Narodno blagostanje

Страна 70

Бр |

ције односно кад су се чланови ових одбора примали поло„жаја на која су изабрани. Истина важност овога констизуисања везана је за услов, да друштво у року од месец дана потом изврши формалности прописане за публикацију свог постанка. Због тога је по француском закону обраћена пасења, да се несумњиво утврди да су испуњени сви услови за правно конституисање друштва, као што наш закон тражи да се испуне прописани услови за протоколисање односно за, упис у тртовачки регистар друштвеног имена. .

Hasi законодавац тражи, поред осталих услова, да су „пријаву за протоколисање имена дужни потписати сви чланови управног одбора“ (чл. 15.). Тако је исто и по хрватском трговачком закону (5 159). Француски „законодавац. међутим, тражи између осталог да сви чланови управног одбора у једном протоколу или у акту код нотара изјаве да се примају да буду чланови управног одбора. Шта ће бити, ако један изабрани члан умре или одбије да се прими за члана управе По општем принципу, који ват за организоване скупине, било би довољно, да се друштво сматра за протоколисано, уписано у регистар односно конститунсано, ако би већина чланова управног одбора потписала пријаву за протеколисање односно примила се фунције чланства у управи. Међутим, законодавац је у овом случају, кад се тиче прав: ног постанка друштва, учинио изузетак, те је изрично тражио изјаву воље свих изабраних чланова управе. С тога је у француској утврђена пракса, да се сматра да друштво није конститупсано, ако би недостајала изјава једног избранот члана да се прима функције члана управног одбора. Извесно с обаиром на текст самога закона, ни код наб суд не оп мотао протоколисати друштвену фирму односно увести је у тртовачки регистар, ако изјаву за протоколисање не би потписали сви чланови управног одбора. Због тога је одлука првостепенота суда, којом је одбијено протоколисање друштвене фирме због изјаве једног члана управног одбора да се тог попожаја не прима, сасвим правилно и на закону основано.

Шитање је, шта друштво у овом случају треба да учиниз Зар може један члан управног одбора спречити поста-

как акционарског друштва мимо вољу акционара, који су |

уписали и делимице или потпуно уплатили друштвени капитал, усвојили друштвена правила која чини уговор међу њима, и изабрали управни одбор са мандатом да ради у смислу правила на остварењу друштвеног циља Извесно не, јер би иначе то престављало највећи јуридички несмисао и проузроковало разорне економске последице. Законодавац је међутим по дефиницији и логичан и разуман. С тога је сасвим правилно тумачење да се у овоме случају има да сазове нова конститутивна скупштина ради избора новога члана на место онога који се није хтео примити чланства. Сазив ове скупштине треба да изврше чланови управе који су се примили ове функдије, пошто су онн дужни да скупштини акционара од које су примили мандат саопште, да нису могли испунити примљени мандат односно протоколисања друштва због непријема једнога лица за члана управе, те да би скупштина могла учинити што је потребно да би воља већине акционара за остварење друштва могла бити пспуњена.

Због тота ми сматрамо, да је у горњем случају друштво иравилно поступило, што је сазвало нову скупштину и изабралб новог члана управног одбора и са њим заједно раније изабрани чланови поднели нову молбу за протоколисање. И

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Првостепени суд је правилно поступио када је ову · молбу уважио, кад су већ иначе сви други услови били испуњени, и потврдио, оглас о протоколисању друштвеног имена.

9 — Касациони суд је међутим неправилно поништио ово решење првога суда по жалби једнога од оснивача друштва, који изгледа није ни акционар друштва. По коме осноВу се овај умешао Од куда му летитимацијаг Суд наводи два разлога: (1) јер је Стеван био оснивач друштва и (2) јер је сопственик и смесничар оних, чија се имовина узима као капитал. И кад он као оснивач не пристаје више да се друштиво оснује и кад неће више да ту имовину да за акционарCRO друштво, онда се „питање о фирми не појављује чисто и јасно, да је суд може потврдити, већ је то пштање спорно . Зато је суд требао да оцени, ко је јачи, а ко слабији у праву“

Пре свега једноме липу ствојство да је био оснивач једног друштва не даје право, да спречи правно конституисање друштва, јер је свака његова улога у друштву пре стала онога дана, када је претходни одбор за образовање друштва одржан и кад су акционари утврдили да је канатал уписан и прописно уплаћен, усвојили са изменама или без измена друштвених правила, донели одлуку у одговорности оснивача и, најзад, изабрали управни и надзорни одбор. неве ортане који добијају мандат да се старају даље о испуњењу услова потребних за правни постанак друштва и његово фунционисање (чл. 18, 14, 15, 16 и др. Наређења члана 15 и 16 зак. о. ак. д. су формална: чим су сви реквизити испуњени, суд мора потврдити оглас о протоколисању односно уписати ~ друштвено име у тртовачки регистар. Ту нема и у опште не може бити никаквог спора. Још мање се може товорити о нечијем праву! Какво ту може бити слабије или јаче правог И ко ту може водити парницу: ко против кога п о чемуг

Други разлог као разлог за непротоколисање: да осниБач Стеван неће више да своју имовину да за акционарско друштво, потпуно је неразумљив. Пре света питање о улогу у натури нема никаве везе са протоколисањем друштвене фирме. Ако би се памеђу оснивача или неког акционара, који је унео у друштво какав улог у натури, пи самог друштва могао да појави спор, мада би та питања морала бити пречишћена још на претходном збору акционара, ппак тај спор не може бити од утицаја на постанак друштва. Ако сви чланови управног одбора изјаве суду, да је извршен упис акција и да су прописане уплате извршене као и да располажу улогом у натури, ако је таквих било, онда је услов из чл. 16 тач. 2 под а испуњен. Изјава оснивача, да он повлачи дати улог у натури, не може спречити суд у потврди, да су испуњене формалности за протоколисање друштвене фирме. За истинитест изјаве су одговорни чланови управе. Закон предвиђа казну до пет година затвора за намерно лажно престављање што се тиче уписа или уплате основне главнице (чл. 98 т. 1) У осталом судска потврда протоколисања друштвеног имена не прејудицира ништа у погледу евентуалног спора оснивача и друштва односно улога у натури (апора): нити друштво услед ове потврде постаје сопственик тог улога нити протоколација лишава оснивача права на њега. Друки је правни посао, који би регулисао питање апора и који ће евентуално бити основ спора. Због тота никакви приговори, било оснивача или другог акционара односно апора, не могу задржати правно. рађање акционарског друштва. Отога је ова одлука Касационог суда. погрешна пи — немогућа. А JI.