Narodno blagostanje

ca Ни не

Страна 52

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр. 4

Неовембарски индекс цена животних намирвица

— За пет највећих градова —

= = О ЕЦ ове 1 Београд | 33957 | 235.87 |-- 0.208, | 376.59. | — 9.980/, 2, Загреб 352.18 345,94 - 150 „| 361,25 |— 2.80 „ 3, Љубљана | 385.81 336.16. | — 0.96. } 977,96, |—11.28 „ 4. CapajeBo 327.87 326.56 + 0.40 „| 367.66 |—10.82 „ 5. Сплит 325.47. | 395.17 |--0.09 „| 359,45 |— 946, Просечно | 335,87 | 394,54 |-- 0.899. | 368.58 | — 8,886

Нормално, цене животних намирница скачу у зимским месенима у главном из сезонских разлога __ због хладноће. Са тржишта се губе артикли, који се не могу конзервирати. А конзервирани пак скоче у цени из два разлога: 8007 трошкова конзер: вирања и због камате.

Индекс цена животних намирница у пет наших највећих градова за новембар пр. године повећан је према октобру за 0.39%. То је повећање тако незнатно, да се може сматрати да су цене остале непромењене. Та за новембар месец изузетна појава објашњава се необично благом зимом. Купуса свежег има још у маси у баштама; још се могу да беру спанаћ и салата ит. д.

Цене животних намирница су у опште ниске у октобру и новембру, што се види из поређења с новембром 1928. год. За тридесет три тачке, односно 8,889, нижи је ниво цена животних намирница у новембру 1929. год. То се да лако разумети, кад се сетимо оскудице у пасуљу и кромпиру у кампањи 1928—1929. године.

Интересантно је да је кретање цена животних намирница равномерно у свима градовима. Најмањи је скок у Сплиту од 0,09% а највећи у Загребу 1,50%. Ранијих месеца била су већа одступања код појединих градова.

Monopolski prihodi za jedanaest meseca 1929. god.

— Stagnacija prihoda glavna karakteristika. —

u milionima dinara

| _ SMEeo Sgo а GS RO Пе 3 6 = | | = OSa Pa по пе

< O В5- 8 Римап 19881. 1420: 1101. 117,39 so 28,9 „260 7168,, 156:! Petrolej 26,6. 393. 032 1005 Žižice 108 190. 868 943 јаке. па cigarete 13,0 13.7. 964. 1002 Razni prihodi 0,3 (0.7 2,9 5,4 Švesa 2002 22,6 163, 1640

Na suprot neposrednim porezima, čiji rezultat |

naplate (prema 1928.) u 1929. godini pokazuje višak od skora 10%, prihodi državnih monopola za 11 meseca 1929. god. iznose 1640,000.000 dinara; dakle samo za iedan milion više no u istom razdoblju 1928. godine.

Stagnacija prihoda od monopola bila bi nacional-

no-ekonomski povolina pojava, kad bi ona dolazila

posle sniženja cena prodaje ili povećanja kupovne cene onih dobara, koja se kupuju u zemlji. Međutim u 1929. g. cene monopolskih proizvoda i monopolske takse nisu smanjivane; pa kako je ekonomski 1928. bila gora od 1929. godine, jer je ona bila pod uticajem dveju rđavih žetvi, dok je 1929. g. imala i jednu polovinu dobru, to se stagnacija prihoda može da objasni na dva načina: ili smanjenjem kupovne snage naroda ili nedostatcima. organizacije u proizvodnji ili prolaji monopolskih artikala. Naravno mogu dejstvovati u isto vreme oba uzroka. |

Ima indicija za to, da organizacija proizvodnje i prodaje imaju nedostataka, a među njima je najvažnija

sledeća: dok prihod od petroleja, žižica i papira za cigarete pokazujru za 11 meseca 1929. god. višak, koji vatira 3—8"/,, dotle duvan i so pokazuju manjak i to prvi za 17,5 a drugi za 2,4 miliona. Kod petroleja, žižica i hartije za cigarete ingerencije monopolske uprave svode se manje više na naplatu monopolske takse i kontrolu, a kod monopola duvana i soli celokupna je proizvodnja u rukama državnim. To će biti znak da u огganizaciji bilo proizvodnje bilo distribucije ima nedostataka, koji umanjuju prinos.

Prihod od duvana čini 72% sviju monopolskih prihoda, dok ostala četiri monopola čine ukupno 28%, i to: so oko 10%, a ostala tri od prilike po 7%.

Državni monopoli dali su za prvih jedanaest meseca 1929. sg. približno toliko isto, koliko i svi neposredni porezi zajedno. Nacionalno-ekonomski to je jedna nepovoljna pojava, koja je u periodi teške bolesti državne administracije, odmah posle rata, bila neizbežna. Kad se ima u vidu, da 72% ukupnih prihoda od monopola čini duvan, onda izlazi da prihod od monopola duvana čini 70% prihoda sviju neposredni poteza. Iz toga izlazi jasno,koliki ogroman značaj ima duvan za naše državne Hnansije. Drugim rečima problem naših monopola je problem duvana. To je ne samo najopravdaniji oblik neposrednih poreza, već kao što vidimo i najizdašniji.

I ako prihodi od monopola pokazuju stagnaciju prema 1928. g., ipak ukupno naplaćena suma prema predviđenoj u budžetu za 1929/30 8., a za osam meseca, pokazuje višak od 70,000.000 dinara. Dokaz, да је адministracija, koja je preliminarala prihode u tekućoj budžetskoj godini bila i dovoljno oprezna i svesna faktora, koji dejstvuju, da prihodi od monopola ne mogu pokazati veći polet. |