Narodno blagostanje

Страна 758

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Број 46

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

= МЕ Društva Малода u Ženevi na razoružanju, koje ic naivažHija tačka JUČSOVOgR ·DFO-

Malo: više. diplomatije!

O a O 0

predstavnici da prikriiu radom na privrediom zbliženju naroda, gde su se nadali sigurnom uspehu. Tako ie došlo do Ekonomške konferencije 1927. godine, koja ie organižovaha sa. mnogšo larme i velikim programom. |I tu se doživeo fjijasko. Naravno, to ne sme biti arzument protiv same ustanove. Ona je čovečanstvu veoma роtrebna. Neuspeh dolazi od liudi, a -liudi su prolazni, smirtni i promeniiivi. Ekonomska :· arfeFenelja dll ie: Društvu Naroda u amamnet oslobodiehje trgovine mediu narodima od prepreka. Ako ostavimo na stranu Konvenciju o zabrani izvoza kostiju, kola-ie» više igračka no ozbilina ekonomska mera, onda imamo svega dve SiraVi kao remipiscenciju na Ekonomsku konferenciju. Prva je predlog Konvenciie o. ukidanin svilu zabrana izvoza i uvoža: a druga o carinskom primirju. Po prvom pitanju londža: se već dve godine bez ikakvog uspeha.

De krala. ove godine treba Sve države da se jzliasne O.

predlogu konvenciji carinskogz primiria, a 15. februara, kako ie od strane Društva Naroda stavijieno na dnevni red januarske з5ђе, treba da počne da radđi, odbor po tome pitaniu. Jasno

је, da pitanie o cćarinskom: primirju пе тоде да зе пиле и diskusiju, pre no što se ne reši pitanje ukidanja zabrane uvoza:

i izvoza. Poslednie ie očigledno mnogo Јакбе, јег тапје 24аseca u materijalne interese. Mediutim o niemu-:se još nikako ne može da postigne saglasnost, usled opirania Čehoslovačke. Odbor za probhibiciie, koi radi ovih dana-n Parizu, u Institutu za Oceanogratiju, na velikim ie mukama. Predsednik pomišlia

' čak da Konvenciju treba uvesti u život 1. ianuara 1930. i 'bez

Čehoslovačke. To bi bila: smrt· konvenciie. Ona može da postoii samo pod uslovom jednoglasnostfi.

Mnogo ije interesantniia stvar carinsko primirie. Još od Ekonomske konferencije, od 1927. šodine, tretira se pitanič, kako da se spreči neprestano neumereno i neumorno podizani carinskih stavova od strane evropskih država. Od strane društva Za evropski cariski savez podnesen ie prošle godine Društvu Naroda predlog, da se obavežu sve države, da svoi postojeći carinski režim postepeno obaraju za 1% оспе. 'Tai predlog nije mogao zagrejati članove Društva Naroda i оп је bačen u arhivu. U mediuvremenu pojavio se jedan predlog, koji se naziva jednim skroz pogrešnim nazivom, »Konvenciia za carinsko primiiriee«. Po тети bi se imale obvezati sve države, da svoje carinske stavove, takve kakvi. se budu zatkli kraiem 1929. godine, ne povišavajiu za odredjeno vreme. Konvencilia obuhvata Sve oblike iavnih daciia, bilo države ili samupravhih tela, kako na uvoz tako па 12702 1 Dprovoz, i opterećenia unutrašnjim dažbinama robe uvezene Sa strane kao naizad i sve mere te vrste, bilo donesene Zakonom, uredbom ili kojim drugim administrativnim aktom.

Kao što rekosmo, o ovoi konvenciji imaiu da dadu sve države svoie mišliene do kraja ove godine. Koliko smo mi obavešteni, do sada ie dalo odgovor šest država, od kojih čeiiri evropske, mediu niima Engleska, Danska, Švedska. Sve su cvropske dale bezuslovan pristanak,

Naše su se privredne komore iziasnile »okruglo ma tri ćoška«. One »prihvataiu svaku meru u interesu regulisania mediunarodne zaštitne privredne politike jer su duboko uverene, da današnia praksa izvodienjia takve zaštite vodi hNeizbežno svetskoi privrednoi amnarhid«. Ali one svoj pristanak na rad protiv te anarhiie, (u kojoi se tako dobro osećaiu), uslovliavaju uslovima, od kojih neki, ako stu „ozbiljno плен

grama, pokušali su пјегом,

— Ртеце ам ај шеорци: u protivnom ižgovor, koji ne miriše. Na-pr. one traže. da. se izvede proporcioniranie carinske zašiite ravnomerno(?). prema privrednoi strukturi „pojedinih država, imajući u vidu niihovo prirodno razviianie i njihove nužŽnosti«. |

