Narodno blagostanje

1, фебруара 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 69

ПРАВНИ ПРЕГЛЕД

Може ли један оснивач акционарског друштва спречити протоколисање друштвене фирме»

T. JL. Н. Солдатовић, судија Касационог суда, објавио је у Привредном Прегледу једно решење Касационог суда из области акционарског права, које је-по нашем мишљењу потрешно. Ствар је у овоме:

Т. Министар Тртовине и Индустрије одобрио је оснивање акционарског друштва под именом Електро-Млинарско Предузеће Милошевић и Комп. Капитал уписан и уплаћен према правилима. Одржан предходни збор, изабран управни одбор. Друштво по правилима претстављају претседник и један члан. Одбор се кнституисао и поднео суду молбу за упис кмена друштва у друштвени регистар односно како се код нас касе, поднео на потврду оглас о протоколисању друштвене фирме. Један од чланова Управног одбора, није хтео депоновати свој потпис и изјавио је да се чланства не прима. Због Tora је суд одбио да потврди оглас о протоколисању фирме. Остали чланови управног одбора у место да се жале, одустану од тражења, савову ванредни збор, попуне у управном одбору место упражњено оставком раније изабраног члана, Мирослава. и поднесу суду понова на потврду оглас фирме. Међутим, оснивач Стеван Милошевић изјави суду, да се он са браћом био споразумео да заједничку неподељену имовину унесу као капитал у ово друштво, али да он сада одустаје од уговора и не одобрава да се та имовина у колико је његова уноси кас капитал у ово друштво и да с тога не одобрава да се оглас потврди. Навео је као разлог и то да је Министар Тргтовине и Индустрије дао овлашћење за образовање друштва оснивачима међу којима је и он био и да се то овлашћење, кад га ОБ неће да искористи, не може преносити на другог. Навео је да ванредни збор није могао бити сазван, пошто друштво није правно постојало јер у време збора његова фирма није била потврђена.

S „ По оцени навода и доказа обеју страна, првостепени суд је нашао : _

У другом ставу чл. 15. Зак. о акц. друштвима, прописанс је: „пријаву за протоколисање имена дужни су потписивати сви чланови управног одбора, а и они службеници који су по правилима овлашћени да у име друштва потписују. Они морају предстати суду лично и тражити своје потписе или потписе својих имена послати суду у надлежно ове-

ренкој исправи, што ће се чинити и при целој или почесној

промени поменутих лица“.

Из акта се види, да су пријаву за протоколисање фирме потписали сви чланови управног одбора и пред судом на, протоколу за своју признали, као и своје потписе. Осем тога члавови управног одбора испунили су и остале услове, прописане у 15. и 16, чл. Зак. о акц. друштвима, те се у смислу истих поднети огласи за протоколацију фирме имају лотврдити, но ово ће се извршити тек онда, кад решење постане извршно.

Према томе наводи Отевана неумесни су, јер су испуњени сви услови за протоколисање ове фирме, као што је напред изложено“.

На решење првостеп. суда о потврди поднетог огласа блатовремено се жали Отеван и Касациони суд већином гласова. (три против два) поништи ово решење са ових разлога:

„По чл. 10. Зак. о акц. друштвима оснивачи, који су до-

били одобрење од министра за оснивање акционарског дру-“ штва, не могу то право пренети на другога.

Ако оснивачи не оснују друштво за годину дана, од кад им је одобрење дато, оно по себи губи важност.

Чл. 11. Зак. о акц. друштвима кад министар одобри друштвена правила оснивачи ће их обананити и позвати на упе акција. ;

Оснивачи су дужни сазвати претходни збор, пошто је цела основна главница уписана.

На томе тако сазваном збору од оснивача бира се управни и надзорни одбор акционарског друштва по чл. 12. истог закона. |

По чл. 15. зак. о акц. друштвима управни одбор дужан је најдаље за 15 дана од дана положене прве уплате код над лежног суда пријавити име друштва ради протоколисања.

Из акта оснивања овог акционарског друштва, а наро-

- чито из правила, потврђених од стране министра види се, да

је жалилац Стеван био оснивач овог друштва, а доцније је одустао од оснивања истог тражећи да се оглас тога друштва, не потврди. А како по чл. 19. зак. о акц. друштвима, једно акционарско друштво правно постоји тек онда, кад се оглас потврди, то Стеван тражећи да се оглас не тврди иде на то, да се ово друштво не оствари.

Према наведеном, кад Стеван фигурише као оснивач овог друштва и као сопственик и смесничар оних, чија. се имовина узима као капитал друштва према чл. 6. потврђених. друштвених правила, не пристаје данас да више ту имовину да за акционарско друштво, то питање о фирми не појављује се чисто и јасно, да је суд може потврдити, већ је то питање постало спорно.

Зато је суд требао да оцени, ко је јачи, а ко је слабији у праву, па слабију страну да упути на спор, те да се тим путем расправи да ли се оглас овог друштва може потврдити или не."

Ово решење Касационог суда отвара многа питања. Ми ћемо овога пута издвојити само два, која су, ЧИНИ се» криво схваћена и погрешно решена од стране нашег највишег суда.

1. — По закону о акционарским друштвима, који је у важности у предратној Краљевини Србији, акционарско друштво правно почиње да постоји „тек од дана кад друштвено име суд обанани“ (ч1. 19.). По хрватском, аустријском и немачком трговачком закону акционарско друштво такође правно не постоји пре уписа у трговачки регистар. Сви правни песлови извршени у име акционарског друштва пре судске обанане друштвеног имена односно пре уписа у трговачки регистар, не вежу акционарско друштво као такво већ само она лица, која су пословање у име друштва извршила. Она, су одтоворна неограничено и солидарно. Исто тако акције изда- | не пре тога не вреде и само они који су их издали одговорни су за штету која би отуда наступила. С обзиром на ове правне односе и с обзиром што је у питању правни постанак, правно рађање акционарског друштва, акт протоколисања односно уписа друштва у трговачки регистар јесте врло важан и значајан акт.

Друкчије по француском закону о безименим друштвима. Тамо се сматра да је друштво конституисано у моменту, кад изабрани управни и надзорни одбор уђу у функ-