Narodno blagostanje
18. јануара 1930,
Približenje se izvršilo na taj način, što su dolarski papiri skočili, a dinarski pali. Seligmanove obligacije skočile su za 8 poena, prema kursu od onoga dana, kad je naš narod počeo da čini upotrebu od prava kupovanja tog papira u Nju-Jorku, bez naročife dozvole Ministarstva Finansija. A 7 od sto investicioni je pao. On je beležio 15. septembra (posle kupona) 84 i po, prema tome izgleda, da je pao od ono doba do sada za nepuni 1 poen. Međutim to nije tač-
· по. Ако ћосето da pronađemo kakva je razlika između kursa tog papira od 15. septembra prošle godine i onog od 15. januara ove, onda moramo pre svega imafi u vidu, da je protekla kamata takođe u kursu. Kako je od 15. septembra do 15. januara proteklo 4 meseca, znači da se u kursu nalazi i kamata od:4 meseca. Kamata iznosi 2,33 dinara. Zna i, da ako bi kurs ostao na istoj visini, na kojoj je bio 15. septembra, on-
da bi samo zbog protekle kamate trebao da bude 15.
januara 86.83. Međutim on iznosi svega 83,60, znači да је on u međuvremenu pao Za 3,23.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 37
Mnogo je prošlo, malo je ostalo; mnogo je veća bila distancija na šio je ostala. Nivelacija, Коju smo mi prorekli, izvršena je berzanskom brzinom. Mozaće uskoro da se izvrši potpuna nivelacija kurseva, sem u slučaju, ako bi službena ruka što god po kursu 7", zajma operisala ili ako bi se kakvim veštačkim sredstvima sprečio njegov dalji pad, pošto je malo varovatno da će moći Seligmanove obligacije da skoče još mnogo više, — premda je feoriski i to mogućno, ako bi bila i suviše velika tražnja iz Jugoslavije, ili ako bi uspeo kakav berzanski manevar.
I tako smo mi postali prorok i ako te pretenzije nismo imali. Kao što smo više puta kazali, mi smo tvrdili jednu· berzansku i ekonomsko-političku banalnost. Oni, koji su iz neznanja ili iz računa oponirali našem fvrđenju, pomogli su, da se u lajičkim krugovima smatramo Za ргогоке.
Po sredi je stara maksima, da se nauka nikad ne vara.
Државна станбена политика
_ Каква је пи каква треба да буде —
Државна станбена политика има два средства: материјално и нормативно. Нормирајућа државна станбена политика има за циљ, да ретулише односе између кућевласника и закупаца, руководећи се при тома наравно социјално- политичким обзирима. Међутим у последње време узима маха сазнање, да је станбено питање једно од највећих, најважнијих и најделикатнијих социалних проблема и да је држава у стању беље да га реши него приватна иницијатива. И ако су се све европске капиталистичке државе ругале социјалистичкој плошитици бечке општине у станбеном погледу, ипак се све више пробија сазнање, да је национална станбена потреба, нарочито у већим градовима, највећи социјални проблем и да држава има за дужност да из средстава општности подмири ту потребу у најсиромашнијем делу становништва.
Ови су изгледи да, ће кроз неколико деценија да отпочне у свима земљама, у великим градовима, акција социјализирања станбених зграда, која ће довести дотле, да ће општност, држава и самоуправне јединице, бити сопственици највећих дела станбених просторија. То би било најпрактичније. Кад већ држава смотра да треба да унесе социјално-политички критаријум у један чисто приватно-правни однос и да уговорних однос између кућевласника и вопственика, регулисава про тивно њиховим првобитним намерама, онда је најправилније и најпотодније, да држева прими на себе и материјалну страну тог задатка, то јест, да она постане кућевласником и тиме прими на себе жртву, која се, изгледа, мора поднети ради социјалнот мира. Кад једна држава сматра, да може закупцима дали мораторијум и од неколико година, да може да одређује висину закупне цене, онда је једино правилно решење, да она, из-
тради или откупи потребне зграде, и прими на себе све оне жртве, |
које, без икакве рекомпензадије, она сада намеће кућевласницима. Начелно писмо ни ми далеко од тога становишта. Велики _ Традови а нарочито Београд и Загреб већ су пошли тим путем и ако још увек врло чедно и врло стидљиво. На исто гледиште стала, је и сама држава. -
У доба, кад је партијско-политичка, борба била у пуном јеКу, кад је чиновништво корумпирано одозго на све могуће на-
чине за партијске циљеве, издвојена је сума из државних средстава од 12,000.000 динара и предата Министарству оцијалне Политике с тим, да оно може давати чиновницима зајмове од 100.000 динара, са каматом од 5 од сто и амортизационим роком од 15. г. Зајам може добити чиновник, који има већ земљиште за зидање зграде. Добија га у три раге према теме како изводи радове. Наравно да је потраживање сситурано хипотекарно, али Министарство Социјалне Политике припушта Државну Хипотекарну Банку на прво место, под условом, да се оно обезбеди и на принадлежностима.
Шестомесечни ануптет износи 783 динара.
До сада је из тога фонда подигнуто 174 зграде, пи то 15 у Београду, 79 у Загребу, 14 у Љубљани, 11 у Скопљу, 8 У Сплиту, 3 у Марибору, по 1 у Крагујевцу и у Сарајеву. Jle- локупна актива фонда износи 15: 485.125— динара а у готовом новцу 957.000— Дужници врло уредно плаћају своје гнуитете. ;
Овај фонд за изградњу чиновничких станова не може се убрајати у социјално-политичке мере. Она много више носи обележје класно, сталешко. Државна социјална политика не зна за поједине друштвене радове, класе и т. пл. она само зна за имућне и сиромашне. Свуда је, као што рекосмо, држава учинили материјалне жртве после рата за станбену потребу нације, нарочито у Енглеској, Француској и у Немачкој. Свака од ових држава потрошила је на десетине милијарди динара за тај циљ, али само за најсиромашније. Социјална политика има да заштити економски слабога. Из свота фонда може сваки чиновник добити по сто хиљада са 5 од сто, ако има спремљен плац за зидање, без обзира на њетово имовно стање. Тај зајам може добити и чиновник, који зида палату. У осталом метод, којим се задовољава станбена потреба чиновника, такве је природе, да је немогућност да. се заштићује економски најслабији. Пре свега до скора, ни најмања зграда, слобразна регулационом плану Београда, није се метла подићи за сто хиљада динара, тако да је онај, који је хтео да зида само тим новцем, морао бежати ван вароши. (амо имућан чиновник може имати плац, а овај се не може
У