Narodno blagostanje

Страна 748

је по“о rudafsko predužeće 2а pfroizvodniu ћтота род = mom Alatini Mines Ltd. sa kapitalom od 250.000 eng. ин. Predđižeće ig osnovano od istomenor društva u Lofidohu: а direktot ovog novog preduzeća ie ugledni beogradianinm, tez. oficir g. Moric Alkalši. — Za proizvodniu polioprivređnih mašina osnovano fe t Beogradu akcionarsko društvo „Agrikola” d. d. sa kapitalom od 1 milion dinara.

— Prva hrvatska štedionica, Zagfeb, osnovaće u Nišu поуп ај, Која će otvoriti šaltefe 1. ianuara 1930. zgode. Fililala će biti u prostorijama bivše dJužno-moravske banke.

i. — ZŽanatska štedovna zadruga u Varaždinu primila ic odobrenie svojih statuta te će moći otpočeti sa radom. U zadrugu ie do sada upisano 170 članova, koji su zanatlije i trZOVCI. j

— U Zagrebu ie ošnovano novo dioničko društvo »Апtor«, centrala za autorska prava. Zadđaća društva ie zasiupanie, nabavka i preuzimatie autorskih prava na književna i umefnička dela. Glavnića iznosi 500.000 dinara, podelienih na 500 komada na ime glasećih dionica u hominalnoi vrednosti 6d 1000 dinara, koie su potpuno uplaćehe.

— U Crikvenici ie osnovana ribarska zađruga »Vinodol-

ska ribarska zadruga h Crikvehici« sa ciljem, da članovima па- |

bavlia ribarski alat i ribarske potrebe kao i da vrši zaledničku prodaiu riba.

— Promoeme i povišenie glavnica: »Kokra« tekstino akcionarsko preduzeće u Kraniu (dravska banovina) sa јауnicom od 1.5 miliona. dinara, osnovalo ie ovih dana filialu u Mariboru. — »Drava« industriia drva d. d. u Mariboru, morala ie zbog ogromnih gubitaka znatno sniziti akcienarsku glavnicu, koja je iznosila 3.12 miliona dinara, podeliena na 25.000 аксца од 125 dinara nominalne vrednosti. Akcionarski kapital sniziće se na tai način, da se nominalna vrednost akcija snizi za 120 dinara, dakle na 5 dinara: perma tome nova će glavnica iznositi 125 hiliada dinara. — Beogradska zadruga povisuie dioničku glavnicu od 40 na 50 miliona dinara emisijom drugog kola; izdaće se 2500 komada akciia po kursu od 6.200 dinara. — Mihelsova močilana kudelie i fabrika užeta, Bačka Palanka, premestiće svoje sedište un Beograd. U isto vreme osnovaće se i filiala u Zagrebu.

— Hrvatski listovi javliaiu, da ie Liudska. posojinica (pučka štedionica) u Liubliani ovih dana preuzela većinu akcila Prometne banke d. d. u Liubliani. Pučka šteđiohica Veoma je jak novčani zavod, osnovan ma: osnovu bivšeg austriskog zakoma o regulativnim štedionicama, a imala ie kralem. 1927. godine: preko: 130; miliona. dinara uložaka. Prtometiia banka. ima akcionarsku: glavnicu od: 5 milioha, a шохака Кгаiem- 1927. godine od 3.5 miliona. dinara. Kako se čuje, Prometna banka će ući u sastav Pučke štedionice i prestati biti Samostalan. novčani zavod.

— Zagrebački »Morgenblatt« iavlia, da će poznata berlinska. žitarska. firma. Kampimaier osnovati ioš u toku ove godine u Beogradu akcionarsko društvo sa glavnicom od 5 miliona. dinara.

— Дубровачко купалишно д. д. у Прагу, које има три хотела код Дубровника, закључило је 1928 FT. са чистом добити од 342.648 чел. круна.

— Подунавска. финансиска заједница, основана после рата са капиталом од 5,6 шв, фр, која ради са панирима држава наследница бив. Аустро-Угарске, исказује чисту добит ва. 1928 г. 0,27 мил. 1ив.- фр.

