Narodno blagostanje

Страна 698

ја, коју су економисте већ две године предвиђали, кад је од стране једног економисте нарочито истакнуто, да је за штекулацију нарочито крив одбор, који је образовао г. Хувер док је био секретар за трговину, за испитивање услова народног благостања, са његовим неурачунљиво оптимистичким извештајем, онда се природно г. Хувер осетио дужним да интервенише да спречи даље губитке људи, који су сматрали његове речи као јеванђеље. Није право да се само Федералним баккама уписује у грех шпекулација (због ниске каматне стопе до 1927) већ треба сваки да прими своју одговорност.

Због тога је потребно и приватним лицима, која немају никакве власти, али која имају велики ауторитет у широким масама, одредити улогу у овом догађају.

Мислимо на професора Фишера, који је данас на челу свију стручњака за новчана питања и чија се реч прештампава редовно у неколико хиљада дневних листова; који се појављује с времена на време као пророк. Кад је економист и статистичар Роџер Бебсон, чије смо проро: чанство штампали у „Народном Благастању“, у очи онога дана, кад је наступио крах, први пут пре неколико месеца прорекао крах, онда је устао сам професор Фишер пре тив тога тврђења, да никад не могу настати крахови кур: сева на њујоршкој берзи и то због тога, што су засновани на американском благостању.

Да ли је свршено са бесом> Изгледа да јесте. Зајмови берзанских сензала су испод 4 милијарде (а били су 8 милијарди); курсеви су пали толико да првокласне акције имају рентабилност око 5% више и најзад, бесисте су разоружане.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Број 42.

Главни услов за престанак бесе је ликвидација свију шпекулативних куповина на кредит. Другим речима, треба да престане егзекутивна продаја. Изгледа, да је то стање већ наступило. А- шта садг

Како ће се кретати курсеви даљег

Ради одговора на ово питање треба да имамо пред очима следећу чињеницу:

Јавља се, да велике финансиске компаније американске, а нарочито енглеске и француске већ неколико дана купују првокласне хартије од вредности у Њујорку. Кадгод беса оде даље но што би то било оправдано према народном благостању, према стању подузећа, чије се акције продају на берзи и према стању камате на новчаном тржишту, појављују се сериозни капиталисти као купци, јер есконтују понован скок. Ти људи могу да држе те папире за ренту јер имају довољно капитала, али су онниу исто време и главни фактори шпекулације 4 Ја ћаџве.

Значи, да је могућно да се после ове бесе појави поново шпекулативна хоса. То би у толико лакше било, што су Федералне резервне банке понова појефтиниле новац, а то је важан услов за хосу. Појава обилности новца на тржишту изазваће инфлаторни полет трговине и индустрије и повећаће њихову зараду, а то је најбољи квасац за нов скок акција. Г. Хувер је учинио грешку што је у свом поменутом говору обећао „репризу конструктивне активности и полет легитимних послова“.

Било би чудо, ако не би понова настала хоса. Велико је питање, да ли ће влада и банке бити у стању да спрече да не оде даље но што треба. У сваком случају нигде у свету нема бољег посла за капиталисте од пласирања“ капитала у американске хартије од вредности по курсеви-

ма од последње недеље.

МИА Ила

Slanje Narodne banke na dan 15 novembra 1929. бофпе

· У милионима динара

31. ХИ 22. 9 | 31..%0 || gu ХО 15 ЖЕ

5 1928 | 1929 | 1929 | 1929 | 1929 8 у злату, сребру и страној 2 монети“) . . . . .|1185,8! 1235.0| 1230.9! 1235.6) 1237.3 S | y депоима на страни"“) || 230,5| 258,5! 276.4] 280.2 272.9 a укупно || 1416,3| 1503.5| 1507.3| 1515.8| 1510,2 = || парачуну курснеразлике || 1702.0) 1117.11257.5)1267.0) 1296.2

