Narodno blagostanje

1. фебруара 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 71

Шта се сматра стовариштем у смислу закона о непосредним порезима

Шредузећа обвезна на јавно полагање рачуна, плаћају поред непосредног пореза (основног и допунског) још и тако зване самоуправне прирезе. Као основица за разрез ових пореза служи основни порез који је друштву разрезан. По вакену се овај порез разрезује у месту седишта друштва, ту тде је централа. На прпрезе имају права све општине у којима, друштво развија своју делатности у којима има своје филијале, радионице и т. д. Шта ће служити као основица, за разрез прниреза у свакој од ових оттштинад То је регулисано у 58 88. закона о непосред. порезима, који гласи:

„Кад се код индустријских или рударских предузећа, управа (централа) и филијале (фабрика, радионице, атентуре, стоваришта итд. не налазе на територији једне општине, укупно разрезани основни порез у месту седишта управе, као основица за самоуправне прирезе, поделиће се тако, да ће се за општину седишта првенствено издвојити 20%, а остатак од 80% по: делити, између општине седишта, управе и општина филијала, по сразмери њиховог постигнутог бруто прихода.

Ако где нема бруто прихода, или се овај не може утврдити, подела осталих 80% основног пореза за разрез самоуправних приреза у односним општинама, извршиће се по сразмери личних издатака службеника и радника.

Код предузећа трговачког карактера, новчаних завода, оситуравајућих друштава и задруга које немају индустријски карактер, издвојиће се за општину се дишта управе првенствено 50%, а остатак ће се поделити по одредби претходног става.

Код саобраћајних предузећа сав основни порез служи за разрез самоуправних приреза једино у месту седишта управе“.

Појавило се у пракси питање, да ли општине у којима поменута предузећа имају само стоваришта, могу наплаћивати овај прирез. Министарство финансија дало је ово објашњење (бр. 59065/29) :

„У вези са чланом 88 Закона о непосредним порезима појавило се је питање, шта се има разумети под стовариштима, у смислу одредаба овога члана. Заинтересована предузећа и удружења тражећи мериторно тумачење овој одредби, пледирала су, да се право на тантенту не призна општинама у ко-

јима се налазе стоваришта и одрекне право на тангенту, од: носно, да се тај појам што уже протумачи.

'Тантевтирање разрезаног има се извршити кад преду“ веће своју делатност развије на територији више општина у виду централе, филијале, фабрике, радионице, стоваришта и т. д. Како се види из дикције одредаба овога члана законодавац је и стоваришта уврстио у ред етаблисмана, која за, собом повлаче тантентирање пореза.

Набрајајући само, примера ради, етаблисмане који заинтересованим општинама дају право на тангенту, законодавац се није ограничио само на комерцијалне етаблисмане, него је поднео и такве, у којима се врши и развија само техничка страна рада, и то са потпуним правом, јер и та делатност придонаша свој део укупном успеху предузећа.

Настаје једино питање, да ли ће се стоваришта у сваком поједином случају сматрати етаблисманом у смислу овога члана T7. j. да ли ће кеково било стовариште давати оОпштини, у којој се налази, право на тангенту.

Ни закон, ни правилник не садрже у том погледу никадетаљнијих одредаба, али нам зато примера ради у за наведени етаблисмани одређују тачно правац, којим морамо у тумачењу овога питања поћи. У ставу 1 чл. 88 стоји : „Кад се код индустриских пли рударскић предузећа управа (вентрала) и филијале (фабрика, радионица, атентура, стова: риште) не налази на територији једне општине — фабрике, радионице и атентуре стални су етаблисмани једног предузећа, који се подижу и отварају с намером, да предузећу стално служе“.

КВИХ кону

Како је законодавац и стоваришта ставио у исти ред и изједначио са овим објектима, то следи, да и она морају имати обележје сталности, јер се у противном неће сматрати етаблисманом, који општини даје право на тантенту.

Да ли неко стовариште има, обележје сталности или не, зависи од конкретних околкости. Међутим примера ради наводи се, да таквог обележја немају на пр, стоваришта, која шећеране држе на железничким станицама ради утовара репе за време сезоне. Тога, обележја немају ни она стоваришта, која држе шумска предузећа привремено док не извозу посечено дрво, али стална стоваришта дрва и трађе за продају сматраће се етаблисманом који даје општини право на тангенту.

Шрема томе тантента се има општинама одредити само за она стоваришта, која имају обележје сталности.

ДОГАЂАЈИ И, ПРОБЛЕМИ

godine — pre godinti dana — navržilo se bilo 30 godina od prvog ogleda 2. dr. Bajkića na polju ekonomske natke. Njegovi su saradnici želeli da od кога dana паргауе jubilej, ali kako on stoji na gledištu, da se zasluge mogu steći samo и га i braku, pa sledstveno i pravo na jubilej, to je naš pokušaj propao o njegov otpor. Pošto trideset i jedna

Mesto jubileja

Na Sv. Savu 1929. go- |

godina nije okrugla cifra te nije zgodna za proslavi, fo će u mesto jubileja biti samo konstatacija. Prva ekonomska studija g. dr Bajkića imala je za predmet proporcionalnt i progresivni porezu. To le bio Sv. Savski temat na beogradskoj velikoj školi. Rad je ocenjen od pokojnog Ace Borisavljevića, profesora matke o finansijama i S. dr Voje Veljkovića, tadanjeg protesora administrativnog prava i ma njihov predlog nagrađen prvom kraljevom nagradom i 105 из [0 пагоčitom pohvalom. Dr M. L.