Narodno blagostanje

о ла ен

Страна 36

vrlo velika, to |e očigledno da će celokupna količina tog papra biti isplaćena za mali broj godina. I tako imalac ima šansa da u toku od nekoliko godina dobije na svaki komad 750.— din. u kapitalu. Pošto je u lo doba politika snaženja dinara bila u punom jeku i pošto je u prvoj ројоуни 1925. 2. dinar već pokazivao skok u toku od dve godine od skoro 300, to je bilo lako podržavati tezu, da će produženom politikom snaženja dinara po etapama isti doći ma svoju predratnu vrednost, od koje je i pošao. Prema tome kad se bude završila politika snaženja dinara i bude zakonskom stabilizacijom proglasio sadanji dinar za zlatan, onda će obligacija Rente ratne štete соја! па zlato. Znači, da će imalac zaraditi 0000. „din. Ma kursu, 700 na amortizaciji to je skoro 10.000.—, pored ukamaćenia od 10}. Ali to je tek hors d' očuvre iz špajzkarte. Sad tek dolazi glavno jelo. Imalac Rente raine štete učestvuje u izvlačenju zgoditaka, kojih ima 04 i 188 godišnje naizmenično, a koji su od 5000 do 1,000.000 din. Svaki imalac tog papira ima pravo da se nada na zgoditak. Prema tome u račun veroVatnoće, pored ostalih dobiti, dolazi i milion dinara ili u najgorem slučaju '|, miliona na ime zgoditka. I tako imaocu nije potrebno da traži ujaka iz Amerike ni bogatu partiju, jer će tim papirom i sa malo strpljenja postati bogatim čovekom. |

Danas, posle pet godina, svaki bi imalac tog papira, koji ga je kupio pod utiskom toga тетопомапја, bio sav srećan, kad bi ga mogao prodati za 500.dinara — a da kupac zadrži za sebe sve te beskrajne šanse.

= = з, [о LJ

Kad je о. Ministar finansija u julu prošle godine doneo odluku (sa gledišta devizne politike veoma pohvalnu), da se mogu bez prethodnog odobrenja i bez ičega daljeg da upotrebe devize, kojima raspolaže naša narodna privreda, za kupovinu naših hartija od vrednosti na strani, ni|edan naš list nije doveo tu odluku u vezu sa našim tržištem kapitala. Jedini glas,

„koji se čuo, bio je onaj našeg zagrebačkog korespotn-

denta za berzanske stvari, koji je tvrdio da će ta odluka da omogući arbitražu u tim hartijama od vrednosti i da će to biti vrlo povoljno po njihov kurs.

Mi smo prvi u članku „Naše tržište kapitala pred jednom teškom probom” ukazivali na vezu između te odluke i našeg tržišta kapitala, zbog toga, što se na strani nalazi vrlo velika količina hartija od vrednosti, koje su sa gledišta Jugoslavena vrlo interesantne, mnogo interesantnije no svi ostali državni papiri i da će sledstveno to izazvati veliki priliv tih papira. Tako je i bilo. -

Može se reći, a sve indicije govore za to, da je za ovo vreme uvezeno naših dolarskih papira iz Ametike u vrednosti od okruglo 100,000.000 dinara. Mi smo u tome članku pošli od jedne najbanalnije istine iz Političke ekonomije i tehnike berze, naime, da kutsevi papira istoga tipa na istom tržištu teže nivelaciji, i iz toga izveli zaključak o uticaju imigracije tog papita na naše tržište kapitala. Ta је ројахпа tačka po sebi nametala problem: na kojoi će se bazi izvišiti

nivelacija tih papira, to jest onih sa strana i onih u |

zemlji. Da li će se oni sa strane popeti na visinu naših domaćih ili će ovi pasti na nivo dolarskih.

