Narodno blagostanje

Страна 42

ца. Прије рата то су радили н неки други наши градови ну за и послије рата том се је праксом морало престати.

Биће веома интересантно пратити овај покушај Дубровника. У случају ако не би дубровачке банке биле готове на жртву, да приме највећи део тих облигација у свој портфељ, ако би се покушало с тим папирима ићи на берзу, онда би се мотло успети с емисијом само ако би емиспони курс био испод 9095; пошто 300, доларски папири стоје на 880).

Важно је имати у виду да локални заводи имају знатвих уложака. Два дубровачка домаћа завода имала су конпем 1928 уложака на књижнице 38 милијона динара а на текуће рачуне 45 милијона динара или скупа 78 милијона динара. А филијале Прве хрватске штедионице, Орпске и Удружене банке сигурно имају знатне улошке. Треба имати у виду п велики локални патриотизам Дубровчана.

Успјех емисије дубровачког опћинског зајма бити ће ванредно интересантан, и служити ће као примјер другим опћинама.

— Целокупна имовина града дагреба износи 700,000.000 динара и то зграде 280 милиона, земљиште и шуме 90,000.000 и градска предузећа, 350,000.000.

— Букурешка отштина је под притиском своје владе мсрала да валоризује један свој предратни зајам и то онај из 1914 т. Управа варошка енергично је одбила да валоризира и остале своје предратне дугове, а, нарочито оне из 1895 и 1898 т., који су емитовани у Немачкој. Све могуће су до данас покушавалди повериоци по тим зајмовима, али без успеха. Општинска управа Букурешта је на оријенталски начин шетала своје повериоце од термина на термин већ толико тод. Сад јављају немачки листови, да ће одмах после 3. фебруара кад буду извршени општински избори да отпочну преговори. Наравно да ће наићи малер, да баш они, који су дали то обеКање, не буду изабрани. Кад већ човек не мисли да се одазове захтевима. својих поверилаца, онда је ипак боље да га шета, од термина на термин, него да га безобзирно одбије. ЈЊуди више воле наду, него готове паре.

— Градња тсељеничког дома па Сушаку. Сушачка општина примила је од министарства социјалне политике зајам од 1,7 милиона динара, који зајам се има вратити за време од 25 година. Зајам има се употребити за изградњу исељениткет дома, у коју сврху је и општина вотирала 500000 динара.

НОВЧАРСТВО

— Немачка царевитска банка снизила је дисконтну стопу од 79 на 6,50). а ломбардну стопу од 8 од сто на 7,5 од сто.

— Необичам пад цене сребра последњих месеца изазвао је велико узбуђење и поремећај у земљама, које имају сребрне важење а то су: пре света Кина а исто тако и француска, колонија Индокина. У Кини влада још увек монетарна, анархија. Кина нема своје јединствене новчане јединице, као што је у Србији било пре 1878. г. Тамо оптиче врло велики орој разноврснога новца, поред тога, и ако постоји једна централна банка за Кину, која има право и издавање новчаница, имају то право још 50 домаћих и страних банака. Централна банка за Кину покушала је у току 1929. г. да санира новчани оптицај уводећи једну новчану јединицу тако звани сребрни делар. Али је сад падом цене сребра тај новчани систем понева поколебан, због чега је одлучила влада да уведе нову ковчану јединцу, једну једнообразну за целу земљу, која. ће бити везана за злато. Ова би новчана јединица и цео новчани систем имао да ступи на снагу 1. јула 19830. г. Међутим велико је питање како ће Кина доћи до потребне металне подлоге за ту своју нову новчану јединицу. Како је Кина изгубила кредит на страни то је врло проблематично да ли ће тај њен una доћи до остварења.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 3

(6 обзиром на то, да француска колонија Индокина има врло тесне пословне везе са Кином, Франпуска је до сада тохелирала у њој такође сребрну валуту. Сад је и тамо сазргла одлука, да Ce иста укине и на њено мето уведе нова, која ће се везати нли за злато или за француски франак, што је у ствари такође везивање за злато. Француско министарство колонија одржава на једној истој висини курс индокинеског пиастера, премда би исти требао такође да падне. А у исто време се ради план за нову новчану јединицу.

— Продирање талијанског капитала у Мађарску. Ђанка Комерцијале италијана преузела је од Мађарско-талијанске банке мађарске комуналне облигације 7 и по од сто у износу од 115.000.000 динара. Иста банка у заједници са талијанском фирмом Изото Фраскини, преузела је велики пакет акција великог предузећа Ганц—Данубиус. Намерава се, да се форсира индустрија аутомобила. у Мађарској.

— Осигуравајућа друштва за живот, која припадају централном савезу у Немачкој, имају укупан број полица, 6,92 милиона, а укупан изкос осигуране суме 164 милијарде динара. Укупан принос од премија до новембра 1929. изнео је 7. милијарди динара. Пораст у овој према прошлој тед. износи 1 милијарду и 300 милиона динара. -

— Метално и девизно покриће Пољске новчаничне банка (Банк Полски) износи 700 милиона злоти, од чега је само 418 милиона припуштено као регуларно покриће за новчанични оптицај. Менични портфељ износи 700 милиона злоти, а ломбардски зајмови 77 милиона. Оптицај износи 1,340.000.000 злсти. Чисто златна готовина износп 59,8 |, целокупног оптипоја. Укупан сток злата и златних девиза износи 620) од свију обавеза плативних по виђењу.

— Шре неколико месеци било је врло живог говора у финансијским часописима и листовима о томе, да ће се извесни ведећи папири немачког порекла припустити на француским берзама кад што су на пример акције Немачке банке. реговери око репарадионог питања изгледа да су ту ствар били одложили. Сад јављају немачки и француски листови, да се ново-основана „Акцетациона банка“ спрема да отвори један биро у Берлину, а да исто тако и велике приватне француске банке намеравају да отворе филијале.

— 3. зајам за индустријализацију совјетске Русије. Ка ко листови јављају, расписала је совјетска влада 3. зајам за индустријализацију, према петогодишњем индустриском про“ траму. Емитованих биће за 200 милиона рубаља нових обвезшиша, те ће према томе читава емисија овог зајма износити 950 милиона рубаља.

— Француски листови јављају да је Отоманска банка, успела да добије 49 од сто акција новоосноване турске новчаничне банке, и право да у управном одбору буде заступљена са половином чланова.

— Лондонске Банке имају у 1929. г. већу добит но у 1928. године.

— Банка Џољска памерава да спусти каматну стопу од 8 н по на 8 од сто. У исто време јављају да ће дивиденда бити и ове године 16 од сто.

ТРГОВИНА

— У Мајнтајму и Штајеру била је ових дана аукција јужно-немачких дувана уз живо учешће купаца што скоро није било. Цене су биле врло повољне. Сва је роба продата по цени 400—600 динара, а дуван за цигаре продат је по 780динара. — Резултат лицитације дрва у Ђакову. Ових је дана одр. жана лицитација већих количина дрва ђаковачке бискупије и