Narodno blagostanje

"21. децембра 1929. ___ АРОДНОБЛАПОСТАЊКЕА _—_____ Страна 761

То значи да и Загреб има дуго да чека на општинску кла- | да ће се већим приходима моћи повисити плата поштан> ницу. ских чиновника.

— У вези наше раније вести о тешкоћама тиролских — 40% целокупног националног дохотка Немачке, општина Швац и Игелс, јер не могу да одговарају својим (који износи 65 милијарди марака), износе јавне дације. обавезама за израду жичане железнице тако зване Пачен- :

когел, јавља се да су почели преговори за равнање и да HOBUAPCTBO | | _ ће вероватно да се сврши на квоти од 35%. — Luksenburški parlamenat ie usvojio projekt Zakona O stabilizaciii Iranka, a odobrio predlog o valorizaciji predratnih ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ dugova. · | — U irancuskom ie parlamentu obično vrlo živa disku- — Belziia ie odlučila da iskuje za 10 miliona 7. Бејсе (ре-

sija o. budžetu Ministarstva voinog. Tako ie bilo i ove godine. | tofranke). Novac će biti od čistoga nikla. | Opoziciia ie naročito napala vladu tvrdeći, da troši mnogo — Francuski uglieni rudnik Mines de ruay, osnovan 1852. više na samu vojsku, no na ratni materijal. To i suviše tereti | godine sa kapitalom od 3 miliona franaka (akcije se u glavbudžet, a ne koristi narodnoi odbrani, a pored toga škodi u- | nom nalaze u rukama jedne porodice), zakliučio ie svoje ra-

gledu Francuske, ier se zbog toga smatra za imperiialističku. čune 30. iuna ove godine i deli dividendu od-·1200%. To ie nai— Американски зајам Аустрији. Аустриском caBe3- | Veća dividenda na svetu u 1929. godini.

ном канцелару Шоберу успело је, помоћу личних веза у — Пољска Народна банка имала је велики Бо поАмерици, да заинтересира једну групу америчких финан- | слова, те се очекује дивиденда за ову годину од 17%.

У : i : = ; + ie сијера који би били припремни, да одобре Аустрији већи > У једном од ранијих рројева јавили смо да нас је инвестициони зајам — али тек после друге Хашке конфе- | Пољска одменила у Њу-Јорку на најнижем ступњу курсе-

ренције. До тог термина изгледа да ће се Аустрији дозво- | Ба државних хартија од вредности, јер је курс !BESH 10 лити и један аванс од 25 милиона долара, у коју би сврху стабилизационог зајма био пао испод курса нашег. Ма коАустрија издала 7% задужнице уз курс од 99%. лико да се у међувремену курс наших доларских папира у Њу-Јорку поправио, ипак је поправка Пољске била много знатнија, јер последњих дана курс бележи 84—85, док наш варира око 79. Тако смо остали опет ми на последњем месту.

— Лондонска банкарска кућа М. Н. Рочилд и синови, која је есконтовала трећу траншу нашега шведскога зајма, есконтовала је такође другу траншу мађарског шведског зајма, коме је био рок 15. јануар 1930. године. Сада пре-

говара Свеопшта кредитног банка из Пеште са истом фир- — Бугарска влада је одлучила да искује нову ПЕТ мом о есконтовању треће транше, којој је рок 15. јануар | ситнога новца од легуре бакра и никла у суми од 250 1931. године, а који износи нешто преко 1! милиона ди- | Милиона лева.

нара | — Поновно снижење дисконтне стопе. Енглеска бан-

ка снизила је ових дана дисконтну стопу OJL 57% на 5%. Истовремено јављају и из Штокхолма, да је Шведска банка снизила официјелну дисконтну стопу од 5%% на 5%.

— У дискусији око буџета Министарства војног у Француској, констатовано је да је у овој години повећана позиција за исхрану војника за 160 милиона франака, на укупну суму од 520 милиона франака, услед повећања сле- СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА довања у месу и хлебу. Чули су се многи предлози за даље побољшање благостања војске, али се успротивио томе T. Шерон, мин. финансија. Он је казао, да није главно само количина, него како се то спреми, зато је врло важно ангажовати добре куваре.

