Narodno blagostanje

11. јануара 1930.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Зграду творнице цигара у Загребу купиће мопопол за 7 мил. дин. Зрада је својина, загребачке општине, и тај би новац општини врло добро дошао, због мањка у от штинском буџету.

— У Сплиту је општинско веће одржало 31. децембра 1929. г. своју седницу, на којој је прихваћен предлог да Oilштина, склопи зајам код Хипотекарне Банке од 8 мил. дин. са 8 од сто. .

Од тога зајма општина би одужила, свој дуг од 5 мил. дин. једној банци из Оплшта, а остатак од з мил. дин. употребио би се на неке друге пнвестиције.

—_ Једна од четири немачких вароши, које највише притискује финансиска криза је Бреслава. Главни узрок финанснској кризи долази отуда, што једна четвртина цело. купног становништва те вароши узима помоћ од државе због беспослице.

— Буџет града Пожеге предвиђа 3,987.055 динара ресхода, док ће предвиђени приходи доносити само 2:288.255 ДИнара што има за последицу мањак од преко 1,75 милиона денара. Тај мањак имао би се покрити пропорпионалним наметом и то на кућарину 184 од сто а на остале порезе 800 OJI сто. Како прорачун надмашује износ од 3 милиона динара,

_то се мора предложити Министру финансија на одобрење.

- — „Обзор' јавља да је градска управа у Скопљу одлу |аила да подигне велику електричну централу за коју се предвиђа трошак од око 50 милиона динара. Скопље досада још није имало сопствену централу, већ је електричну струју повлачило из Тетова.

— Организација обавештајне службе у дринској бановини, Како (јављају „Новости“, одредио је бан г. Д. Поповић, да ставе све општине у свој буџет издатке за телефонске везе, 5 како би сва среска начелства и општине биле повезане ба бан# ском управом односно са Сарајевом.

ПОРЕЗИ

— РТ, Гастон Жез професор париског увиверзитета иначе стручан за све, публиковао је ових дана један интересантан чланак. По француском пореском закону цела сума, добивена приликом амортизације облитација, преко номинале, педлеже порезу од 25 од сто. Како стране облитације, које носе златну клаузулу, по француском законодавству као и домаће облитације сматрају се да гласе на папирне франке, а како ће неке од тих облигација сада бити исплаћиване у злату, то излази, да њихови имаоци имају да плате на име порезе Ti, OJ суме, коју имају да добију као разлику између папирног и златног франка. Г. Жез се труди, да докаже, да ту не постоји никакав вишак вредности и да не треба да се плати никаква пореза.

— Загребачки ,„Моргенблат“ јавља из Суботице, да се је приликом прегледа пореских књига утврдило, да дугује суботичко грађанство треко 100 милиона динара на име државних пореза и намета. Истовремено се јавља да се од почетка ове тодине неће више наплаћивати дужни порески износи код суботичке градске пореске благајне, као што се то до сада радило, већ ће те послове преузети директно државна пореска управа.

— Француска снижава порезе на хартије од вредности, Приликом усвајања програма о снижењу порезе од стране француског парламента, снижавају се и порези на хартије од вредности и то у два периода: почетком нове бупетске године, декле од 1. априла тек. год. као и већ сва, 1. јануаром. Са 1. јануаром снижавају се:

1) Такса на ефекте, снижава се на половину: за француске хартије од вредности од 0.2 на 0.1 од сто за годину дана рачунајући од номиналне вредности плус емисиони ажио

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 27

за, иностране ефекте од 4 од сто на 2 од сто. Ова последња мера пмала би да олакша мобилизацију немачких репарационих бонова у Француској.

2) Преносна такса снижава се: (дроа де трансмисион) за француске ефекте гласеће на доносиоце од 0.5 Ha 0. 4 од сто а за на име сопственика гласеће ефекте од 0.8 на 0.6 од сто за сваки пренос.

з) Порез на приходе односно купонски порез код зајмова француских колонија потпуно отпада. Исто тако се ослобођавају пореза сви нови зајмови јавно-правних корпорација и градова, који траже зајмове код извесних државних блатајна или код Креди Фонсив у Паризу.

4) Порез на девизне операције, који је до сада износио 0.25 про мил се потпуно укида.

ИНДУСТРИЈА

— Једна група индустријалаца из северне Италије преузела је велико текстилно подузеће у Грчкој, под фирмом „Грчка вуна“. То подузеће контролише не само индустрију вуне већ и памука и свиле. Преуређење фабрике отпочело је у септембру пр. године и сад је већ подузеће у погону. Производња је скочила у децембру на 1200 кила дневно (а пре ортанизације је била 400 кгр.).

— Споревропског капиталистесапредратномтТ урском, а. то је са фирмом Армстронт. Ова је фирма добила. 1913. год. од турске владе концесију за подизање докова, бродоградилишта п бродова. По споразуму фирма се одриче концесија ин плаћа турској влади 150.000 турских лира. Исто тако припада турској влади каудија, што ју је фирма своједобно депсповала код управе државних дугова.

— Фабрика шпиритуса у Рачју акционарско друштво, прешла је у посед фирме М. Фишл Синови у Креки ; тиме је и њезин досадашњи одобрени континтент од 1200 хектолитра тедишње производње прешао на крешку фабрику “HMMM, којој је том приликом Министар финансија повисио континтент годишње производње шпиритуса од 10.900 на 12.100 хектолитара. tea OIK

— О оснивању нове белгијске експортне организације за пементну индустрију јавља „Франкфуртер Цајтуиг: Иницијативу за ову извозну организацију предузео је белгијски цементни труст ОСиментери е Брикетерп реини, Брисел, коме је успело, да удружи 6 најглавнијих белгијских цементвих произвођача. Ова концентрација производње, која је пре света упућена на извоз, је за нас веома интересантна, јер омо ми, као што је познато, један од најосетљивијих конкурената белтијске цементне индустрије.

— Француска ратна морнарица поручила, је код совјетског синдиката нафте, кога заступа у Паризу друштво „Петролнафта“, лиферацију од 93.000 тона петролеума п 4400 тона нафте.

ТРГОВИНА

— Италија је ових дана такоречи изненада повећала један велики број царинских ставова. Тако је н. пр. царина на трикотажу повећана на 40 од сто, на кожи 100 од сто, на ттиваће машине за 90 од сто. Исто је тако јако повећана царана на кудељу и т.д. Ове у знаку пан-Евроле !

— Од 27 држава у Европи 25 је јавило, да ће да пошље стоје делегате на конференцију о царинском примирју, која ће се одржати у месецу фебруару ове године. Одбиле су само Албанија п Литванска. Чак има и прекоокеанских држава, које су најавиле, да ће учествовати и да су за царинско примирје, и ако је ова установа у главноме за Европу.

Учествовање на конференцији не значи наравно и остварење његово.

— Катастрофалан пад цена сребру. Крајем 19:9 год. претрпеле су цене сребра катастрофалне падове. На лондон-

| ||