Narodno blagostanje
ЊЕ јануара 1930.
— Градоначелник у Бањаљуци издао је наредбу управљену на кућевласнике, којима забрањује да траже већу кирију ва станове, нето што је ова била на дан 80. септембра прошл тод. Ова наредба је последица наглог скакања кирије од како је Бањалука постала седиште Врбаске бановине, јер се орој чиновника у вези с тим јако повећао.
— Казамати или пансиони, „Обзор" јавља из Букурешта, na је румунска влада одлучила, да отвори за политичке кривце посебне казнене заводе у којима ће апсеницима бити дозвољено, да носе своја властита одела, да читају књите, да KOреспондирају, да пишу и да могу и путшити.
— Женска 'партија основана је ових дана у Бечу под председништвом г-ђе Марјане Хајниш жене бившег аустријског савезног председника. Ова партија има између осталог и задаћу, да се бори за одржање унутрашњег и спољног мира као и против сваког претераног партизанства. Даље има намеру, да штити школску децу од партиске пропаганде и политичке мржње.
— Преврат у техници фабрнкација новчаница. Инжињер Др. Шон низ Цириха патентирао је у свима земљама један нов поступак претварања метала у прашину ситнију, него што је она, која се добија талванизирањем. Помоћу притлска KOM иримиране угљене киселине шприца се метал, претворен у прашину, на једну лампу, на температури од 3000 степени. Пошто је пралина метала, која пролази кроз тај пламен, и сувише ситна, та се зрнда охладе већ при самом падању, тако, да се може прихватити голом руком. Чак је на динамит падала та прашина и није га запалила. Та метална прашина ствара један необично танак метални слој, који кад падне на хартију, добија се тако звана „метална, хартија или „папирни метал“, који може бити танак како се хоће; а која је еластична као и свака обична хартија: може да се савија. Међутим врло се тешко цепа ч не може никако да изгори. Та навлака. од метала може бити тако фина и танка да се могу да виде слова, кеја су пре тога оштампана на хартији. Тако исто може се лако на хартију да стави сув печат.
Сматра се да ће та хартија бити употребљена за новчанице, јер се тиме уклања највећа незгода новчанице од хартије, лака взаптаљивост.
— Мостарска берза рада обавештена је од француског друштва за имиграцију, да ће то друштво и ове године тражити раднике из Херцеговине, јер се прошле године 9 хиљ. радника доселило и показало врло издржљивим и способним за рад.
— Пре неколико дана прославило је американско удру жење за Литу Народа своју десетотодишњицу на врло свечан начин. Три говора, одржана том приликом, слушана су преко радија у целоме свету.
— Стандаризирање напредује стално у Америци, Јављају, да је Америка на путу, да стандаризира и литерарни укус. Постоји један клуб са задатком, да својим члановима. препоручи свакота месеца по једну најбољу књигу. Тај клуб има 60.000 чланова. Постоји нарочити стручан одбор, који пежљиво прати литературу и изналази најбољу књигу. Тако изабрана књита има среће, да буде продата у року од месел дана у 60.000 примерака.
Растући број чланова тога клуба је све већа гаранција да ће све већи број Американаца читати једну лепу књигу. Да. ће се дакле литерарни укус Американаца стандаризирати. То је изазвало велико узбуђење међу американским књижа„рима, али не постоји могућност да се ма шта предузме против такве установе.
— На једном збору Бечкога Хајмвербунда тврдио је вођа. те организације Шрамек да има аутентичних доказа, да је Италија дала пристанак на аустриски вајам само због тога.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 29
што су знатно ојачали Хајмвера. Он пма доказа, да Хајмвере фананеспра Италија.
— „Франфуртер Мајтунг“ од 5. јануара донела је једну скицу Клемансоа, у којој има извесних места, која се поЕлапају с оним, што смо ма писали у чланку „Прави Клемансо“. Између осталога каже се тамо: „Он је презирао парламент, презирао министре. Укоревао је, грдио је, истеривас н растеривао“. Клемансо је једном казао: „Кад су ми догрдила она матарећа посла, која се називају политиком, ја сам окренуо лађу и отишао право у Грчку. Други обично иду да поцају рибу. Сваки има своју методу.
— Удружење за немачко-аустријску економску заједницу издало је књигу, у којој излаже резултат једне анкете, извршене у Аустрији о евентуслној царинској унији између двеју земаља.
Из те брошуре излазп, да се је целокупан привредни свет у Аустрији најавио за царинску унију. Једини, који су противу, то су Цимермани.
— Приликом венчања талијанскогпрестолонаследника Краљ је потписао декрет о помиловањима разних преступа, кеји су кажњени највише до тодину дана пи новчано. Од овога са изузимају они који су кажњени са дуже од годину дана, нарочито против друштвеног поретка. Амнестија ће обухватити 400.000 лица.
— Бечки Рочилд п још два аустриска аристократа л један Енглез крећу ових дана на лов у централну Африку на асроплану. Антажовали су једног швајцарског пилота и један врло велики аероплан. Имају бити у Централној Африци за седам дана. Понели су апарате да филмују дивље животиње у природи.
2
— Француски институт у Берлину. Француски листови јављају да ће се сксро основати у Берлину француски инстатут као што то већ постоје у Фиренци, Риму, Брислу, Мадриду, Лондону и т. д. и који имају циљ, да. служе француским научницима, који бораве у дотичној вароши, као дом и стан. Тако се сматра, да ће оснивање овог дома у великој мери допринети псбољшању немачко-француских односа и у погледу на знанствену сарадњу.
— Пораст броја незапослених у Немачкој. Према последњим статистичким подацима порастао је број незапослених у Немачкој у току последње недеље на 1,500.000, од тога 300.000 само у Берлину. Пошто је привредна конјуктура и даље неповољна, очекује се даљи знатни пораст незапослених.
— „Јутавни лист“ доноси статистичке податке о томе, шта је Загреб конзумирао за време католичког Божића: 5000 прасади, 30.000 ксмада пернате живиле и око 300 хиљада литара вина. Вредност свих божићних јела цени „Јутарњи Лист“ на преко 4 милиона, динара. Нека им je пријатно!
— Напредак немачких задруга у Југославији. Под тим насловом доноси „ЛТрговски лист“ из Љубљане веома интересантне податке: немачки сељаци из Војводине и Славоније основали су пре пет година под именом Ваџетгићуе нарочите сељачке задруге, чији број се у току прошле године повећао на 130. Задруге имају око 15.000 чланова, а располажу капиталом од око 100 милиона динара. Обрт свију задруга износио је у 1928. години 542 милиона динара, што значи повећање од 759), према обрту у 1927. години.
— Градња шумске пруге код Крапине. Драх индустрија дрва д. д. у Затребу и Славонска индустрија дрва д. д. у Загребу градиће ускоро ускотрчну шумску железницу са парним погоном Ђурманец—Мацељ.
— Прорачун града Крижеваца. Прорачун града Крижевца за годину 1980. износи око 3 милијуна динара те је једнак прошлотодишњем.