Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 26 Бр. 2 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА НОВЧАРСТВО те најтачније илустрира: укупне емисије износиле су у окто-

— Пред поновним снижењем дискоктне стопгу Епглеској и Немачкојг Како јављају европски листови, очекује се, да ће Енглеска банка као и Немачка царевинска банка ускоро снизити дисконтне стопе.

— Мариборска Штедионица повисила је каматну стопу на улошке без отказа на 6,5 од сто, а на улошке са тромесечним отказом на 7,5 од сто.

— У Француској обиље новца расте непрекидно. Данас се могу пласирати приватне облитације са 5 од сто нето, због тета је у Француској настала ера конверзија; исплаћују се стари дугови са већом каматном стопом, закључени у доба, финансиске кризе, а нарочито 1925—6., из средстава, која се лебијају новим зајмовима.

Исто тако многобројна акдионарска друштва, која су годинама била имобилизирана, повећавају сад своју главницу и стварају велику ликвидност. У току 1929. г. емитовано је врло много нових акција п то редовно преко номиналне вредности. Ако се правилно регулише питање о пореском растерећењу облитадија, онда ће се ипак приступити више емисији облигација, него повећању главнице, пошто облитације прибављају јефтини капитал.

— Јужно-американска држава Перу декретом од 10 децембра. забранила је, да се уговори закључују у каквој другој валути, сем у домаћој. То је имало неочекивано дејство. Ови су страни кредити отказани. Домаћа валута перуанска је прилично попустила. На берзи је њен курс 4 долара, али се приватно већ тргује 3,6 и 3,5. Интересантно је. коко народи неће да се поуче богатим искуством других народа.

— У току 1929 год, подељено је у Америци на име дивиденде преко 254 милијарде динара. Према 1928. години износ исплаћених дивиденда је већи скоро за једну трећину.

Маса друштава је повећала дивиденду према 1928. год. а маса исплаћивала јол један додатак ка нормалној дивиденди. — Италианске новчанице гласеће на пет и десет лира, а које је издала држава односно министарство финансија, и које су замењене до 31. децембра 1929. године, изгубиле су своју вредност.

— Делимичан епилог краха „Франкфуртер Алгемајне Ферзихерунгсгезелшафт“. Како се јавља из Прага имају се сва осигурања која сву склопили чехословачки држављани или лица, која стално бораве у Чехословачкој, код пропалог франкфуртског осигуравајућег друштва пренети на осигуравајуће друштво „Меркур у Прату.

— Обвезнице Блеровог зајма способне су за кауције. Министар финансија одредио је да се 7 посто и 8 посто обвезнице Блеровог зајма као и 7 посто обвезнице Држ. Хип. Бамке примају као кауција код државних лицитација и то по номиналној вредности, прерачунатој у динаре по службеном курсу који сваки месец издаје министарство финансија.

— Повећање улога на штедњу у Немачкој, „Прагер Шресе, јавља из Берлина, да су се улози на штедњу у Немачкој у току 1929. године знатно повећали. Крајем 1929. године улози износили су 9.07 милиарди марака, што значи, да су се према крају 1928. године повећали за 2.08 милиарди марака. Ово повећање уложака веома је интересантно, јер је познато, да је привредна конјунктура последњих месеца стално у опадању. Број штедиша је у Немачкој толико велик, да има већ скоро сваки четврти становник своју књижиду за штедњу.

— Американско емисионо тржиште се након Њујоршке берзанске катастрофе — што је у осталом равумљиво потпуно стишало. Емисиона статистика за последње месеце

· петину! Најјаче су оштећени инвестмент-трестови,

бру 1929. године 963 милиона долара, а у новембру само још 297 милиона долара. Два месеца раније, у септембру 1929. године емитована је била рекордна сума од 1614 милнона долара; а за непуних два месеца опала је цифра емисија. на. једну који су у претежној мери сами проузроковали и изазвали читаву катастрофу. 0 томе се је у „Народном Благостању својевремено опширно писало. Данас нека говори још неколико цифара: инвестмент трестови, који су емитирали у септембру 1929. године преко 650 милнона, у октобру још ипак преко 200 милиона долара, емитирали су у новембру свега још 9,4 милиона долара хартија од вредности!!

— Смањене послова на будимпештанској берзи. Према службеном саопштењу управе пештанске берзе обрти на ефектној и робној берзи знатно су смањени у току 1929. године. Док је укупан обрт био у 1928. години још 989 милиона пенга, износи у 1929. години свега 675 милиона пенга (од тога на ефектној берзи само 328 милиона а 347 милиона на робиој

_ берзи).

— Еврома као зајмодавац. Чиленска варош Сантнато ди Чиле добила је ових дана зајам од 25 милиона швај. фрапака уз 6 од сто камате. За зајам гарантује Чиленска влада. Зајмодавац је Европа, односно један холандско-швајцарски конзорцијум (Швајцарски кредитни завод у Цириху, банкари Менделсон, Амстердам) и Банк Франсез е Италиен пур тАмерпк ди сид. 10 милисна франака пласираће ce у Дириху, 10 милиона у Амстердаму а остатак од 5 милиона преузеће Француско-Талијанска Банка за Јужну Америку. Интересантна је цена овог зајма, јер она не износи само 6 од сто камате, већ је морала чиленска влада пристати, да већи део тог зајма стави на расположење швајцарској индустрији за лиферације које се за кратко време имају да иоруче. Било би занимљиво сазпати, зашто се фаворизира баш швајцарска индустрија #

БАНКАРСТВО

— „Плаћа као Управа Фондова“, У предратној Србији постојале су две узречице, једна за обележавање максималне солвентности и тачности у плаћању, а друга за обележавање крајњег расула и пасивности у привредном стању једног подузећа. Последња гласи:

„Превадужен као турски цар“, а прва „плаћа као Управа Фондова“.

То је само један доказ више за неограничено поверење, које је уживала Управа Фондова (дапас Државна Хипотекарна Банка) у србијанском живљу.

Чујемо, да је Држажвна Хипотекарна Банка већ сада ремитовала у Њујорк банкарима Селитман и Ко. целокупну противредност купона плативог 1. априла текуће године. (Свакако ће банка на то потраживање имати већи принос, него што би имала, да га држи као готовину на жиро-рачуну Народне Банке, пошто се с тим новцем не би могао да почне више посао.

-– Народна Банка је већ 2. јануара ове године имала потпуно закључене завршне рачуне за 1929. годину. Брзина лежи свакако с једне стране у ажурности књиговодства, а с друге у његовој специјалној ортанизацији, по коме се главна књига води у централи.

— Позната белгијанска банка Сосиете женерал де Белжик у Бриселу исплатиће за 1929. годину — према пред-

лету управног одбора — 450 белт. франака на име бруто-диви-

· денде.