Narodno blagostanje

Страна 14

santno ie napomenuti, da ie oba tresta osnovao u 1929. содni kuća Seligman, .koia ih i kontroliše. Dali ie i ova fuzija posledica amerikanske berzanske katastrofe?

— Управни одбор Занатске банке а. д. на седници од 16. децембра 1929. одлучио је да се у будуће дају зајмови: 1. до 25.000 динара обртницима који немају банчиних дионица; 2. до 50.0000 динара обртницима који имају банчине дионице и то закључно до 49 комада; 3. до 75.000 динара који имају од 55—99 комада банчиних дионица; 4. до 100.000 динара могу добити они обртници који имају 100 или више банчиних дионица, :

Немачке Д-банке у Byrabeu0j, Немачке велебанке одржавале су у Бугарској своје филијале или афилиране заводе. Тако је 1905. године основала Дисконтотезелшавфт, Берлин, уз учешће двеју других већих банака у Софији Кредитну банку, док је Дајче банк у Берлину основала у Софији своју еластиту фипиалу. Како су се Дисконтогезелшафт и Дајче банк у Берлину фузионирале „то је имало последицу, да; је и у Софији постало одвишно, подржавати две филиале. Због тога су немачке банке одлучиле, да се оба софијска завода фузионишу и да се напусти филиал Дајче банк, који прелази у Сонфјску кредитну банку. Том приликом повисује Софијска кредитна банка свој капитал од 10 на 15 милиона лева.

ИНДУСТРИЈА

— O društvu »Simplon Avala« koie ie skoro osnovano sa glavnicom od 5,000.0000 dinara, naknadno ijiavliamo, da se mediu osnivačima nalaze Socićtć de Dbanque suisse, Basel, SOcićtć de chemins de fer et des traveaux publics, Brisel, a belciiski finansijer Filipson i Opšte iagoslovensko bankarsko društvo Ласгтеђ—Веостад. Оа4 запе рочједпјес п upravnom odboru пајад 5е Ниго М/ајпђегсег, glavni direktor. Mediu Сјапоушта пргахлос одђога пајам 5е 4-т Кофтека, inženjer iz Švaicarske, koji ie izveo radove simplonskog tunela. Društvo namerava da izvodi velike radove, naročito saobraćajne prirode u Jugoslaviii.

— Evropski kartel proizvodjača čelika obiavio ie ovih dana. da će 10% restrikciia proizvodnie ostati i dalie na snazi: ova vest došla ie dosta neočekivano, jer se je smatralo, da se ograničenie proizvodnje, koia ie proletos bila predvidiena do kraia 1929. godine, u 1930. godini neće više upotrebljavati.

— Tekstilna tvornica d. d. u Varaždinu obustavila ie svoi rad. kako to iavlia »Obzor« za tri nedelje, a radnici su se raZišli kući. Ova obustava rada ie prelazna karaktera. Upozoravamo čitaoce na analizu bilance ove tvornice, kojia se nalazi u dodatku ovoza broia. }

— Дирекција државних рударских подузећа, по одобрењу министарства шума и рудника расписаће лицитацију за изградњу електричне централе у Зеници. Прорачун износи 7 милиона динара.

KOMUNALNE FINANSIJE

— Opština građa Subotice unijela ie u svoi budžet 100 hiliada dinara za održavanie predavania u okolnim selima. Rad će se sastojati u tome, što će se otvoriti tečaievi za nepismene po selima, i onda održavati predavania i iz nacionalne istorije privrede, o sokolstvu, o državnim i samoupravnim telima.

— Завршни рачун општине града Шибеника за 1927. п 1928. годину општински одбор није одобрио, док га не прегледа главна контрола.

ТРГОВИНА

— U Ljubliani će se održati licitacila kože od divliači 27 i 28. januara, u prostorijama velesaima. Na licitaciii će učestvovati osim naših, i sfrani interesenti.

— U Lasinii 25. ianuara izdaće se pod zakup vrelo kisele vode, zajedno sa zemljištem i zgradama koje ie država tu podigla.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

— ЕКОНОМСКИ. РАДНИ ПРОГРАМ КРАЉЕВСКЕ ВЛА. ДЕ ЗА 1930. ГОДИНУ. _ Краљевска влада објавила је изве. штај о своме једногодишњем раду, у коме се налазе такође мере, које намерава предузети у наступелој години, Најважније од тих мера економско-финансијске природе ми смо извадили и саставили у један програм, који гласи:

1. Законска стабилизација динара, на садашњем нивоу, један је од најважнијих предстојећих задатака, се да извести закључак, да краљевска влада није напустила мисао закључења зајма за стабилизацију динара, пошто је искључено да би се иста могла провести без зајма.

"2. Припремљен је материјал за реформу таксеног закона,

3. Спрема се ревизија закона о општој царинској тарифи и царинског закона са нерочитом намером темељног преуреbeba царинске администрације,

4. Готов је закон о образовању основне и обртне главвице државних железница.

5. Ради се правилник о упрошћењу финансијске администраџије железница.

6. Спрема се пројект уговора са домаћим бродарским друштвима ради субвенционирања пловидбе по Средоземном мору и прено Атлантског океана.

7. Рапи се на ревизији закона о заштити радника и инспекцији рада. -

8. Спремни су пројекти закона о санацији села и апотекама. |

9. Израђен је пројект закона за ликвидацију великих поседа и уређења аграрних односа у Далмацији.

10. Министерство „трговине припрема закоч о радњама и јавним сместиштима.

11. Исто тако о поморским (2). 12. О бродоградилиштима | 13. О савету земаљске одбране и подизању индустрије земаљске одбране, | 14. Закон о берзама. 15. Мисли се на пројект законг о унапређењу домаће радиности и о стручној настави,

16. Припрема се закон о комерциализацији шумске режије и о имовним општинама.

ЈАДРАНСКО ОСИГУРАВАЈУЋЕ ДРУШТВО

(Riunione Adriatica)

Преко пута Народног позоришта и Државне хипотекарне банке, код Књежевог споменика, копају се темељи. једне велике зграде, која би била још много колосалнија, да је дошло до пазара и имање до њега, на углу Кнежевог трга и Кнез Михајлове улице, које припада браћи Ђурић. Ту зграду подиже Јадранско осигуравајуће друштво, које је ушло у 102 год. живота. Основано је 1838. г. у Трсту.

Друштво ради у 19 разних држава или непосредно или преко афилијација. И у Југославији има оно врло разгранат посао. Има централу у Загребу, а филијалу у свима већим градовима. У Загребу је пре две и по године подигла велелепну палату. Целокупна вредност друштвених непокретности у Југославији износи 22.5 милиона динара. Сума ће се знатно повећати кад буде изграђена 21] alla y Београду. |

Приходи друштва на име премија а без такса износили су 1928. г.: |

Од осигурања од пожара 180,542.618.50 тал, лира; од осигурања транспората 33.690.581.97 тал. лира; у осигура-, њу од града 13,585.291.84 тал. лира; у осигурању против провале 9,290.752.75 тал. лира; у свима осталим гранама осигурања 24,010.851.48 тал. лира.