Narodno blagostanje

8. фебруара 1930.

већ виша управна власт, за расматрање и решења по овим делима. Касациони суд (1. од.), коме су због сукоба надлежности акта била послата на решење, нађе да чл. 76 није дао право управној власти н расматрање пресуда, још мање за суђење, по делима предвиђених у Ш делу казн. закона, те је право управној власти за расматрање пресуда, још мање за Лознички суд је, поводом овога случаја, тражио од Министра. правде да Касашнони суд у својој општој седници донесе тумачење чл. 76. дак. 0 0. у.

Општа седница Касационог суда од 1. тодине (бр. 15984/29.) нашла, је :

јануара 1980.

„Да је по закону о чаменама и допунама закона о унутрашњој утрави од 9. октобра 1929. 2. прописом 8 14 ознаменог закона питање о овоме регулисано, јер је допуном чл. 76. закона 0 унутрашњој управи 'изрично обутваћено, да ч против свиг одлука 0 казнажа изреченим по свима законима не изузимају од овога ни чстутне кривице из Ш. дела казненог законика 36

Краљевину Србију од 1860 2., ua места жалби вилиој

утравној власти а не суду, — те према томе престала је потреба да Касац. суд, с обашром на наведено, даје тражено мишљење о тумачењу чл. 76. зак. 0 унутрале. управи, о чему Касац. суд има част известити Гостодина министра ради знања“.

У току последњег столећа у Орбији се водила стално борба, да се управне власти у њиховој акцији ставо под суд“ ске власти. Тако се борба водила са променљивом срећом од напредних Лравила за ислеђење и суђење кривичних дела од 1. фебруара 1848 по којима су, у главном, биле надлежне судске власти за извиђање и суђење и иступних дела, па до Полицијске уредбе од 1850 која је ставила у надлежност полицијских и општинских власти извиђање и суђење „полицијсвих преступа“ са правом жалбе вишим властима после извршења изречених пресуда; од ове Уредбе до Закона о истражним судијама од 17. априла 1890, кад је у руке судија опет прешло право извиђања и пресуђења извесних иступа и право расматрања свих пресуда по иступним делима; од певраћаја у живот Полицијске уредбе после суспендовања Устава од 1888 па до измена ове уредбе, које су пренеле на првостепени суд расматрање одлука полицијских власти по иступним делима, са правом суђења. До новог Закона о општој управи противу пресуда или решења о иступима странке су имале право жалити се првостепеном суду, „који ћо пресуду или решење оснажити, уништити, или преиначити“.

Чл. 76. Закона о о. у. са тумачењем, које му даје Општа седница Касационог суда, ништи право суда на суђење и на контролу рада управне власти у погледу њеног права, кажњавања грађана.

ЗАКОН О ИЗМЕНИ ЗАКОНА О АКЦИОНАРСКИМ ДРУШТВИМА ОД 10. ДЕЦЕМБРА 1896. ГОДИНЕ

Обнародоване су измене Закона о акц. друштвима, који важи на територији пређашње Краљевине Србије и Црне Горе и оне гласе:

Закон о измени Закона о акционарским друштвима од 10. децембра 1896 године. 8 1. Члан 65 Закона о акционарским друштвима од 10 децембра 1896 године укида се. 52. Члан 166 поменутог Закона мења се и гласи:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 85

Акционар може на збору учествовати и гласати сам лично или може друго лице опуномоћити за то.

Шравна лица, ако су акционари, заступаће њихови заступници.

8 5. После члана нов члан који гласи:

Члан 104 а) Акпионарска друштва могу наменити своја правила саобразно овоме Закону.

Ако правила једног акционарског друштва предвиђају да се гласање на збору има врштти по одред“ бама досадалшњег члана 65. онда се пма сматрати да су правила предвидела да сваке три акције дају право на један глас а да ниједан акционар не може имати витле од десет гласова, па ма колико акција имао, све дотле док се правила не измене у смислу става првог овог члана. 7

8 4. Овај Закон ступа у живот и добија обавезну снату кад се обнародује у СОлужбеним Новинама Краљевине Југославије.

Ове измене доносе две крупне и корисне новине : прву, да друштвена правила могу одредити да сваки акционар има права и утицаја на ток, рад и живот акционарског друштва сразмерно своме учешћу у друштвеној главници, и другу, да. једап акционар може на акдионарском збору заступати више акционара.

Прва измена постигнута је укидањем члана 66, који је гласио:

104 поменутог Јакоџа долази

„На збору акционарског друштва, сваке три акције дају имаоцу право на један глас.

„Друштвеним правилима може се одредити колико ће највише гласова имати акциолар, који има више акција.

„Али ни један акционар не може имати више од десет гласова, па ма колико акција имао“.

Према овоме наређењу ниједан акционар, ма колико акћија имао, није могао имати више од десет гласова! То је требало тобож, да буде заштита малих акционара. У истини, то је био покушај да се уништи капиталистички карактер акц. друштава, које је у ствари његово битно обележје. И да није овај члан изиграван, он би био велика сметња развијању акционарских друштава код нас. Међутим, велики акционари били су принуђени да стално удешавају распоред својих акпија, увођењем на збор фиктивних акционара, да би своме учешћу у друштвеној главници прибавили одтоварајући утипај. Често су због тога, при сукобу акционара, испадали 860рови акционарски много видније него јавни зборови. Тако је, с обзиром на закон, вршено јавно фалсификовање воље акционара. Разлог због кога се по другим јуриспруденцијама, ништио рад збора. У нас се то примало као нешто по себи разумљиво, толико је живот био разломио овај неразуман пропис и начинио га застарелим и немогућним и сметњом ва, развитак. Али и то је имало својих незгода и често удаљавало скрупулозне људе од акционарских друштава. Међутим овај члан је био кобан за улазак страног капитала у наша акпионарска друштва. Отранци нису могли рачунати на успешно „удешавање“, да не би били мајоризирани од незнатне мањине. О тога су они тражили 100% акција у једном друштву, иначе нису улазити хтели. Тако је била онемогућена сарадња страног капитала са нашим. Због овога огранпчења права гласа и решавања, сва акционарска друштва, страна или са анатним учешћем страног капитала, нису се смела инсталирати у Београду односно на територији важења овог вакона, већ су ишла у Загреб и друге веће вароши, где је законодавство свакој акцији давало права на један глас без икаквог отраничења. (О тога је ова измена годинама тражена и због тога ће радосно бити поздрављена у привредним круговима,