Narodno blagostanje
Страна 38
данас имати Geg 40—50 хиљада динара. Ко нема дакле, 4050 хиљада динара најмање, т.ј. у опште не може доћи до куће, T. j. He може да добије никакве олакшице при задовољењу своје станбене потребе.
Постоје две социјално-политичке солуције за употребу новца тога фонда; или he држава спровести тај новад општини (као што је већ учинила за један део тога новца, ако се не варамо) с тим, да од изграђених станова, имају право упо-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 3
требе само државни чиновници; или ће сама изграђивати ста-
нове и додељивати их онда чиновницима, према. њиховој економској снази. 5
Није право да и ботат чиновник узима, тај зајам и улаже та у штпекулацију, рецимо у државне папире, који носе преко 8 од сто, услед чега би вукао 3000.— динара тодишње на име диференције у камати.
Наплата непосредних пореза у 1928. и 1929. год. Вишак у 1929. год. од 231.66 милиона динара
Саобравно нашој прогнови у бр. 47. принос не-
(у милион, динара) посредних пореза У децембру ове год. већи је за. 114 сат === | милиона динара но у децембру 1928. тод. а ва 174,8 Ha n лаћкћекно Предвиађ.| | милиона динара према предвиђању за 1929. год. Е Исто тако је укупан принос овога, порескот об08 JU a O 7 18 лика у 1929. И много 0 но 1928. (он ми| Li 1928 | 1929 || y MO 1075 пиона); а Ba 189,4 милиона већи но што је буџетом | предвиђено. Од како је динар стабилизиран ни јед214,80 | 328,68 |1.774,09/2.005,76 231.66 | 1.816,35 | | ECM није био овако сјајан резултат од непосредних порева; а од како је постала наша држава свега. један пут је био бољи (1925. ТОд.).
Оуфицит од 189,4 милона динара према предвиђеним представља суму, која је интересантна. за хржавну блатајну.
ве
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Противно сваком очекивању ова је конференција постала врло тешка и дуготрајна. Што се дуже ради, све нови проблеми искрсавају. Иницијативу имају највише Французи. Примећује се врло велика делалкост француског министра председника, који је, као што је познато, врло жив и енергичан човек. Франдуви су покренули неколико питања, на која се раније није ни мислило. Пре света питање о мораторијуму на које Немачка има право по Лантовом плану. Мораторијум може да добије Немачка Ha освову решења саветодавног одбора при банци за међународне обрачуне. Сад Французи траже да се прецизира та улога одбора. Друто питање је о датуму плаћања појединих рата, те јест, да ли почетком или крајем месеца. Треће је било тако звано питање о негативној залози, то јест о томе, да на железницама, које су по Дозовом плану служиле као залота за репарапнона дуговања Немачке, у будућности нема нико други право задоте. Заљим, питање о функцији банке за међукародне обрачуне. Питање о депоу, који Немачка има код те банке да одржава. Даље питање статута немачких железница п најзад питање санкција. Што се тиче последњег, Француви су тражили да, у случају да Немачка буде погавила потпуно Јангов план, има да ступи понова версајски утовор о миру на снату. Они су нагласили, да се то не односи на обично мањкање Немачке већ на случај да на владу дође партија, која у начелу не признаје немачко репарационо дуговање и која би целокупан Јантов план одбацила. Французи пристају да
Репарациона конференција у Хагу
г Суд у Хагу буде оглашен за надлежног, а, али већ да после тога CTHпо версајском уговору 0
Ставни Међународна ла цени фактичку страну питањ чу право на санкције које имају миру.
По свима тим питањима на крају крајева мора се послићи споразум. По првим трима већ је поститнут. Али мното теже стоји питање источних репарација T то специјално услед држања. Мађарске, док је споразум са Аустријом тако рећи обезбеђен, а са Бугарском такође на прату. Преговори са Мађарском не мичу са места. И како изгледа потпуно је исвључено да ће доћи до ма каквог споразума, јер "Мађари не желе то. Онп се руководе политичким мотивима, којима 09
1 |, a Tea с + са руководе п мемачко наптоналисте, који траже де Немачка
одбије свако плаћање на име репарација.
Мађари изгледа да желе да оставе цело питање отворено. Ако би се доцније по промењеним међународним приликама решавало репарадтоно питање Мађарска неће да има против себе пристанак на Јантов план. Мађарска хоће да репарационо питање остане отворено, како би могла да указује на неправду и насиља, која јој се чине.
Како пак преставници држава Мале Антанте сматрају питање источних репарација као једно једино, то јест да споразум са Аустријом и Бугарском не могу да приме, ако се не пеститне ни са Мађарском, то излази, да се питање источних репарација није макло с места.
У Хагу питање немачких репарација напредује у пркос мпотобројним проблемима, од којих један део пзгледа нереиштв. Што се тиче мађарских репарација т. Лушер је смислио