Narodno blagostanje

23. новембар 1929.

priznanie, pošto ie ovako smaniemje eskonta smanienie micne dobiti.

Državno potraživanie novećalo se za 22,5 miliona dinara. 1 te su transakcije deistvovale na smanmnienie opticaja.

Potraživanie po raznim račvnima smanjilo se za 5,5 miliona dinara; ali su đepoziti po žiro računu skočili za 55,5 miliona dinara. Prošle nedelie su pali za 47,8 miliona dinara, ali ie ovoga pita tai pad nađoknadien MZ višak od 8 miliona dinara. Stanice tog računa iznosi 1.064,2 miliona dinara, to јез! 18% celokupnog opticaja.

Kato su sve рготшепе и зеаији Магодпе ђапке п суој пеdelii uticale na smanienie opticala, to ic isti opao ха 155,6 miliona dinara.

Ukupno metžalno-devizno pokriće iznosi:

48,60% od novčaničnog opticaja,

39,19% od zbira obaveza po vidjeniu.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 699

НАПЛАТА ТАКСЕ НА ФИРМЕ

У последње време почели су се проносити гласови, да је такса, која се наплаћује за истицање и држање фирми, по Т. Бр. 404 таксене тарифе Закона о таксама укинута од стране Министарства финансија и услед тога, кад дођу инкасанти Београдске општине таксени обвезници изјављују да исту неће да уплаћују, пошто је укинута, а сем тога се обраћају и телефонским путем шефу Таксенопривредног одељења за обавештења поводом тога, и тиме се ствара излишно објашњење на уштрб канцеларијских послова.

Пошто напред поменута такса није укинута од стране Министарства финансија као ни остале таксе, то се пре поручује свима таксеним обвезницима, да на захтев инкасанта Таксено-привредног одељења Београдске општине измире како таксу за фирме тако и остале таксе и дуговану иза текућу 1929. годину, јер ће се у противном извршити наплата егзекутивним путем, сходно чл. 32. Закона о таксама.

РАИ ти

Zagrebačka berza

Novčano tržište, Likvidnost novčanog tržišta traie nesmanieno dalie. Dapače pokazuie se tendencija, da se ona ioš i pojača. Pojedini novčani zavodi već nekoliko mieseci raspolažu sa znatnim potraživaniima na žiro računima. A ipak fieznaiu kako da te iznose plasiraiu. Naime ukoliko se tiče iednog kratkoročnog angažmana, koji bi se u svako doba mogao likvidirati. Kontokorentni krediti pod današnim okolnostima to nisu. A mi eskompt mienica, kad se nema sigurnosti za reeskompt kod Narodne banke. A privatni diskont ie kod nas ioš nepoznat. Današnie зфапје pokazuie kako naše novčano tržište niie ioš izgradieno, i kako pokazuje velike nedostatke. Jer dok ie mililarda dinara na žiro računima Narodne banke, a teško ie naći novog plasirania, to kamatna stopa ni naimanie ne pokazuje tendenciju opadania.

Devizno tržište. Promet ie ioš uviiek znatan. U prošlom tiednu preko 70 miliona dinara, prema 40 miliona u Beogradu i 18 miliona u Liubliani. Intervencija Narodne banke iznosila ie 5—6 miliona dnevno. No to je jedna normalna pojava Zagrebačkog tržišta, koja treba znatne devize za potrebe uVOZ_ Be trgovine, kojia је oko niega grupirana. No sa druge strane pojedinih dana znajiu banke izravno ponuditi Narodnoi banci znatne količine deviza od uvoza, a pogotovu od kreditnih орегаспа.

Skoro svi kursevi deviza popuštajiu. Oni su za preko 1% niži, nego što su bili pred nekoliko mieseci. Uslijed toga izvoznici dobivaju u dinarima sa strane devize oko 1% manie nego raniie. Ukoliko su kod nekih artikala ostale iste ceime, imaju i neku štetu. Sa druge strane profitiraiu uvoznici, koji za robu, koiu su uvezli pred nekoliko mjeseci, ukoliko faktura glasi na strane valute, plaćaju preko 1% manie, nego što bi Dlatili da su devize onda nabavili.

Tržište dionicama. Bitnih promjena nema, Jedino akciie parobrodarskih društava nešto su iače. A popravio se je kurs Osječke šećerane, koji ie bio pao na 360 dinara. To sve роtiče iz promiena, koje su se odigrale na burzi u Pragu. Ono naime diriguie sa kursom osječke šećerane. Kod novčanih zavoda bila je nešto slabiia tendenciia za dionice Jugoslovneske bpnjon banke; nu situaciia ie opet postala normalna.

U prošlom tiednu promet efektima zazrebačke burze bio је veći nego promet beogradske, što ie icdna rijetkost. Doduše Zagreb redovito ima veći promet u akcilama, osim u акcijama Narodne banke. Nu za.fo prevladavao ie do sada Beograd u prometu državnim papirima. Prošlog tjedna i u tom pogledu Zagreb ie imao primat.

Београдска берза

Највећа невоља за берзијанца лежи у чињеници, што се сваки појав на берзи може да тумачи двојако, у супрот положеним правцима, 4 Ја ћаџвзе и 4 Ја балззе. Та је дилема била и ове недеље. Ратна штета је била у скоку, онако, како се само може очекивати од послушног детета. Већ је била дошла на 442. То је скок од 38 дин. за три месеца. И што је најглавније, сви су изгледи били, да ће и даље да скаче, пошто није било робе на тржишту. Хосистима је било остављено на машту, да одређују највишу цифру, до које ће доћи курс Ратне штете. Као гром из ведрог неба пала је продаја већег пакета тога папира у Београду и Загребу од стране Поштанске штедионице.

Шта је тог било је питање на врху устију свију берзанаца. Два су одговора могућна. Први гласи да продаја значи интервенцију у циљу спречавања дање хосе. Не жели се, да папир даље скаче. Курс од 440 дин. оглашава се за плафон. Не може се главом кроз таван. Тако је протумачен догађај од уторника (који је сјурио курс од 442 на 438) на загребачкој берзи, услед чега је, како јавља наш загребачки берзански известилац, било реализације од стране хосиста. Загребачке хосисте су малодушне.

И у Београду је од већине берзијанаца такав значај дат продаји од уторника. Али се он може другачије да OGјасни. Може он да буде ћор-фишек уперен против хосиста, како би побацали робу. Робе је ноторно мало на берзи, ко верује у даљу хосу, нема могућности да купи већу количину, а да не подигне курс. Овакав препад може да натера хосисте у панику, те да побацају робу.

Играју жмурке с нама, каже Моша.

Курс је пао на 438, али је сва понуђена роба отишла као алва.

7% Инвестициони зајам, који је нотирао почетком недеље 85.126 нешто је попустио и нотира 84.50 а 4% Аграрци тргују је по 52— динара.

Извозна банка раеђна је по курсу од 720 и 730, а Бродарци по 620.

Обрти на ефектној берзи износили су у току ове недеље» Ратна штета промпт 3,1 милион, термини 6,7 милиона, дакле укупно 9.8 милиона динара.

Код Инвестиционог зајма 300 хиљада а код Аграраца 52 хиљаде динара.

На девизном тржишту је ситуација у току ове недеље више мање мирна; постепено попуштање курсева девиза се наставља. Обрт је износио 38.5 милиона динара.