Narodno blagostanje

рт

Страна 12

e sa Gea nia ЕЕ РАИ.

Обнародован је нов стечајни закон за Краљевину Југославију. На снагу ступа 1. маја ове године. Тада ће престати важити разни стечајни закони сада у примени. Тога ће дана видети свој крај и законик о стецишном поступку з2г Краљевину Србију од 17. марта 1861. године, један застарео и рђав закон по својим одредбама, али који је још гори постао услед нечувено рђаве примене. Рђава пракса упропасти и добар закон, а камо ли неће један рђав. Најбољи доказ, колико нам добро заководавство кеће ништа вредети, ако не успемо да створимо спремног и савесног, независног и слободног судију. О тога и нов стецишни закон, који је израђен по угледу на аутсријански, на један данас извесно најсавршенији стечајни закон, неће дати очекиване резултате, ако му не осигурамо савесну и интелитентну примену.

А нема сумње, ни један нов закон није толико тражен и тако жељно очекиван као овај, јер ни на један стари закон

Нов стечајни закон

није било толико повике, као на стечајне законе данас у

примени, нарочито на онај у Хрватској и овај у Србији. Ни о једном закону није више написано и говорено, реферата прављено и резолуција донесено, као о стечајном закону, увек против старог, а за ново јединствено, савремено сте чајно законодавство. С тога ова реформа мора, обрадовати све привреднике, који очекују да ће нов закон дати процедуру, која трговцима спасава највише што се спасти може, а поштеном дужнику отвара врата могућности да се поравна с повериоцима и опет привреди врати. Он ће нарочито обрадовати привреднике и правнике пређашње Краљевине Србије, која је провела под режимом закона, који су они једногласно, још пре 50 година, огласили за најгори и захтевали најхитнију реформу. Од десетак пројеката — први датира из 1880. године — ниједан није могао да постапо законом. Један је чак прошао и кроз Народну Скупштину, али и од њега није било ништа. Баксуз је тукао пројекте; стари стецишни поступак изгледао је бесмртам.

Нов закон ће знатно смањити, трошкове стечајне масе. Рачуна се, да данас на трошкове масе иде најмање 25% од укупно реализиране отечајне имовине. Ваше од три четвртине тог износа узимају старалац и бранилац. Ови огромни трошкови задржавају дужника до последњег даха у борби; он залаже и продаје своју имовину по најнеповољнијој цени, узајмљује по зеленашким условима, само да би се одржао. И кад тако скоро цела имовина, буде поједена, онда се при јављује за стечај. И он и већина поверилаца губе. Због тога је важно ово смањење трошкова, које нов закон доноси.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. |

„Народно Благостање“ у своје време упознаће читаоце са новим институцијама овог закона, али још сада саотштава са задовољством, да није постао законом 5 78. пројекта, који је гласио: „И суд без захтева веровника може отворити стечај над имовином дужника свагда, кад год се увери да је дужник обуставио плаћање...“ То је избачено. А није му ни било места: ов је ту, ускоро преведени текст аустријског закона, био угуран из нашег стецишног закона а противречно целом систему на коме је саздан аустријски стеачјни закон. У мотивима аустријског закона (Пепкзећг. стр. 67) речено је и ово: „Отвараењ стечаја по званичној дужности не одговара данас правним и пословним обичајима и у те шким временима заоштравало би кризу. Кад нико од интересованих не налази за корисно отварање стечаја, онда ни држава не треба да га отвара, ако би и постојање неспособности плаћања било врло очевидно. Нарочито је то штетно с обзиром на пропадање вредности активе у стечају. И суд се тешко може снаћи, да није дужник можда само у застоју плаћања. Сам факат, да се против дужника више егзекуција проводи, који се предлаже као основ за отварање стечаја по званичној дужности, није увек погодан да пружи у овом потледу пуну јасноћу.“ |

„Народно Благостање" је задовољно, што ja суду ускраhemo прађо отварања стечаја по званичној дужности, јер је оно прво указало на несрећну злоупотребу и злоупотребу тог права (в. чланак г. Аце Павловића: Погрешно разумевање и опасна употреба права суда на отварање стечаја ох о ел, „Народно Благостање“ бр. 10, стр. 147).

Posle dugih pregovora 1mediu carevinske vlade i dr-a Šahta, ostalo је pri njegovoj želi, da ne ide za delegata na Haške konferenciie, koia Dpočinie 3. januara. Vest o neučešću niegovom па toi važnoi konferenciii izazvala ie nelagodno osećanie u celoi Nemačkoi, toliko ie velika vera u niegovu sposobnost i niegovo stručno znanie. Izgleda da se carevinska vlada, koioi ie on napravio toliko neprilika, i koju ie naterao na delimičnu promenu, nlič ustezala i da ga zamoli, — ali sve to nije pomoglo. Jedino što se moglo dobiti od niega, to ič pristanak, da u pitaniu Banke za mediunarodne obračune ide u Hag, ako bi se našle kakve teškoće. Na mesto niegovo odlazi kao savetnik delegaciie, diте ог Кајћођапке, једап пјесоу činovnik, koii ii bio u komitetu, koji ic izradiivao statut medjunarodne banke.

Naznoviii triumi Dr. Šahta

РАНИ

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЉА.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Grčki zaimovi. Mi smo u ranijim broievima iavliali, da je grčka vlada vodila pregovore oko sklapania većeg zajma sa poznatom amerikanskom kućom J. & W. Seligman Co., New-Jork, koia ie svojevremeno dala zaiam i našoi DržaVnoj hipotekarnoi banci. Sada iavlia »Frankfurter Zeitunz« da ie ova bankarska kuća odustala od daliih pregovora sa grčkom vladom. Ali kako su Grcima potrebni veći iznosi za тећогаcione radove, to vlada namerava, da raspiše HOV unutrašnii zajam od 400 miliona drahmi. Ukamaćenie iznosiće 6%, a rok otplate 30 godina.

— Švaicarsko savezno veće odlučilo ić, da otplati celokupan svoi amerikanski dug od 25 miliona dolara 41. јапџата 1931. godine, sa 105 dolara za 100. Isti se dug može isplatiti 1940. al pari, ali ie savezno veće našlo, da ić bolie da ga se

otplati sada sa 105 dolara. Kad ie zaiam zakjučem, dolar је bio 5.70 švaicarskih franaka, a danas ić 5.14. Zaradiuie se i na valuti znatna suma.

· — Augstriiski apelacioni sud ie odlučio DO iednom sporu, da se predratne krune ne mogu valorizirati i da se bredratni dugovi imaju platiti u krunama i to 10.000 kruna 1 šiling. 1 to je jedan argument u korist francuske teze da treba da platimo u zlatu naše predratne dugoVe.

— Грчка влада је закључила уговор са енглеском фирмом Бус иг Шефилда о исушивању мочари у Тесалији, Епиру и на Криту. Вредност тих радова биће од прилике 1.700.000.000. Динара.

НОВЧАРСТВО ; _

— Pred ponovnim snižemiem diskontne stope u Fracu-

skoi? »Prager Presse« javlia iz Pariza, da se na tamošnioij