Mi smo detaljno proučili sve mogućnosti razvića kursa jednih i drugih papira; ukazali smo na relativnu slabost našeg tržišta kapitala prema količini tih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ - ___ Бе

papira na strani, na izvesne berzansko-tehničke momente i na osnovu toga postavili prognozu, da će se nivelacije izvršiti na sredini izmeđ oba kursa.

Prvi, koji je osporio pravilnost tog našeg gledišta bio je Moša berzijanac. Njegova je teza bila vrlo prosta: naši domaći državni papiri nalaze se u tako čvrstim rukama, da ih niko neće da ispusti iz ruku po kursu nižem, no što je bio tadanii. Mi smo mu na to odgovorili, da je to rezonovanje neberzansko, naivno i detinjasto. Ukazali smo mu na jedan prost primer, to jest, pitali smo ga, da li je kogod lud da jedan isti papir plati u Beogradu skuplje, no što ga može dobiti u Njujorku.

Ali na naše veliko zaprepašćenje tezu Moše berzijanca prihvatili su neki naši periodični i dnevni listovi i podržavali je vrlo energično u raznim nijansama. Jedni su tvrdili da će se razviti dva potpuno šamostalna tržišta: jugoslovensko i njujorško. Mi smatramo, da je io gledište toliko neuračunljivo, toliko neozbiljno, da na njega uopšte ne treba reagirati. Drugi argument je glasio, da će ti dolarski papiri da se popnu na visinu naših unufrašnjih papira istoga tipa i da će time doprineti i kreditu naše zemlje na strani. Mi smo u odgovoru Moši berzijancu i to pitanje dodirnuli; kazali smo, da je to петосиспо 26085 toga, što је disponibilitet našeg tržišta kapitala mnogo manji, no što je celokupna količina tog papira u

Americi. Da prema tome ne možemo primiti celu ko-"

ličinu, te se sledstveno iz Jugoslavije ne može podići njihov kurs u Niu-Jorku.

Sve su to tako jasne stvari, da svaki razuman čovek može da ih shvati. Mi smo i to kazali, da taj proces nivelacije kurseva ne mora biti kao grom iz vedrog heba, te eventualno može duže vremena da traje zbog toga, što se domaći papir nalazi u čvrstim rukama.

Međulim nije prošlo ni nekoliko dana od како је počelo parcijalno trgovanje našim dolarskim papirima na našim berzama, to jest samo u Zagrebu, a već se u veliko obistinjava naše tvrđenje O neophodnosti nivelacije kurseva papira istoga tipa: U toku prve nedelje pao je samo jedan zaključak u Zagrebu u 7" Blerovim obveznicama po kursu od 79. Mi ne verujemo u realnost toga kursa, jer niko nije lud da plati u Zagrebu 79 kad se u Nju-Jorku sa svima troškovima zajedno može dobiti po 77. Ne možemo, dakle, uzeti taj kurs za bazu računice. U mesto toga uzećemo Тој Seligmanove založnice, po našem mišljenju mnogo bolji papir od 7'%, Blerovog zajma, čiji kurs več duže vremena stoji na 70. To je njujorški uzans, 1. | ка mata se obračunava zasebno. Kako se kupon tih obligacija plaća dva puta godišnje i kako je idući rok 1. aprila, to znači da kroz dva i po meseca imalac toga papira ima da primi na ime kamate 3 i po od sto od nominalne viednosti.

Ako se kursu od 70.— doda kamata za proteklo vreme od |. novembra pr. godine do 15. januara OVe godine od 1,458, onda bi kurs od 7 od sto hipotekarnih obligacija po beogradskim uzansima iznosio 80.458.

Investicioni 7", zajam, dinarski, rađen je 15. јаnuara ove godine na beogradskoj berzi 83.60.

Kao što vidimo između oba papira nije više razlika od 15 poena kolika je bila, kad smo pisali članak

„Naše tržište kapitala pred jednom teškom probom”

(ni dvadeset i nekoliko kakva je bila pre godinu da-

na), nije ni 7 ni 6 poena, kako su pisali neki listovi ovih dana, već ciglo 3,124 poena.