укупно || 2119.2) 2620.1! 2764.8) 2782.8| 2746.4 5 || на менице. . . . . . 14705 1311,1| 1322.6) 13045 1287.8 =. || на хартије од вредности || 253.8) 263.8) 265.3| 265,5| 236.7 o JRJyHHO || {1 724,3| 1574.9| 1588.0| 1570.0| 1524,5 ~ рачун за откуп крунских НЕ новчаница . · ·||1065.6) 985.6) 985.5|] 985.6) 985.6 XE рачуппривремене размене 292,5:) 227.81] 227.8| 227.8! 227.8 = по зајмовима на бонове || 2066,3! 2999,8! 2999,8) 2999.8| 2999.8

укупно || 43244) 4213.2) 4213.2) 4213.2) 4213.2

Новчанице у оптицају . ..

5157.2) 5608.2 5772.8| 5807.6: 5652.0

Држ. рачун прив. размене . 292.5) 227.8) 227.8).227.8!] 227.8 Потраживање државно по разним рачунима. Od 283.0| 246,4/ 146.0} 138.1| 160.5 95 по жиро рачунима 251.3) 938.1| 1056.7) 1008.8| 1064.2 85 по разним рачунима . 521.3' 140.91 1191] 135.9) 130.2 а укупно || 772.6) 1079.0) 1175.9] 1144.7| 1194.4 22 | у со целокупног новчаНЕ ничног оптицаја 37.40! 46.781 47.911 47.92| 48,60 52 || у о/о свију обавеза по == виђењу · » • || 32,46| 37.97| 38.90| 39.24) 39,19

*) J amarTy 04.7 Mun.; y cpeGpy 17.5 мил. у страној монети 0.6 мил. ke +) Износ девиза у зл. динарима по законском прератном парџтету

Mrlo ie originalno razviće poslova Narodme banke. U nedelii izmediu 3. i 16, novembra sve su stavke bile u smislu smanienja movčaničnogr opticaia.

Pre svega opala ie devizna zaliha za okruglo 38 miliona dinara. Vrlo је znatan pad potraživania Narodne banke od privatnih dužnika —- iznosi 45,5 miliona dinara, i to: kod me-= ničnog portielia iznosi oko 17 miliona dinara, a kod lombarda okruglo 29 milipna dinara. Potraživanie po lombardu smanieno ie za nekih 12%. Pošto še teško pretpostaviti, da ie to smanienie došlo od isnlate većeg broia lombardnih dužnika, to ie mnogo verovatnie da glavni deo isplafe Dada na iednoz dužnika. Ako bi to bilo tačno, onđa bi značilo, da ie isplatio svoi dug kakav državni literant, kome ie pak država isplatila miegove poslove. Narodna banka vođi preko računa lombarda zaimove na bazi državnih bonova.

Ovo sistematsko padanie potraživania Narodne banke po eskontu i lombardu trebalo bi da služi kao iedan dokaz više, da ie opticaj prezasićen novčanicama. Ali ie takvo obiašnienie nesignarno. Istina, da it celom svetu sa jakim porastom depozita po žiro računu opada bančin porttieli. Ali to važi kao apsolutno pravilo samo onde, gde ie diskomtna stopa Narodne banke u harmoniji sa privatnom kamatom na novčanom iržištu. Kod nas to nile slučai. Narodna banka naplaćuie od meničnih dužnika kamatu, koia ie za 2% тапа од Катаје Који nose državne hartiie od vrednosti. Kod tako egzotičnog 1 Баоtičnog stanjia ma novčahom tržištu mogućno ie, da raste deDOZiti po žiro računu a da portifeli ne opada. Prvoklasni dužnici Narodne banke mogu biti u credit-u prema banci, a da trećehlasni dužmumici traže nove i nove kredite. Vrlo ie lako mogućno, da ie uprava Narodne banke počela da bremzuie eskont. Ako bi to bilo tačno, onda bi uprava imala pravo па рипо