Narodno blagostanje

25. јануара 1930.

данашње немачке владе", казали су они, „да она ло детаља лојално изврши примљене обавезе. Али у Немачкој постоји политичка струја, која изгледа да није тако слаба, а која је начелно против сваким репарационим обавезама, које су, како они кажу, Немачкој наметнуте . Јантов план предвиђа тачно процедуру за случај да Немачка не може да одговори својим обавезама. По тој процедури Немачка може добити мораториум од две године. Шта ће бити, говорили су они, по истеку тога мораториу“ ма2 Кад ће да изврши Немачка одгођена плаћања 2 Свакако одмах; Немци су се томе одупрли тврдећи, да је апсурд и мислити да Немачка може од једном платити два одложена ануитета, кад је одлагање дато само збот тога, што је економски и финансиски ослабила. Мора се дакле то плаћање такође распоредити у рате. Ту су Французи попустили. Али је код питања санкција била борба много жешна. Савезници могу имати право на санкције у случају, да Немачка покаже жељу, да одбаци цео Јангов план. На то су Немци одговорили, да се по себи разуме да Французи имају права да извуку конзеквенце из тога акта, само је питање: којег Французи су се позвали и на Версајски уговор о миру, по коме они имају право да предузму војничке мере, окупацију немачке територије. Немци су одговорили да је то по Јанговом плану потпуно искључено. Јангов план је извукао репарационо питање из оквира уговора о миру и направио га обичним међународно - правним питањем. Ратничке мере су искључене у опште после Келоговог пакта. Како су се уз то Енглези потпуно дезинтересовали за санкције „то су Французи морали капитулирати. При томе је вођен рачун о јавном мнењу код куће, те је израђена једна формула која ништа не значи, а која гласи: »Стални Међународни суд.у Хагу има да реши на тужбу повериоца, да ли Немачка показује вољу да напусти Јангов план. У случају да он то _ утврди, савезници имају право извући конзеквенце". Немци су пристали на ту формулу, пошто се по себи разуме да Французи, после одлуке Хашкога суда, имају право да извуку конзеквенце. А што се тиче саме природе тих конзеквенца, оне ће бити регулисане стањем међународног права, а ово искључује сваку ратничку меру. Било је и других питања, као оно да ли треба немачки ануитети да се плаћају почетком или крајем месеца. у су обе стране попустиле и споразумеле да плаћања буду највећим делом средином месеца. Французи су хтели у напред да регулишу и питање, шта има да наступи у случају да Немачка не може у опште да плаћа,јер Јангов план оставља потпуно по страни питање апсолутне неспособности плаћања Немачке. Он предвиђа само, да Немачка може добити мораториум за две године, а шта бива после тога, остало је отворено. То је моменат, на који помишљају и једна и друга страна врло често, али о коме не говоре; то је ревизија Јанговог плана. Ревизија, коју је Лојд Џорџ огласио пре неколико месеци за фаталну; ревизија, коју и сами Французи сматрају да мора доћи — по томе, што су приграбили највећи део незаштићенога дела репарација. Французи су ипак хтели да за тај случај унесу клаузуле у Јангов план тако, да Немачка не може да искористи доцније повољну ситуацију за олакшање ревизије. Али као што видимо, у томе нису могли успети. Питање ре-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Страна 54

визије је питање будућности, о којој Јангов план не говори ништа. |

Ако свему томе додамо већ споменуту офанзиву Француза у питању негативних залога, то јест, покушај да се бар немачке железнице задрже прећутно као залога за плаћања Немачке, онда, ће бити јасно, да је на другој хашкој конференцији била у ствари борба око онога другога већега заштићеног дела немачких репарација. Француска је овде по-

ступала веома дипломатски. Она је рачунала, да ће

за неколико година незаштићени део немачких репарација, то јест онај, који се има комерциализирати, (бити комерциализиран или приватизиран. како кажу Немци, односно уновчен. После тога биће сведено право репарационих поверилаца на тако звани заштићени део. И око тога заштићеног дела била је борба; Француска је хтела по могућству да обезбеди себи, па наравно и савезницима, сигурност, да се и тај део до краја тачно плаћа без обзира на то, какве ће наступити међународне и економске прилике у Немачкој.

Највећи победилац у Хагу је банкар Морган

Од оних питања, која су по програму имала бити уређена на П Хашкој конференцији, било је, поред Банке за међународне обрачуне, најважније оно о мобилизацији незаштићеног дела немачких репарација. Ми смо већ писали о томе, да је целокупан рад јанговог комитета и Хашке конференције био под дискретном контролом американског банкара Моргана. Морган стоји у необично добрим везама са француском владом. Његов утицај на француску владу врло је велики. Ми смо већ донели вест, како је немачка штампа осумњичила гувернера др. Шахта, да је омео немачки зајам и онај берлинске општине, само због тога, што је то била жеља Морганова. Морган је француској влади дао на знање, да ће у толико теже да се изврши продаја немачких репарационих облитација, у колико буде већа тражња зајма од стране Немачке на међународном тржишту капитала. У кратко, требало је пошто пото спречити Немачку да се за време, док се продају репарационе облитазије, не појави и она са својим облитатијама. Немачка је лојално изјавила, да је после борбе с д-р- Шахтом ипак увидела, да, ће за њу бити боље ако за годину дана не буде тражила кредита за своје текуће буџетске потребе. Али је с друте стране додала, да две њезине велике уста нове имају потребе за кредитом, које се не могу да одложе и чије б“ одлатање било од штетних последица. једна је Друштво државних железница, а друго пошта. Те установе заједно требају око 400 милиона; марака још у току ове године а оне ту суму морају имати. Француска, је, као што рекосмо, успела да омете, захваљујући д-р Шахту, да се Немачка као таква појави на тржишту капи“ тала. Али је дошло питање, шта да се ради, с 06зиром на ове две потребе, које су биле очигледне. Једно је време постајала мисао од стране Француза, да, се те облитације немачке пусте на а ранцуско тржиште, које се гуши у капиталу, да би светско тр-

жиште остало слободно за репарационе облитације.

Морган је имао другу идеју, коју је сутерирао Француској влади и која је потпуно победила у Хагу. То је тако звана идеја интересирања Немачке за репарационе облитације. План је врло прост. 400 ми-