Narodno blagostanje
21. децембра 1999.
И код нас постоји репор, више номинално, но ефективно. Код нас постоји један једини папир, којим се тргује термински на берзама, то је Ратна штета; и у доба, кад је цветала шпекулација са тим папиром на нашим берзама, било је неколико десетина милиона кредита од стране банака пласираног у репору и то са каматом, која је често ишла преко 10%. Данас је код нас шпекулација са тим папиром на умору, а нарочито је на издисају шпекулација а ла хос, — а једино се код шпекулације а ла хос може да изводи операција репора. Колико је пресечена шпекулација а ла хос са Ратном штетом, као најбољи пример служи факт, да камата у репору износи данас испод 4%. Значи, да банке не би могле путем репора, који је, као што рекосмо, краткорочна кредитна операција, своје готовине да пласирају.
Можда би се томе могло помоћи на тај начин, што би се проширио круг хартија од вредности, које би биле припуштене терминској трговини на берзама, т. |. које би се предале шпекулацији у надлежност. Не сме се ни помишљати, да се про"ширује шпекулација у хартијама од вредности само због тога. ла би банке могле ла пласирају своје готовине. То би био злочин према нашој на-
пионалној привреди.
Значи дакле, да нема начина, којим би наше банке могле да се спасу од губитка на камати услед великих касених готсвина. Пре, но што бисмо овде стали, дужност нам је да прелистамо још ненаПисану историју банкарства целога света, јер: је Бен Акиба казао, да ничега нема, што није већ једанпут било; па према томе нема ни проблема у банкарству. кога није једанпут било у историји светскога банкарства. Нама је познат један сличан случај из историје банкарства из нелавне прошлости, из прве половине 1927. голине. После фактичке стабилизације франка. 19926. године. почео је. као што је познато, да јури капитал са стране у Француску, у износима, који су били застрашавајући. Прво се мислило да је то стран капитал, који долази да шпекулира са даљим снажењем франка: али се допније утврдило, да је највећи део тога капитала био чисто француски. Огромна је била понуда девиза, а Француска банка је по закону била лужна, да купује све те девизе. као што рали и наша Народна банка и да издаје новчанице за тај циљ у неограниченом износу, догол буде трајала понуда левиза. Поступајући тако Француска банка је за кратко време пустила у оптипа! много милитарли папирних франака и то је забринуло управу банке и владу. јер је очигледно. било да Француска стоји на прагу инфлације. Рали спрепавања штетних послелипа инфлације Франтуска банка с једне, а франштуска влала с друге стране предузеле су извесне мере.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ; |
Страна 755
11. Француски пример и наш случај
У Француској је држава објавила, да прима од банака депозите од пола милијона франака на више уз плаћање камата од 2—3% и без отказа. Банке, које су се у то доба гушиле у готовини, биле су врло задовољне том комбинацијом; а и држава дудује Народној банци у главном бескаматно, дила Француској банци за одужење својих дугова. На тај начин је у једном моменту било повучено из оптицаја скоро 10 милијарди франака. Та операција има сличности са предложеном операцијом издавања тромесечних и шестомесечних бонова; само је разлика у томе, што би то за нашу државу била чиста штета због плаћања камате, док Франдуска није ништа губила на камати, јер је на изве-
„сне своје дугове плаћала банци камату. Наша др-
жава дугује Народној банци у главном бескаматно, а само на једну милијарду плаћа камату од цигло 1%. Према томе наша држава не би могла да иде овим путем. .
И Француска банка предузела је једну меру. Пошто је у то доба камата за краткорочне зајмсве у Француској била веома ниска, а било је земаља, са врло Здравом валутом, које су плаћале врло високу камату, то је Француска банка објавила приватним банкама, да даје левизе у репор; т. ј. продаје девизе уз обавезу за обе стране, да се после одређеног рока врате девизе натраг по истом курсу Девиза је потраживање ол банке у иностранству и у страној валути. Како је било девиза, које су високо укамаћиване, то су приватне банке чиниле обилну употребу од репора код Француске банке. Фрацуска банка је дакле омогућила приватним банкама, да извозе капитал на страну и да га тамо пласирају. Другим речима, банке су преко Француске банке пласирале француске капитале код страних банака, специјално американских. енглеских и немачких. На тај начин је Фрацуска банКа повукла из оптицаја око три милијарде франака. То би исто. могла да ради и наша Народна банка, која је пуна девиза. Она би могла продавати девизе нашим банкама уз обавезу последњих, да их у уговореном року врате Народној банци по истом курсу. Зарада наших приватних банака. била би много већа но што је то била код француских банака у сличном случају, пошто су француске банке девизе купљене од Француске народне банке давали страним банкама и вукле релативно мању камату, док би наше банке, које су дужне иностранству, тим девизама одужиле дугове у оазним валутама, за које плаћају камату најмање 7% Тако би банке добиле 7% на свој новац, који дачас лежи бесплодан.
_ Таква би операпија свакако знатно допринела појачању кредита наше народне привреде на стра-
29 у УРИНА мане авг» РРА о Ион вене
Француско „Сртека Бан
Е Оснивачи: Вапдаре Опотапе, Bangue de Parig et des = Раув-Вав, Societe Financiere d'Orient. =
Обавља све банкарске послове ; МУНИ ИД а Ра ме ан на на
[168 Капитал: Фран. 20,000,000
Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАЋ Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун
#