Narodno blagostanje

25. јануара 1930,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(Страна 53

Трећа фаза репарационог питања

један еуфемизам

Тачно годину дана, трајале су припреме п пре говори за увођење репарационог питања у нову, трећу фазу. Мрва је била фаза париске репарационе комисије, у коју спада и француски поход на Рур 1923. г. Друга фаза обухвата 1924.—-1980. тодину, тако звани режим Дозовог плана; и трећа се назива по најновијем „нови план, односно „Јантов план.

Широке масе народа нису дорасле да разумеју све компликоване јавне проблеме. Због тога се у демократији показала потреба, да се комиликовани проблеми своде на просте формуле, а дематогија је отишла и даље, па је у место тих формула измислила крилатице, лозинке. Парочито латински народи, који имају велику селоност ка метафори, воле лозинке. Француска историја од револуције до данас пуна је таквих крилатица. Питање репарација није просто; обичан човек не може да уђе у његове детаље. Широке масе народа ни на једној ви на другој страни нису могли да разумеју тачно равлику између Дозовог и Јанговог плана; због тога је оперисано прво са формулама, а затим са крилатинама. једна крилатица, која се најчешће употребљава од како је почео да ради Јангов комитет у Паризу, и то не само у Француској, нето и у Немачкој, јесте »ликвидација прошлости«. Пада у очи да се Немачка радо служи тим изразом. Камо лепе среће, да је Хашка конференција могла донети ликвидапију прошлести. Међутим то није случај и због тога је израз депласиран. јангов план или »нов план« у ствари ликвидира сва финансиска питања у вези "с уговорима о миру. Уговори о миру су створили формуле за регулисање многобројних економско-финансиских питања међу зараћеним државама. Од тих формула показале су се неке неизводљивим. Због тога је из уговора о миру изникао читав чвор спорова. једни су решавани сталним међународним судом, други изборним судовима га ћос, трећи пред Друштвом народа, и т. д. Ове је то ликвидирано, не само Јантовим планом, већ многобројним споразумима, који су постигнути у међувремену и у самом Хагу и који се сматрају, бар споља, као саставни делови новог плана. -

Међутим не може се рећи да је финансиска страна уговора о миру њихова најважнија страна. Истина, било је чешће гласова у земљама, које су изгубиле велики рат, да има да се изврши ревизија тих уговора због финансиских клаузула. Али је за-

тев ревизије уговора и незадовољство с њима више политичко-националне природе него финансиске. Прошлост, у колико се она однови на стање, створено уговорима о миру, није ликвидирана Хашком конференцијом. Нису затворена сва врата, која нас деле од париске Мировне конференције. Са свим независно од створених споразума у Хагу, може да се покрене питање ревизије уговора о миру. Још увек може онај, који је готов да прими крајње конвеКвенце, наћи довољно разлога за напад на уговоре о миру — на прошлост.

Није дакле ликвидирана прошлост, односно нису ликвидирани уговори о миру. Али је зато ликвидирано врло много питања, која може бити

нису толико затровала политичку атмосферу. Европе, како то тврде неки државници, али која су ипак, порађала део неспоразума међу државама. некад међусобно зараћеним.

Главна карактеристика 1. Хашке конференције Друга Хашка конференција требала, је да буле

само један формални акт, пошто је пре ње у тлав номе свршено све што је било најважније. Оно ште је диференциално између Дозовог и јанговог плана, а, тито је санкрионисано обема Хашким конференпајама, то је пре свега огромно смањење немачког репарационог дуга; и друго, повлачење савезничке окупационе војске из рајнских области. Прво питање било је потпуно свршено сатласношћу експе. рата у Јантовом комитету а то је била, највећа гаранпија за његов пријем од свију заинтересованих др“ става. По томе питању није имала ни прва Хашка конференција шта да решава. Кад год се долазило до тешкоћа споразума с Немцима, увек оу Франram, мајстори у манипулирању штампом, писали, ако се не усвоје у речи стојећи услови, ступа на снату Довов план. Како је међутим после сврштепог рада Јанговот комитета, био већ формиран ортакљук четири државе : Француске, Јапана, Италије и Пелraje за подржавање Јантовог плана на првој Хашкој конференцији, то се могло питање O смоњењу немачког репарационот дуга сматрати свршеним јоп пре прве конференције. Друго питање евакуација рајнске области свршено је било на | Хашкој конференцији после великих тешкоћа и перипетија, ж0је често долазе само као тактичка мера. Прва Хашка конференција се била извитоперила. (Оне је само због тога дуго трајала, што је била поприште борбе између савезника о немачке репарације -- O чему смо ми већ довољно писали. Да није тога било, она би много пре и много лакше завршила свој

10680. |

За другу Хашку конференцију остало је да се сврше само формалности; да се даду правничке формуле за постигнуте споразуме, дакле да се извуку до краја конзеквенце од тих споразума и опро веду кроз цео систем међународних односа и споразума; да се разради цео организам банке за међународне обрачуне и т. Д. |

Али се и друга Хашка конференција извитоперила. Французи су бацили на сто читев низ питања, на, која дотле нико није ни помишљао. Немци су били запрепашћени тим питањима и у први мах потпуно деворијентирани. Али су они брзо схватили, да су то само тактички потези Г. Тардије-а и да не могу споредна питања довести у питање ог ромну добит за Француску и за Немачку, која се садржи у дотле постигнутим споразумима.

Прво је било питање санкција. Под режимом репарационе комисије и под оним Дозовог плана важило је као правило, да у случају неиспуњења обавезе од стране Немачке, савезници удружени имају права, да предузму санкције. Како те санкдије изгледају знамо већ из 1928. г., кад је Француска умартирала у Рур. У самом почетку рада друге Хашке конференције покренули су Французи питање санкција. „Ми верујемо потпуно у најбоље намере