 милиона динара — и врло је лако могућно да је огроман скок девизног стока тога порекла. Кад се има у виду још да су и депозити по жиро-рачуну скочили за 118 милиона динара (што је такође тешко претпоставити да је дошло од приватника и приватних банака) и под претпоставком да Управа Монопола одржава жиро-рачун код Народне Банке, онда би се дао извести закључак, да је највећи део тог прилива од реализиравог износа тог зајма (за давање предујма произвођачима дувана) депонован на жиро-рачун, И остале ствари