Kad bismo sastavili prve svetske ekonomiste da ispune DrVi uUSsloV, za deset. meseca svi bi dospeli u Iudnicu. Proporcionirati ravnomerno carinsku zaštitu privrednoi strukturi, ne znači apsolutno ništa. Privredna struktura ie kompoziciia, moriologiia narodne privrede, a iz toga se ne može izvesti hi–kakav zakliučak ni o potrebi carinske zaštite u opšte, a to li da se ista proporcionira. Proporciia ie Kvanfitativan odnos, uporediuje dva broia, mediutim privredna struktura ie kvalitativna kategorila. Može se proporcionirati piće prema iačini žedii, ali ne i prema fizičkoi strukturi iednog organizma. Može mršav da podnosi mnogo pića, a debeo malo, i obriuio.

Još je veća besmismlica uslov, da se sve države odreknu SVih rezervi u odnosu na agrarne carile u raznim :državama«. Iz predložene konvencije izlazi brutalno iasno, da se nikakva mera, koja bi predstavliala pojačanie zaštite uvoza, ne može da preduzme. Na šta onda [ај uslov?!

Ne manie ie deplasirano ono rezonovanie о пахој Ио ralnoi spolinoi trgovinskoi politici i o dosadanjem našem роžrtvovanju za mediunarodnost na ekonomskom poliu ukaziуапјет па 10, da naša zaštita iznosi 34%, dok u drugim drža-

vama 50% do 99%, (a što ne 100%?).

Samo. se lajicima u ovim pitanilma može da tresne u brk iedan broi, koii bi predstavliao prosečnu visinu naše carinske zaštite. To ie jedna skroz izmišliena broika, jer za тежио izračunavanie potrebno je toliko rada i materijala, da nema privatne ni iavne ustanove, Која 51 se mosla da poduhyati toga posla.

Mi znamo da postoli iedan takav račun za Sve “države, koii je izradio iedan besposlen Englez. On ie čak izradio lednu reliefnu kartu sveta, u koioi ie svaku državu ogradio Zidom, koji ie relativno tako visok, koliko ie niezina Јртозасла carinska zaštita. To su igračke za političku decu.

U ostalom prosečna visina carina ne znači apsolutno Ništa. Može iedna država, sa hiliadu stavova u SVOioi carinskoi tarifi, da ima 990 bez ikakvih carina, a зато 10 opterećenih carinom, pa da ipak bude iače protekcionistička od država, које imaiu uvozne carine na sve artikle. |

Ideia o carinskom primiriu u očima ičdnog ekonomškog liberala ie vrlo dobra, kao i svaka mera u opšte, koja роmaže obaraniu carinskih bariiera. Zbog toga vidimo, Ча 51

Engleska, Danska i ostale liberalne države, bre dale brista-

пак na nju. Ali se ne može poreći, da ie ona skroz nepravična, anarhistička sa gledišta teorije protekcionižma, koja Služi za osnovicu trgovinske politike naivećep dela država u 'Byropi.

"Ро toi zamisli treba da se stane sa daliim роуебама ет carina onde, gde se ko slučaino zatekao. Sa svim ie poiamno, kad bi se pobunili oni, koji bi bili zaostali, iz 'khoiih bilo 'razјоса unutrašnie ili spoline politike, u оуој Фе! и „carihskoj zaštiti. Sa gledišta protekcionističke teorije ima se dovolino razloga, da se odbaci konvenciia o-carinskom primiriu.

Kako ie naiveći deo Evrope zagazio u protekcionizani, to bi se imalo očekivati, da se većina država, kao ma pr. Erancuska, Italija, Španii i tl. d. iziasni protiv carinskog 'priinitia. Ali ima znakova koii naglašavaiu njihov pristanak.

Danas se u Društvu Naroda nema dovolino reči za osudu protekcionizma hi dovolino pohvale za liberalnu trgovinsku

politiku. Naročito je Engleska danas vrlo zainteresovama u

tome.

\