Narodno blagostanje
| | |
Ствана 760
да у што већој мери штите и потпомажу ту привредну грану. У првом реду Француска, у којој су многобројне законске одредбе о заштити и потпомагању виноградарства дело темпераментног и политички врло активног јужњачког елемента. Чак су војници у касарнама примали дневно следовање вина и мало да тиме нису обдарени и ђа-
сци по гимназиским интернатима. Уобичајено »vjius com-
pris« y цени ручка или вечере, што је за време инфлације било напуштено, сада ће се поново увести.
Ми држимо, да светској винској кризи нема лека без редукције производње вина (а не и грожђа). За поједине државе лек би био побољшање квалитета производње. Али како побољшање квалитета, што другим речима значи настојање, да би вино садржало што већи степен природног шећера или алкохола, зависи пре свега од сунца и топлине, остаје то неизбежно преимућство држава са најповољнијим климатским приликама, које нама недостају (сем У Далмацији).
Тврди се, да се скоро 2 милиона душа бави код нас виноградарством као главном или споредном културом, који производе годишње два до три милиона хектолитара вина. И како смо ми једна земља (између важнијих произвођача), која није још имала свог закона о вину, то се доношење овог закона, који је санкцинисан 10. о. м. не може довољно поздравити. |
Погрешно је мишљење, да ће овај закон о вину претворити винску кризу у евентуалну коњуктуру за винске трговце и произвођаче, То му није циљ; а у осталом је и познато, да проузрокују кризу и други елементи, који су ван домашаја законских одредаба.
Закон има намеру да заштити националну производњу вина од честих случајева потварања или „вештачког стварања вина и да омогући стандардизирање нашег вина по квалитету, који ће му дозволити конкуренцију са иностраним вином. Закон има дакле намеру, да резервише мо-
нопол домаћег тржишта ономе вину, који је производ алко-.
холног врења шире (мошта) од свежег грожђа домаће (питеме) винове лозе, Забрањено је заслађивање шире, додавања шећера и других слатких материја, изузетно у случају рђавих година, у којима ће се моћи додавати нај-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | 6 ___ Bpoj 46
више до 4 Krp. рафинираног шећера на 100 литара вина, како би се шира поправила и довела до редовне, норумалне сласти. |
Стране материје које се могу додавати вину закон изрично набраја, а о облику додаја одредиће се нарочитим правилником.
Култура тако званих директора као и вина од непосредно родних хибрила винове лозе закон регорозно забрањује. Изузетно је допуштен промет до 1932. године и то само за нарочите врсте.
Као контролне мере закон предвиђа следеће: обавезно пријављивање општинским властима количине произведеног, купљеног и продатог грожђа, шире, вина и других производа од грожђа; обавезно вођење књига од стране свих винарских трговаца; пријављивање општинској власти набављене количине свих производа, који се употребљавају при справљању вина; јасно означавање вина и других пића на сваком суду; држање на јавном месту, у свакој радњи где се вино справља и продаје, штампаног примерка закона о вину или извода; обавезно познавање практичних радња око справљања и неге вина од свих имаоца великих подрума или њихових помоћника и т. д.
У циљу олакшања извоза ствара закон услове типизирања доброг домаћег вина, одредбом која дозвољава, да могу бити вина, намењена извозу, подвргнута и поступцима, који нису предвиђени овим законом. Али сви се овакви поступци морају вршити у транзитним магацинима, слободним сместиштима или на утоварним станицама по претходној дозволи Министра пољопривреде и под надзором нарочитих контролних органа, -
Закон предвиђа још и детаљне одредбе као и казне за прекршаје, које кажњавају редовни судови.
У вези са доношењем овог закона интензивно се ради и на остварењу виноградарских задруга, које сам закон детаљније не спомиње. Ове ће задруге много допринети самоме типизирању вина, што је у данашњим приликама од веома велике важности.
Закон ступа на снагу шест месеци након обнародовања у „Службеним Новинама".
РРА
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
KOMUNALNE FINANSIJE
— Прорачун града Суботице. Градски одбор одобрио је и усвојио прорачун за идућу годину, који износи 44 милиона динара.
— Опет комунални дугови. „Загребер Моргенблат“ јавља, да је 13. 0. М. склопила градска управа Осјека један нов „контокорентни зајам“ код Осјечке градске штедионице у износу од 7 милиона динара, које ће се употребити за подмирење запале рате Мак Даниеловог зајма.
— Управа града Љубљане поручила је код бродске
_ фабрике вагона д. д. у Броду десет трамвајских вагона,
који су потребни због повећања љубљанске трамвајске мреже.
— Буџет града Нови Сад показује за 1928. годину вишак прихода од 3,87 милиона динара. Издатци су износили 21,06 а- приходи 24,93 милиона динара. Укупна градска имовина износила је 1928. године 108.98 милиона динара, а дала- је чисту добит од 2.43 милиона. Главне позиције градског инвентара су некретнине ван града, (5,348 кат. јутара) у вредности од 37.78. милиона и некретнине у.
_граду у вредности од 20. 16 милиона динара. Пасива за-
Ž .
једно са зајмовима и заосталим издатцима износе 82,15 милиона динара.
— Комунални зајмови, Загребачке „Новости“ јављаЈу, да је управа града Бањалуке закључила, да затражи дугорочни инвестициони зајам од 15 милиона динара. У истом се листу даље јавља, да ће и град Сушак. тражити зајам од 5 до 6 милиона динара, али да ће овај зајам бити краткорочан.
— Прорачунски издатци града Загреба имали би да износе у будућој години преко 230 милиона динара, али су на седницама финансиског одбора снижене на 113 милиона динара; од тога су се снизиле инвестиције од 76 на 835 милиона динара. Како се покриће предвиђа са 105 милиона, то остаје дефицит око 8 милиона: динара, који ће се изравнати поновном редукцијом издатака.
— Наши велики градови баш немају среће у подизању својих кланица. Београдска општина почела је да зида кланицу, али радови су прекинути, јер би много коштала Према писању „Новости“ сличан је случај и са кланицом
"загребачке општине: за довршење радова на њој потреб-
но је 30 милиона динара, а општина је, међутим, могла да унесе у буџет за наредну годину једва 15 милиона динара.
2