Narodno blagostanje
21. децембра 1929.
Naš odgovor ne može da ima nikakvog uticaia na sudbinu pitania o carinskom primiriu. Ako ga veliki prime, mi sa svakako nećemo odbiti. Ali ako ga mi prihvatimo, a Veće države ga odbiiu, ono ie sahranieno. Naše gledište, dakle, ne može da bude od uticaia. ~ |
То пат даје шаћа, да паб одеомог родез то Како ћоćemo. Mi bismo učinili vrlo lep utisak, kad bismo dali pristanak na carinsko primirie. Sa gledišta protekcionističkog nema nikakvog rizika.
Mi smo poznati kao zemlia velikih političkih taktičara. Tu bismo taktiku mogli ovoga puta da stavimo u službu dobroz glasa naše otadžbine.
Engleska „aburistička vlada
Proiekt zakona engleske podnela ie engleskom parla-
vlade o uglit mentu zakon o uzliu koj ima
istoriski značai ne samo za Vla-
eee paanan neue ——=== du, već za celu zemljiu.- Glavne odredbe glase:
1) Počev od 10. aprila iduće godine пе dan u .rudnicima uglia iznosi 7 časova; |
2) Celokupna proizvodnia uglia se reglamentira preko iednog centralnog organizma, sastavlienog od sopstvenika rudnika koji će imati da odredi proizvodnju po „srezovima i taksu na potrošniu, koia se ima upolrebiti za pomaganje izмога пса. Ista komisiia ima da izriče kazne nad sopstveiicima rudnika koji su, prekoračili svoiu kyotu. Komisiie u srezovima odrediuiu kvotu proizvodnie za svaki rudnik i svako okno; i id BRA.
3) Pitanie nadnica, radnoga dana i uslova. тада reguliše icdan nacionalni odbor, sastvlien od predstynika sopstvenika rudnika, rudara, centralne nacionalne organizacije poslodavaca i one radnike, (Trade-Unions) i glavnog saveta zadruga.
Sa svim је ројатпо да će se liberali naienergičnije odupreti toi reformi, koja ie odista protivna liberalnim principima. Ali izgleda, da će konzervativna stranka odlučiti, da spreči pad vlade na tom pitanju na tai način, što će jedan deo konservativnih poslanika biti otsutan u glasaniu.
Ono što naiviše ijznenadiuie u tom proiektu to je, i naimanie neprikriven demping, ier uvodieniem takse na DOtrošniu uglia u zemli, da bi se favorizirao izvoz, naitipičniji ie oblik dempinga. Pošto se danas demping smatra kao dovolino pravni osnov za represalile putem povećania carina, to ta tačka može biti početak nedoglednih nesporazuma sa državama, koje proizvode ugali, a to su: Amerika, Francuska, Belgiia i Nemačka. To bi naimanie bilo potrebno u trenutku, kad se sprema da rešava o carinskom primirju.
U Beogradu, gzdie le boravio u poklonstvenoi deputaciii hrvatskih gradova i privrednih Organizaciia, naglo ie preminuo u noći izmediu 17. i 18. decembra g. Šandor Aleksander, iedna od naimarkantnijih ličnosti Zagreba. A van svake ie sumnie da ie bio popularan kao nitko drugi.
Dolazio ie iz iedne iake privredničke familiie. Otac mu ie imao veliku žitarsku radniu, a brat mu Salamon је једап од naivećih predstavnika hrvatske industrije. On sam bio ice začasni predsiednik trgovačke komore, Saveza trgovaca, te nekih drugih privrednih korporaciia.
Ipak rad Šandora Aleksandra ne smile se prosudiivati samo ha poliu privrede. Niegov naiveći rad. bio ie na poliu #lantropiie. I tu ie dao kao nitko drugi kod nas. Nema te iednc
Šandor Aleksander
dobrotvorne institucije Zagreba, koia u prvim svojim redovi-.
та nje imala Šandora Aleksandra. 'Nema sjednice . takovih društava, na koioi nc:bi on bio. lako već u godinama, bio ie
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 759
na tom роћи пајаз ти. (Dobar dio svoga imetka utrošio ic u dobrotvorne svrhe. I to ioš za svoga života. Prehrani, svom mezimčetu darovao ice nekretnine „koie vriiede teških milijona. Samo niegovom „otporom Био је отожисено Ртећгапћ da ovih poslijedniih godina razdiieli milijone obroka.
Specjialnu liubav pokazivao је za diake. 1 niije bilo njihove dobrotvorne priredbe, na 'koioi se ne,bi pokazao i ostaVio obilat obol.
Bio ie игтае а, а Код зуоје добгогмотпозн пбе-о 10те „nikada „vodio računa. :Niegove institucjie „odrediene za naibiiedniie, dolaiille su u dobro u prvom .redu kišćanima, ič ie tamo potrebnih 1 пајуке. Кад! Коса bio.ie daleko više VOlien „kod katoličkih dobrotvornih -instituciia, nego „kod IZraelitskih. Чувени француски алманах | 6 e S »Hachette« за 1930. годину Сигурка обавештајна ДЕР служба! доноси на 460 страни ово обавештење о нашој држави: „Србија (краљевина Срба,
„Хрвата и Словенаца) владалачка кућа Карађорђевић. О-
снивач династије је Карађорђе, који је умро 1752. Србија је постала суверена кнежевина 1878, а краљевина 1592.
Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца је прокламовано 1. децембра 1918.
Србија | уставна монархија, наследна у породици Карађорђевић од убиства Александра Обреновића и краљице Драге. Законодавну функцију врши. само један дом, Скупштина, коју састављају 198 чланова које народ бира, и 64 члана које именује краљ“:!!! |
Оштра пољопривредна криза Коњуктура вина после за- је-У току ове године изазва-
_ кона о вину ла у читавом свету највећу бригу. Одржане су небројене конференције, и израђени су
O CC O ay Uka SV O
· небројни предлози, резолуције, одредбе и закони, који су
сви имали задаћу na спрече или барем донекле ублаже кобне. последице. Успех свију ових мера релативно је мален и да није било парализујућег дејства разних привредних и економских закона, то би све досада увођене вештачке мере слабо биле у стању, да ублаже последице ове кризе. Поготову све гране пољопривредне производње, као што су производња свију врста жита, памука, кафе или хмеља, налазе се у веома тешким приликама — али још много тежа је ситуација виноградарства и винске производње. Разлози леже и ту пре свега у.хиперпродукцији, односно у стално повећавајућој разлици између производње и потрошње. Док се производња последњих година рапидно повећава, дотле се налази потрошња У извесном застоју или чак и опадању; узрок морамо тражити у сма: њењу куповне снаге ' европских потрошача, у противалкохолној пропаганди и прохибиционој политици разних држава, у конкуренцији јефтинијих безалкохолних пића и у претераном државном и комуналном опорезивању.
90% читаве светске производње вина отпада на европске државе; а међу тим државама, према географском положају и климатским приликама најважније су Француска, Италија и Шпанија, у којим је државама виноградарство једна између најразвијенијих пољопривредних грана уопште. У другом реду долазе. Португалија, Југославија, Мађарска, Грчка, Румунија, Немачка, Швајцарска, Аустрија и донекле још и Чехословачка. „Француска има највећу производњу (30% светске продукције), двоструко већу но Италија, и ако има Италија скоро дупло већу површину засађену виновом лозом.
Разумљиво је, да су све државе, код којих је виноградарство важан елеменат народне привреде, покушале