Narodno blagostanje

Страна 664

— Бивши американски државни секретар за унутрашње ствари, Алберт Фал, који је примио од петролеумског магната Доханија веће износе на име мита, осуђен је на годину дана робије и 100.000 долара казне. Ревизиона мол: ба је била одбијена.

— Штрајк гладовањем мађарских комуниста- робијаша, који траје већ четрнаест дана, тражио је другу жртву. На 12 година робије осуђени комуниста Старон, који је спремио атентат на Хортија, умро је због општег ослабљења. Велики број штрајкујућих прекинуо је дањни отпор.

— По питању облигација пруге Солун—Битољ, за које је грчка влада тужена од стране једне групе облигационера код Циришког Суда, за плаћање у злату, Грчка влада је одговорила да јој ни напамет не пада да плаћа те облигације у злату. Сад је настао нов обрт; кад су Швајцарци видели, да извршном судском пресудом не могу да ураде ништа против једне суверене државе, они у, као што је већ раније јављено, одлучили да покушају мирољубиво решење питања са грчком владом. У том циљу је њихов адвокат написао врло, оштроумну представку, и иста је упућена грчкој влади. Сад јављају финансиски листови, да је стигао одговор из Атине. Влади

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 40.

г. Веницелоса може се само честитати на одговору. У њему се каже: од целокупног износа од 120.000 облигација, 90.000 се налази у рукама Немаца и Аустријанаца. Версаљским уговором о миру немачка и аустриска влада су дужне, да те облигације покупе од својих поданика и предају их грчкој влади, а за протувредност да буду кредитиране у рачуну репарација. Тако су требали да поступе одговорни министри у питању оријенталних железница. — Ми смо већ јавили о предратним зајмовима вароши Букурешта, чија управа неће да чује за валоризацију. Пошто су све претње остале без успеха, тај папир почео је нагло да пада. Данас он нотира у Берлину само 7%%

— Листови јављају да је Енглеска одлучила да изврши конверзију својих дугова. Отвара се упис на неограничен износ 5% конверзионог државног зајма, који се има исплатити од 1944—1964 године. Сви се 5% ранији зајмови, па чак и ратни, могу заменити за ове облигације, ал пари, али да се у исто време за сваку једну замењену облигацију уплати једна нова.

2 ИН.

НЕЛЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА Ђерзанска ситуација у прошлој недељи

1 ИНОСТРАНСТВО

У Америци траје још мамурлук после шпекулативне оргије. Курсеви стално падају, час лагано као у каквом лифту, час са потресима као у аутомобилу преко јаоксва. Тако су се били и попели. Један француски лист дели последњу двомесечну периоду у четири одељка. У првом су, у септембру, продавали велики капиталисти и опрезни инвестмент-трестови. То су они који су добро зарадили. У другој периоди продавали су мали шпекуланти. У трећој су ликвидирали професионални око берзе. А у четвртој продају банке. Курсеви падају просечно 15% недељно. Листови износе, да је шпекулација помоћу кредита знатно опала, тако да су за 4 недеље кредити дати берзанским посредницима спали на преко 3 милијарде динара, од 9,5 милијарди нг 5.

Поледње недеље курсеви су у Њујорку пали на онај ниво, на коме су били у августу 1928. године, Тако се изгубила зарада на папиру као мехур од сапуна. Она зарада која је 14 месеца радостила имаоце хартија и давала им повода на трошење и луксуз.

У прошлом смо броју казали да је била прерана радост европских финансиских стручњака услед промене на американским берзама. Прово Европа има да добије ћушку, па тек онда да наступи евентуално полет. Исто то потврђуiy и индексни бројеви курсева хартија од вредности на европским берзама: у Паризу је индексни број у прошлсј недељи према предпрошлој пао на 148,9 од 159,2; у Лондону на 113,2 од 119,2. а у Берлину на 89,2 од 92.

И тако сређени љули, као што су американски банкари, не могу да се ослободе једног од најнаивнијих срелстава у борби проти» крахова и паника, Што држе разне умирујуће говоре, то ла оставимо на страну. Али да на пр. свакодневно шаљу депеше на све стране, како берзански посредници не могу да стигну да ликвидирају све налоге, у тренутку, кад скраћују радно време на берзи (такође јелна наивна мера, која има противно дејство — изазива све ве-

ће неповерење) које је одиста за смех. Јесу берзански посредници претоварени налозима, — али за продају. Како се може очекивати успех од интервенције банака, кад оне саме још увек највише продају.

Централни је догађај смањење каматне стопе од стране федералних резервних банака у Америци. Како су оне готово целе ове године наговештавале да ће подићи камалну стопу, и како су је подизале увек у намери да омету шпекулацију, то је логична претпоставка, да је спуштање каматне стопе дошло као последица нестанка шпекулације. Наравно да то није тачно. То знају и лајици из новинарских извештаја. Рано су федералне банке спустиле камату. И онда се намеће питање зашто су то урадиле2 Једини разлог може бити тај, да банкарима који ипак интервенишу. (са мало успеха), ставе што више средстава на расположење. А ако је то, онда су федералне банке погазиле целокупну своју политику за последње две године и вратиле се на становиште од 1927. год. Становиште, које се највише нападало и због чега се оне чине одговорним за побеснелу шпекулацију, јер је ова почела нагло да се развија у 1927. години, за време ниске каматне стопе код федералних банака.

Европске емисионе банке једва су дочекале тај акт федералних банака, да редом почну са спуштањем каматне стопе, у чему је претходила Енглеска емисиона банка. Енглеска је тешко подносила каматну стопу од 64%, због тога што је њезина индустрија, која је иначе у кризи, долазила у све тежи положај. Каматна стопа од 64% чини јој конкуренцију на светском тржишту немогућном. Треба бити опрезан код овог вратоломног снижења каматне стопе у Европи. Не треба је схватити као појаву велике обилности новца. Врло је вероватно да се велики део капитала вратио у Европу из Америке, али тако исто је велики део остао. Вратио се банкарски капитал, али не и приватни. Не треба заборавити да један велики део европских капиталиста још не верују у мир и да своје капитале неће повући