Narodno blagostanje
Страна 756
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
- Број 46
ни, јер би отплата дугова наших банака и њихових индустриских подузећа од неколико стотина милиона направила најбољи утисак.
Репор девиза од стране Народне банке има то преимућство, што би се повукло из оптицаја онолико динара, за колико би се продале девизе, или би се за толико спречио одлив динара са жиро-рачуна. | o
Као што рекосмо, Француска“ је вршила те операције за време великог прилива девиза са
стране. Код нас, изгледа, да је обилност новца код
банака дошла у главном од наглога прилива девиза. Ако је појава готовине код наших банака проузрокована приливом девиза, онда би се обим репора девиза аутоматски подешавао према девизном ставу Народне банке. Чим би се појавила јача тражња за девизама, и услед тога девизни сток почео да опада, опадали би паралелно и жиро-депозити А како су баш ти депозити тај залудан новац, то би га се приватне банке постепено ослободиле. Тако би. се цело стање нормализирало.
На крају да подвучемо, да и ова операција представља једну жртву од стране државе и Народне банке, жртву у камати. Девизе носе камату, коју деле по законском кључу држава и Народна банка. А динари, које би банке дале Народној банци за те девизе, не носе камату. Та би жртва била дакле једна врста изгубљене добити,
_ Француска банка и држава нису се устезале да поднесу ту жртву у интересу здравог новчаног оп-
тицаја. Истина је, да девизе правно представљају
својину Народне банке; али не треба заборавити, да их је она купила за динаре, које је издала преко свог пословног контигента и друго, да она те девизе купује искључиво у интересу стабилизације
· интервалутарног курса динара; купује их, да би
их могла продати, чим их неко затражи.
Кад би код нас владала слобода трговине девизама, — а она се може увести сваког дана и треба да се уведе што пре, — онда би Народна банка била дужна да задовољи сваку тражњу, а и данас је дужна да задовољи сваку девизном уредбом припуштену потребу. На кратко, та је добит од девизног посла секундарна, случајна, последица девизне политике, која се састоји у куповању вишка понуде у девизама и попуњавању мањка.
Ни држава, ни Народна банка не би могле да истичу изгубљену добит као аргумент против једне мере, која би била у интересу домаће валуте. Али пре но што би се на то одлучиле, оне би имале за дужност да испитају, да ли није та обилност новца по себи зло, које треба лечини, а не помагати. А
То ће бити предмет нашег идућег чланка,
·
РАИ,
| ОСАМДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА ЛУЈА БРЕНТАНА —
У среду, 18. децембра навршио је Брентапо 85 голина. Тај лан био је мали празник за све економисте и социологе на кугли земљаској. Ако има кога, ко би био старији,
нема ниједног, ко би биб славнији од њега. Брентаново.
име и његов рад познати су свуда, где се учи Социјална Економија, 5 у |
Велики немачки дневник »ВегНпег Тавеђја « приредио је у част Брентанову свечано ванредно издање, уз сарадњу научника из Немачке и иностранства. Тај број »Тавеђјан«-а није стигао у Београд у тренутку кад пишемо ове ретке. Али ће он свакако бити једна манифестација, достојна Брентанове славе.
Пошто је „Народно Благостање“ већ писало о Брентану, објављујемо данас нашу скицу о Брентану као учитељу, коју је израдио наш уредник на позив уређивачког одбора тог свечаног издања »Веглпег Тавгећакс-а.
a у
Потпуно је без вредности биографија Брентанова, која не би водила рачуна о његовим јавним предавањима и његовом учешћу у јавним дискусијама, Стара је пракса, да велики социолози често прибегавају неакадемским срествима ради утицања на јавно мнење. Нема научника, који је учинио толику употребу од тога средства као Брентано. Он је не само саоснивач тако зване школе катедарских социјалиста, већ је НАЈАКТИВНИЈИ СОЦИЈАЛНИ ПОЛИТИЧАР НЕМАЧКЕ.
Али је још већи Брентано као наставник-учитељ, У доба највећег сјаја и полета Политичке Економије у Немачкој, Брентано је био најомиљенији наставник. Нико није имао толико слушалаца, као он. Из свих пет делова света долазила је омладина к њему.
Ако загледамо у историју човечанства, видећемо, да су много славнији они, који су науку учили, од оних, који
су науку обрађивали. Велики су умови Аристотел, Монтескије, Волтер, Русо, Спиноза, Шопенхауер и т, д., али је мвого већи био утицај на човечанство од стране великих УЧИТЕЉА: Мојсија, Мухамеда, Христа и Лутера. Половина живља на кугли земљиној исповеда науку, коју је учио Исус Христос за цигло три месеца свога јавног рада. ·__Учити се значи сазнавати, а учити "спознање другима саотинтавати, Добар учитељ мора бити учен, али не мора сваки учен човек да буде добар учитељ. Учити некога и бити научен су две ствари, које су зависне од сасвим разноврсних услова. Може највећи научник да буде најгори учитељ. | | = Истина је, да је веома тешко таксирати социјалну вредност обрађивања и предавања науке, али је ван сваке
"сумње, да је учење других једно срество за социјализира-
ње науке. Учење чини науку социјално корисном, оно još даје живот. Ако наука одиста оплемењава човека, онда је учитељ тај, коме се зато има да захвали. |
Велики успех Брентанов као учитеља објашњава се пре свега његовим говорничким даром. Њеегов је говор течан, његов глас звучан и пријатан, изрази су одабрани, реченице кратке. Он никад не чита из рукописа, већ увек говори на памет. Његов поглед шета непрекидно но слушаоници, и сваки слушалац има утисак као да њему лично предаје.
Његова техника предавања је савршена, али је још савршенија његова метода наставе.
За почетника свака је наука сухопарна и неинтересантна, она је интересантна само за оног почетника, који је већ упознат са њезиним проблемима. Сва тешкоћа предавања лежи у томе, да се код слушалаца изазове интерес за саму материју. Кад се једном са тим успе, онда је: лако придобити их за анализу и за закључке. Брентано има ве~