— Незапосленост код нас. Према извештају централног одбора рада у месецу септембру преостало је незапослених 5.269 мушких и 1.496 женских радника. Пријавило се нових радника за упослење у месецу октобру 14.760 мушких и 1.784 женских радника. Понуђен је рад за 4.678

— Амерички банкари ОШоп Кеад еф Со ступили су | радника и 765 радница. Извршено је посредовање за 3.646 У преговоре са немачком владом ради закључења једнога | мушких и 667 женских радника. У току октобра отпутовазајма у Америци, који би износио око три четвртине ми- | o je 12.760 радника и 1375 радница. Крајем месеца октолијарде марака и био у ствари консолидовање разних ле- бра остало је незапослених 3.604 радника и 1.135 радница, тећих подужица. Американско тржиште није, још довољно Проценат између броја незапослених радника и понуђеног оздравило да би могло да се пусти понова у емисију ев- | посла био је 33,1 посто, између пријављених радника и ропски државни папир, али се очекује могућност у најбли- | извршеног посредовања 26,3 посто, између понуђених межој будућности. ста и извршених посредовања 79,2 посто. За то доба изда-

— Бугарска влада повисила је увозне царине на пше- | то је редовне помоћи у износу од 93.188 динара ванредне ницу од 2000 на 2700 лева. Како је наша држава главни у- | помоћу у износи до 160.331 динара, путне помоћи 13.234 _Ввозник пшенице у Бугарску, то ће се наш увоз знатно | динара и помоћи у нарави у износу од 1.750.50 дин. По-

отежати. влаштених карата за вожњу издато је 11.700 комада У — Аустрија повишује поштанске тарифе. Почевши од вредности од 655.647 динара.

1. јануара 1930. године повисује Аустрија поштанску та- — Незапосленост у Мађарској стално се повећава. У

рифу за писма и то за саобраћај писама у Ау стрији, у Не- 1927. години било је незапослених свега 9960 организова-

мачкој и Данциг; уместо досадашње тарифе од 16 гроша, | них радника, а 1928. године износио је 12.112 лица, а у окмораће се таксирати писма са 20 гроша, Након тог пови- тобру ове године већ 14.215. То су податци за организошења изгледа, да ће Аустрија имати најскупље таксе за ване раднике — а колики је број незапослених радника, поштански саобраћај. Ово се повишење мотивира тиме, који нису организовани2

ras

> TC ЕЧЕУ БРЉЕУ KORE ДЕЛУ ШЕШШУ 2РЕРУ ЛЕТИ иу 27 2ПаЛАЈИ DVE ДЕТЕТУ ЕСЖРЕУ ПРИТТУ Cr AOOGEV AJSUUTEZ dav pussndasıınarajyanısonnainsgjsnajascspdnnyasnsgaebyaogode iyanınsoyasnoge ha va la o ao bo IZ ML oo M LO ML l_ а III =. ==" ===> === лиру зли ДЕНШУ ra Zana дшизл „Ати ду OC OP VOTE OR EO O OR 0 Љу. з es || lidcaen0yD 022 ČPOI 7. А, Д, ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА у ПИЛЗЕНУ Ра Чота бо) = Пелегрини“ аступништво Београд, Кнев Миханлов | енац Телеграни: | ||| ШУОДОВКА, Љубљана ТЕЛЕФОН 5-78 ТЕЛЕГРАМИ: ШКОДА БЕОГРАД | ШКОДА — Вагреб || Телефони: 29-36 и 27-37 Иврађује све пројскте и шаље на вахтев своје стручне ипжињере Телефон 41-97

(бр су дану шали ишли дз дазенр су „зета ен шижи дишу Шу штит ose идеш „кашу дишицу „ширу чештиић, чилина чаши, манашиа, чинила, чаша чаишниа Чине чаши "шиши, чаШЕВАА, чинншеа, чаршна, 'Занраша, чилинжа, чаша Чинио, ЧЕШШЕЊА

мака, мивсиљаћ чалеДЕа сиви мани чине, чаши, чи чаши чаша, чемии часови, свазена, чек, часна, чаши, зриина, чаши, чини ЧИНЕ, „ЛИР „дрва дишу дет by or) a i a ay a a angry EEN? čep