— „Вимпасине -Каучук д. д. подиже творницу гумене робе. Консум гумене робе бива из године у годину еве већи и већи, Наша индустрија гумене робе, осим неких споредних артикала; није уотшите долазила у обзир, Тако да смо у знатној мери били упућени: на увоз. Претежни део. увоза вршио се преко: заступства великих иноземних, творница. .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Брај 46.

Аустријске твбрнице гумене робе „Вимнасинг и „Семперит“ и чехословачка творница „Матадор“ из Братиславе основале су и посебно акциднарско: друштво које је било њихов репрезентант у Југославији. То друштво, данас протоколисано под именом „Вимпасине — Каучук д. д. у Загребу, има деоничку главницу од једног милиона динара; | | | -

(Обзиром на јаку царину одлучило је поменуто нодузеће да подигне једну творницу гумене робе у самој земљи, Сада се преграђује једна зграда у Загребу за творни цу гумених ципела. А у најскорије време имала би се подићи и једна творница у којој би се поред осталога израбивале и гуме за аутомобиле које се, обзиром на развита« аутомобилизма и наших рђавих друмова, све више и више увозе.

— Likvidacije: »Zlatarka« d. d., uiediniene iugoslovenske tvornice zlatnina i srebrnina u Zagrebu saziva 274 14. o. m. glavnu skupštinu, na koioi će se odrediti likvidaciia preduze= ća, pošto iznose gubitci 4.43 miliona kod akcionarske glavnice od 5 miliona dinara.

СОЦИЈАЛНА. ПОЛИТИКА

— Ovih dana održana je konferencija predstavnika :adfiičkih OrgatižacHia i Okružnih ureda za osiguranič radnika, na kojoi je izmedju ostalog kolHStatovano, da Ižnose žZaOstaci poslodavačkil priiosa Za osiguramie гадшка 170 тона 4nata. Kako se je dosađa zaradčuhHaValo za kamate 3% zodišnje, to su sada radnički zastubRici tražiH, đa Se ova kamatha stope poveća na 6% godišnje.

26 кућица за станове радника и нижег чиновништва подигла. је сарајевска онштина. Кућице су грађене са по 2 собе, кујном, купатилом и подрумом. Овака има око свбе прдетор од 400 кв. метра, за: башту. >

— Загребачки »„Могсепфјан« јавља из Беча, да аустриски банкареки чиновници траже, да им се плате повисе за 10%. Изгледи за то врло су слаби, јер ће након извршене фузије између Боденкредиташиталта и Кредитаншталта бити беспослен већи број банкарских чиновника, који За тражње осталих својих колега неће бити баш од повољног уплива.

= У Индији постоји хиљадама година необична пракса, да се жене и удају деца испод 14 година. Како је то убитачно по нацију, то је донесен закон, који забрањује брак испод М-те кодине девојчине и испод 15:те мувкарца. Како закон ступа на снагу почетком идуће године, то је последњих месеци настало читаво лудило закључења дечијих бракова. За недељу дана закључено је седам хиљада таквих бракова.

РАЗНО

— Иницијативом Друштва народа сазвата је пре мевец дана у Паризу конференција за проучавање питања о нравима странаца, који се настањују у пословном циљу. Конференција је радила месец дана не свршивши ништа. НПроучавани су предлози, који би имали изићи што више у сусрет странцу, али је код свакога по неколико држава чинило резерве, тако да, комисија није успела да једногласно усвоји оне одредбе; које су данас у опште усвојене у трговинским уговорима: Пошто је прогласила празну фразу да се странци требају што либералније да третирају, комисија је одлучила да се разиђе и да се састане понова по могућству при крају 1980. године, па да дотле учине поједине државе своје примедбе на. предлоге и сутестије; — Отворен је нонова пољске „Сејм", али се наравно не може знати колико Be дуго да ради: Отварање је прошшло. потпуно у реду због това што је, изгледа, било из-

весних инфервенција. од стране пријатеља из Енглеске и