Narodno blagostanje

Страна 764

„= У Мађарској је 46 баба између 58 и.71 год. старости отровало 165 лица. Рекорд има једна баба са 46 лица. Она одговара сада пред судом у Солноку

_ Интересантан министар. Бивши министар трговине “ Турској, Али Денани, који је пре годину дана био уСловно осуђен на затвор због неких проневера и на надокнаду штете од 100.000 турских фунти, побегао је преко границе — без да би одседео казну или барем вратио дужни износ. _

—" За професора. социологије на универзитету у Франкфурту, а за катедру коју је имао професор Франц Опенхајмер, наименован је д-р Карл Манхајм, доцент у

НАРОДНО БЛАГОС

ТАЊЕ =-- Број 46. Хајделбергу, један од најјачих социолога у Немачкој. Пре тога је понуђена катедра професору Емилу Леде-_ реру у Хајделбергу, али је он одбио. |

— Нова побуна робијаша у затвору Ејнберну_ У ЊуЈурку узела је много веће размере него она о којој смо јавили пре три месеца. Робијаши су прво напали чунаре, убили главнога чувара, а друге похапсили. (Не зна се, како су дошли до силног оружја)). Затим су попуштали из ћелија све робијаше и ушанчили се у једноме делу главњаче. Триста војника је морало бити покренуто и пошто ни они нису могли да савладају побуњенике, то су бацали бомбе са отровним гасовима. Пало је 12 мртвих и врло велики број рањених. ·

АТИ ТРе

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИЦ

ГА

Стање Народне банке на дан 15 децембра 1929. год. — ЈАКО СМАЊЕЊЕ НОВЧАНИЧНОГ ОПТИЦАЈА — НАРОДНА БАНКА ДУГУЈЕ ВИШЕ НАРОДНОЈ ПРИВРЕДИ НЕГО ШТО НАРОДНА ПРИВРЕДА ДУГУЈЕ ЊОЈПО ЕСКОНТУ, — ПОКРИЋЕ ОПТИЦАЈА СКОЧИЛО ЈЕ 1 НА 53,05%.

"Први утисак који се добија код стања Нарсдзе банке на дан 15, децембра врло је повољан. Оптицај се смањио за 178 милиона динара. Али кад се загледа мало ближе у

"поједине ставке, видеће се да је то само „једна тишина у . очи буре, само једно припремање за највећи платежни дан

у милионима динара

|- 21. Хи 92. XI | 30. X! | g, XII | 15. XII e 1928 1920 | 1929 1929 1929 a 1| у злату, сребру и страној | | = монети“) .. 1185.8| 1241,4) 1245.1! 1241.3 1245 0 += || депсима на страни“) 230.5| 273.7! 288.1! 292.2: 291.8 E |L yuynuo ||1416.3| 1515.1) 1533.2, 1533.5! 1536.8 = на рачуну курсне разлике || 702.91 1249,0) 1359.2) 1410.6. 1410.1 | | 5 укупно || 2119,2 2764.1) 2892.4! 2944.1! 2946.9 24 Б || на менице. . .. 1470.5| 1269.5| 1274.1| 1274.7| 1254.3 = ||на хартије од вредности 253.8! 230.9] 232.4! 233.0] 233.8 ~ |с || укупно || 1724.3) 1500.4) 1506,61 1507.7) 1488.1 S | рачун ва откуп крунских || _ | Е:: | новчаница . .. 1065.6)] 985.6) 985.6|] 985.6) 985.6 >= | рачупприврежене равнене 292.5| 227.8) 227.8| 205.9, 205.9 = | по зајмовима на бонове ||2966,3| 2999,8) 2999.8| 2999.8! 2999.5 || | укупно || 4324,4) 4213.2) 4213.2) 4191.3! 4191,3 Новчанице у оптицају . . .||5457 2) 5543.0) 5689.8| 5727.9, 5554.8 Држ. рачун прив. размене. .|| 292.51 227.8] 227.9) 205.9 205.9 Потраживање државно по разним рачунима. 283.0) 232.9] 130.31 132.5' 224.4 о8 по жиро рачунима . .|| 251,3/ 1102,6| 1147.4' 1190. 5] [282.2 5 || по разним рачунина . . || 5213 1184) 1604! 1334. 1028 o ykynHo || 772.6| 1221.0/ 1307.8 1323.9, 1385.0 o o || y "/o целокупног новча- | > ничног оптицаја |. .|| 37.40) 49.86] 50.79' 51.39| 53.05 БЕ || у 9/о свију обавеза по и виђењу . . .., .| 32.46) 39:50) .40.58). 40.98| 41.68

#) У злату 95,2 мил.; у сребру 17.5 мил. у страној монети 09 мил. ж%) Износ девиза у вл, динарима по законском прератном паритету.

у години, за 31, децембар. Оптицај је порастао због тога, што је држава положила за свој рачун 92 милиона динара, а толико исто и приватници по жиро-рачуну и најзад дужници Народне банке вратили су по рачуну есконта и ломбарда око 20 милиона динара. Тако би пад оптицаја

мокео преко двеста милиона динара, да нису разке устано-

ве, које дугују по „разним рачунима", подигле у међувремену 30 милиона динара, Држава ће морати да одигне крајем године веће суме, пошто је 31. децембар и за државу највећи дан плаћања, а могуће је, да ће и приватници подићи веће суме ради мобилизације за ултимо. децем- .

бар, и крај године.

Као што рекосмо, депозити по жиро-рачуну су поново порасли и износе сада 1,282,000.000 динара. Како је Народна банка дала народној привреди по есконту 1 милијарду 254,000.000 динара, излази да је наша народна привреда вратила Народној банци све оно што је она: њој дала на зајам по есконту и још преко тога 28 милиона. То је јединствен и врло редак пример у историји новчаничне банке, појав, на који ми стално упозорзвамо и који је предмет наших чланака о великој обилности новца код наших великих банака.

Метална подлога и девизни сток код Народне банке нису претрпиле никакве промене у овој недељи. То значи, да је било толико исто прилива колико и одлива, -— јер нема недеље, кад нема великог промета девизама.

Метална подлога свију обавеза скочила је од 40,98% на 41,68%, а покриће целокупног оптицаја скочило је од 51,51% ва 58,059. Пада у очи тако снажан пораст квоте покрића, и ахо се метална подлога није ништа променила. Метална се подлога није ништа променила али се, као што смо видели, оптицај знатно смањио. Према томе са 'смањењем оптицаја повећава се и процентуално покриће. Зато имамо већи пораст процентна покрића оптицаја, него свију обавеза по виђењу. Јер се укупве обавезе по: виђењу мане прсменуле,, док је највећа DDOM HM. код оптицаја.

Zagrebačka berza

Novčano tržište. Sa izvjesne sltrane sve sc više lahsiraju vijesti, da ćemo skoro dobiti zakon o zaštiti ulagača. Ta zaštita ulagača po mišljenju nekih, imala bi se u glavnome sastojati u tome, da se izvjesan procenat uložaka ima plasirati u. državne papire. To. traže u prvom redu oni, "koji su angaŽirani u državnim papirima, јег od te mjere očekuju оца kurseva.

Prema svemu, је bi se u prvom redu radilo 0 zaštiti kursa državnih papira, a tek onda o zaštiti ulagača. Sa đruge