Narodno blagostanje
4. јануара 1930.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Страна 11
__ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
годишњем извештају рада краљевске владе налази се први пут службено саопштење о томе, како је на првој хашкој конференцији регулисан са Французима наш ратни дуг. Саопштење гласи, да имамо плаћати годишње 3,5 милиона златних марака, 1. ј. 41.2 милиона динара или 18 милиона француских франака; то значи да имамо плаћати 1% од ЦеЛокупНе дужне суме (1200 милиона франака у папиру).
Сматрамо за своју дужност, да искажемо наше мишљење, да је ово питање регулисано врло повољно по нашу земљу., Са гледишта народног благостања ауторима овог споразума припада свако признање.
Једно важно саопштење.
Читаоци се сећају наших чланска у фебруару и марту прошле године: „Наша два највећа проблема", у којима је питање ратног дуга Француској означено као један од њих. Француска влада је тражила од нас, да признамо да је тај дуг у златним францима, што би чинило преко 18 милијарди динара Ако се узме, да је тај дуг регулисан на бази нашег ратног дуга Америци, онда значи, да је Француска пристала, да се наш ратни дуг сматра као папирни, јер 18 милиона франака годишње је 1% дужне суме,
Без обзира на то, накви су остали услови освога споразума — и наравно потпуно независно од тога, нако је регулисано репарационо питање, — ратни дуг Француској у сваком случају је повољно регулисан. |
Г. Џетар Живковић, председник владе дао је г. Бранку Стражичићу, дописнику »МоозН« следећу иајаву:
„Зајам“ Маните! Шта ће нам“ Можемо склопити зајам али нећемо. Немамо потребе за зајмом и хвала Богу да је тако. Јер на интернационалном новчаном тржишту данас су услови за склапање зајма у ошште неповољни. Можда би за владу као реклама склапање зајма добро дошло, али је ова влада далеко од тога. Влада ради за народ и државу. Само за њихову корист и добро. Склопити данас зајам, поготово где је непотребан, био би неопростив грех према отаџбини. Држава може да живи, и то свако види од својих редовних прихода. И чему онда натоварити садашњим и будућим поколењима терете, какве би наметнуо зајам склопљен у данашње време; Редовни државни приходи су чак и толики, да омогућују многе потребне јавне радове, код којих народ налази зараде. Кад објективни услови буду повољни за зајам, можда ће се и на њега помишљати за извођење великих инвестиционих радова. За сада верујте нема ни времена ни потребе да о зајму водимо рачуна...“
Једна велика сатисфакција „Народном Благостању"
Ова се реч чује први пут на ономе месту од постанка наше државе. Једанаест су година све редом владе сањале
о великом државном зајму — пошто било. Зајам је био за све владе, па на крају и за цео. народ, врховни државни идеал, надионални сан. Омењивани су министри због тога
JUTO нису; могли да нађу државни зајам, а окретнији су маркирали преговоре са разним страним банкарима, са 125 лијанима, Армстронгом | и т. д. само да добију у времену. "Зајам „је био еликсир за све националне слабости и невоље. Ако. се пожали индустрија на кризу, одговори јој се, нека, чека на зајам, па ће бити јефтиног индустријског кре-
дита: ако се пожали пољопривреда, и њој се одговори да: ће“
бити: и |I и“ 1 ит. д. А ако се пожале рад-
ници, одговори им се, чим буде био зајам, биће огромних јавних радова. Зајам је требао да буде средство за подизање
куповне снаге народа. — То је јавно казано од једне парла-
ментарне владе. Зајам је требао да умири опозицију; он је имао да учини да потеку мед и млеко у Југославији. За једанаест година чуо се један једини глас против зајма; то је био глас „Народног Благостања“. У броју 8. од 30. марта
пр. год. писали смо:
„Треба једанпут разбити заблуду, да држава мора имати зајам по сваку цену. Не мора да га има. Нема ничег наивнијег ни глупљег, него верзија, која се усмено протура, да је зајам испит за сваку владу. данио:. У земљи. у којој су парламентарни режими могли да се држе седам година тако рећи без зајма и који државне обавеве нису пла Lanu, зашто да данашња не може да. опстане; Не воли народ режим који расипа, већ који штеди. Паузирати извесно зреме са закључењем зајма, значи псдићи кредит на страни. Тако је било са Србијом 1890—1892. год. Тако је Румунија после десетогодишњег живота без кредита добила од једном 100
милиона долара. Ако не бисмо потражили зајма, потражили.
би банкари нас..."
Народно Благостање“ констатује са великим задовољ22 р
ством, да је-г. председник краљевске владе стао на његово гледиште.
Загребачки листови јављају да је у последње време велики број наших привредника до био понуду од Хипотекарне Кредитне Банке, из Амстердама ва веће хипотекарне зајмове ув камату од 7.5%. Како се ко од ових обратио банци, с позивом на њезино писмо, добио је одговор, да претходно треба да пошље 6000 динара за процениоце, који имају да процене вредност објеката. Тим поводом је Трговачка, комора у Загребу добило врло неповољну информацију о банци.
И ту смо имали право
Из Осијека пишу загребачком „Обаору“, да су осијечком градоначелнику догрдили разни белосветски финансиски агенти, који нуде општини зајмове. Један је такав агент нудио зајам са 7%. Због тога, је градоначелник одлучио, да сада од понуђача тражи кауцију.
Ми смо у једном од ранијих бројева „Народног Благостања" писали опширно о финансијама осијечке општине, а нарочито о разним комбинацијама да закључење великог зајма и констатовали, да понуде, које су тада. биле познате нз новина, нису озбиљне. Случај осијечке општине најбоље показује, како је потребно, да се има извесно знање о прили- | кама на европском и американском тржишту капитала, кад се упушта у преговоре о закључењу једног већег зајма. Ко познаје т6 прилике добро, тај ће по самим условима познати, која понуда није сериозна, јер се зна од прилике, под каквим условима може да се пружи дапас зајам једној већој општинској управи. Ми смо чак том приликом истакли, — а то исто су поменули и приликом уговора о зајму једне наше самоуправне области, — да је сада готово немогуће осијечкој општини, да добије већи зајам на страни. Управи Осијека довољно је, да погледа око себе, па да види, да има још градова у Југославији, који нису ништа мањи од Осијека, по
"броју становништва, а који финансиски стоје много богве,.
а чији су напори за закључење једног чистог зајма на страни пропали. Не треба губити време око тих „врло повољних оферала . Тога, 9 мишљења вероватно и ПОАРО Бали
CENA,
+
<