Narodno blagostanje

18. јануара 1930.

то храстовине, буковине и јасеновине, које се налазе у шуми Раван—-Трнава. Липитацију је добила Нашићка творница танина и паропила у Загребу уз цену од 3.582 милиона динара.

ИНДУСТРИЈА.

Међ нашим произвођачима цемента на далматинској обали овладало је прилично узбуђење због тога, што је египатеска влада отказала за 1. март ов. год. трговински уговор с нама. Ми извозимо знатну количину цемента у Етипат. Ma колико да је то узбуђење појамно, ипак налазимо, да је опо претерано. Отказ трговинског уговора није дошао као последица какве непријатељске намере према нашој држави, већ због тота, што египатска влада намерава да из основа преради своју паринску тарифу. Било да она на бази опште паринске тари(be закључи уговоре на бази највећег повлашћења, било да са псјединим државама улази у тарифске уговоре, ни у ком случају ми нећемо бити у горем положају но наши конкуренти. Једина би опасност била онда; кад би Египат имао намеру, да подигне сопствену индустрију цемента. То не би било могућно брзо чак ни онда кад би Египат имао и сировине, у шта ми озбиљно сумњамо.

— Појачана делатност Та Ратанеппе, „Оуфид“ искорашћавао је два водопада на Крки са скупа 31.000 НР, а на Цетини водопад са 36.000 НР. Елетрична енергија Крке трошила се је у првом реду у творници карбида и цнамида у Шибенику. А енергија Цетине служила је опет за Рворницу карбида и циамида у Дугомрату код Омиша, док је један био Сио препуштен Оплитском елетричном подузећу за потребе Сплита и околине. 5

Сад је „Га Пајтан ппе прешла на проширење свог рада. Од водопада на Цетини било је до сада искоришћивано 86.000 HP. Сад се имају поставити још два пјевовода с односним атретатима сваки ca 30.000 НР. Према томе, ново ће се продудирати 60.000 НР. а заједно максимално 96.000 HP.

Радови око проширења, централе већ су у току. Канал за цијеви већ је ископан а и цијеви су на путу. Сви трошкови Oко проширење централе износиће око 50 милијона динара.

Моментално обе творнице „Га Рајта еппе“ раде пуком паром а скоро сва продукција извози се у иноземство. Сада се ради на томе, да се читава продукција карбида и циамида кондентрира само у једној творници, док би друга продуцирала друге артикле код којих електрична енергија игра доминатну улогу. У студију је и питање подизања творнице алуминија.

Радови око проширења елетричне централе имали би бити готови до јула ове године и онда би „Ра Рата еппе“ могла у знатној мјери повећати своју продукцију што ће бити од нарочите блатодати за нашу привреду. У првом реду што ће морати упослити знатно више радника нето што је то сада случај.

— Знатно тпроштрење творнице сукна у Вараждиту. Текстилна, творница д. д. у Вараждину, која има предионицу и ткаоницу сукна као и конфекцију мушких одијела једно је од наших највећих текстилних подузећа. Нако је основано тек 1918 године, оно већ данас запослује око 2.000 радника.

Сада се ради на знатном проширењу творнице. Град Вараждин чија политика фаворизирања индустрије могла би песлужити примером многим нашим градовима, дао је поду-

Оснивачи: Вапаце ОНотапе, Вапаџе де Рашз ећ дез Pays-Bas, Societe Financiere d'Orient

вавиннипввинциа

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Обавља све банкарске послове

виа вивипашишивапапипапиониншапаципкаинзвизнивианпванниши ипвесогивоикикикиксванавнинихлилинвланвкмиввлксввнивисивапнана

Страна 43 _

зећу скоро безплатно нових 6 јутара свог земљишта. !Py бе се изградити нови дјелови творнице која ће онда запослити ло 80.000 радника.

— Чувена фабрика плајвага Јохан Фабер 0. г. из Нирнберта у Немачкој, преузела је румунску фабрику плајваза у Херманштату.

— Одавно припремана међународна конференција угља, сгпочела је у Женеви 6. јануара свој рад. Заступљено је 9 држава са по једним представником послодаваца и радника. Тлавно питање је увођење једнообравног радног дана за CBC земље, који сада износи 7—9 часова у појединим земљама. Нето се тако жели да се удејствује једна иста надница, али се то показало потпуно неизводљивим, јер је разлика између разних земаља за 50—100./9. Највећа је разлика између Ентлеске п Пољске. У Енглеској највећа, а у Пољској најнижа надница. Али је очигледно да се угљарска криза неће моћи решити усвајањем једнообразног радног дана, а при овако разноврсно високим надницама.

—- Исто је тако у Женеви отпочела рад чувена конференција о пољопривредној кризи, чије смо организовање објавили пре два месеца. У конференцији имају учешће заступници 21 државе, од којих неколико прекоокеанских. Али је више но скандал, да су седнице те комисије проглашене за тајне. Тога још није онло у друштву народа!

5)

— Док у Женеви преговарају представници угљене индустрије о једнообразним часовима рада и, по могућству, једксобравним надницама, дотле су енглески сопственици рудника отпочели преговоре са представницима пољских колега о регулисању цена угља за извоз, пре свега, северне крајеве Европе, а специјално за Скандинавију и балтичке провинције. За сада претовори теку врло повољно, пошто су претходно између Витлева и Пољака вођени преговори у Берлину пре неколико месећи, наравно у споразуму п са немачким индустријалцима, угља. За сада преговара само једно удружење сопственика рудника области мидлену. Остала удружења, која су територијално формирана, присуствују тим преговорима п намеравају, да свако од њих сепаратно води преговоре са Пољацима.

—_ 7. јанџара одржана је у Бечу конференција претставника железне индустрије свију држава наследница, на којој је уговорено заједничко држање на конгресу, који ће се одржали у Брислу 13. јануара а на коме се има преговарати о обнови картела сировог челика за целу Европу.

На тој конференцији поставили су чехословачка, аустријска и мађарска индустрија гвожђа захтеве да, Балкан остане на њихову искључиву употребу и да се на њему несме појављивати конкуренција других европских држава, ни да се поред Југославије, Румуније увуку Бугарска и Грчка у појам балкана на коме ће ове три индустрије имати монопол.

_ (Словеначке новине јављају, да је „Крањска индустри;. ска дружба д. д. у Јесеницама, једна намеђу наших највећих индустријских предузећа, уставила обрт за четрнаест дана и свом радништву дала четрнаестодневно осуство. Ови се кораци мотивирају помањкањем поруџбина и запослености.

— Горњо-шлеске фабрике кокса намеравају да подитну једну велику фабрику за израду вештачког амонијака да би се на тај начин прерадио водоник из гаса кокса. Каже хроничар, да се може произвести велика количина азота, јер фабри-

n пнапванашанвиснавинициоонинипнвапизининнивилнанипиканливнонпки пнпзахизнисиивииношвиинванницазалиннначинининнииветавеч ни

срранцуско-Српска Бешка Капитал: Фран. 20,000.000

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

Рачапиниккани