Narodno blagostanje

15. фебруара 1930.

ZAGREBAČKA BERZA

Opće sniženje kamatne stope vani i u zemlji dobro dolazi ı tržištu efektima. Naši novčani zavodi danas dobivaju iz inozemstva znatne ponude kredita uz mnogo jevtiniji kamatnjak nego što ga ovdje odobravaju na uloške. Radi toga pojedini vodeći novčani zavodi na nove uloške, pa bili oni i vezani, ne plaćaju više onaj kamatnjak, koji su plaćali pred nekoliko mjeseci. A pokret je tu, da se i na starijž uloške reduciraju kamati. U svakom slučaju izgleda, da stojimo pre. općim snižavanjem naše kamatne stope. Toj tendenciji pogoduje i znatan porast uložaka kojeg u najnovije vrijeme imaju neki vodeći novčani zavodi. Prevladava uverenje da bi uz nešto niži kamatnjak, porast uložaka kod dotičnih zavoda bio jednak. Jer tu se u prvom redu radi o povjerenju i sigurnosti a tek u drugom redu o samoj visini kamatnjaka. Mi vidimo i kod nas, da čim jedan novčani zavod plaća veće kamate, tim je slabiji priticaj uložaka. Obzirom na opadanje kamatnjaka za uloške već se danas pokazuje mnogo veći interes za efekte. U prvom redu za papire sa stalnim kamatnjakom, jer ovi pružaju jednu stalnu rentu i nema u tom pogledu iznenađenja kao kod akcija. Taj povećani interes osjeća se koliko za Štetu, toliko i za Blairove obveznice. Promet je u tim obveznicama mnogo veći nego što je bilo za očekivati. Jer na burzi se odvijaju samo manji zaključci dok se veće partije izravno kupuju od onih novčanih zavoda koji podržaju veze sa Nev-Yorkom, dotično sa Blairom. Promet na zagrebačkoj burzi u Blairovim zajmovima dolazi u prvom redu od onih slojeva koji svoju uštednju žele plasirati u jedan papir koji pored najveće sigurnosti pruža i jedno povoljno ukamačenje. Jer Blairove obveznice danas nos? daleko više nego što je moguće dobiti na uložak kod jednog iole serioznog novčanog zavoda.

Devizno ?ržiže. Promet je u prvom tjednu iznosio 64,7 milijona dinara. U ovom tjednu dnevni zaključci iznose 6—7 milijona efektivnih. Narodna Banka opet daje oko dvije trećine jer je ponuda mnogo slabija od potražnje. Time je nastalo normalno stanje na zagrebačkom tržištu, jer ovde obzirom na jaki uvoz, konstatno prevladava potražnja. Veoma su rijetki dani da je ponuda izvozne robe tako jaka da bi mogla pokriti svu potražnju.

Tržijje djonjca. Situacija je prijaznija i kod mnogih akcija u prvom redu novčanih zavoda bilježimo porast u kursu. To vrijedi u prvom redu za Zemaljsku banku u Sarajevu, koja bilježi porast od nekoliko dinara. Isto tako i Prva hrvatska štedionica bila je zaključena po 930 dinara dok su ranije zaključci glasili na 925. Obzirom na približenje isplate dividende i Srpska banka notira nešto više a ist) tako i Union banka.

Kod industrijalnih papira oporavile su se dionice Dubrovačke paroplovidbe i ponovno notiraju po 425 dinara zaključak. Kad su stigle vijesti o propasti parobroda „Daksa” mnogi su se bili pobojali. da će društvo time pretrpjeti i izvjesan materijalni gubitak. Međutim kako je parobrod bio osiguran, taj je gubitak eliminiran, tako da imamo požaliti gubitak 38 mladih života.

Kod drugih papira nema. naročitih promena. Tek ako ožive bliže burze koje trguju i sa nekim našim industrijskim papirima, mogli bi imati nešto jači posao. Za sada je poslovanje još dosta slabo.

Državni babi. U prošlom tjednu promet je iznosio oko 11 milijona dinara, mnogo više nego ranijih tjedana. Bio je jak interes za Ratnu štetu i pravljeni su jači zaključci i to uz jači kurs. Mnogi dovode tu pojačanu tražnju u vezu sa licitacijama veleprodaje duvana koja se ima održati ovih dana. Ali ima i interesanata koji žele taj paPir zadržati i za dulji rok.

U Blairovim obveznicama prošlog tjedna promet je iznosio 34 hiljada dolara. U čitavom januaru promet je iznosio 31 hiljada. Prema tome vidi se, da postoji sve veći interes. I u ovom tjednu interes je znatan, tako da će u najkraće vrijeme zagrebačka burza imati u dolar. skim zajmovima promet od 100 hiljada dolara.

Povećanjem prometa raste i kurs. A i New-YVork javlja veće kurseve. Tamo je to jedna općenita pojava. Poslije sloma spekulacije u akcijama, centar interesa postali su papiri sa stalnim kamatnjakom. Kako naši papiri pružaju najveće ukamaćenje, povećan je i za njih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 111

interes što djeluje na kurs. A djeluje i činjenica, da je za tim pap: rima u New-Yorku mnogo veći interes sa strane naših novčanih zavoda nego što je bio ranije.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

На девизном тржишту у току ове недеље нема важнијих промена. Динар је у иностранству остао непромењено стабилан, а код нас су девизе Лондон и Париз за неколико поена попустиле, док су остале девизе показивале тенденцију учвршћења. Обрти нешто су живљи те износе 33.7 мигиона динара. Највише је трговано у девизи Лондон (9 милиона), Њујорк (8.2 милиона), Женева (5.3 милиона) ит. Д.

Ратна штета у току ове недеље није имала одређене ситуације ; колебања курса прилична су: на дан 7. 0. М. нотирала је 416, на следећем састанку је попустила на 415.25; 11. о. м. нотирала је 416.50, 12. о. м. већ 416.75, али је на састанку од 13. о. м. попустила опет на 415.50. Обрти у промпт роби износе 2,4 а у терминима 5.1 (на састанку од 13. о. м. продано је за скоро 4 милиона), дакле укупно 7.5 милиона динара. |

7% Инвестициони зајам показивао је лабаву тенденцију. Од 83.—, колико је нотирао 7. 0. м., попустио је у току недеље на 82.75 (13. о. м.) ; обрт је износио 128: милиона динара, што је више но уобичајено.

Акције Народне банке и даље су чврсте. Од 8620 курс се повећао у току недеље на 8650.— код обрта од 1.1 милиона динара.

У Њујорку, наши су доларски папири нотирали као што следи: На дан 7% Блер 8% Блер 7% Д.Х.Б. 7. фебруара 78.125 88.25 80.11. фебруара 79.— 89.— 79.125 13. фебруара 79.— 89.50 79.50

РОБНО ТРЖИШТЕ

На светском тржишту житарица преовладава у овој недељи бес-тенденција која ће, како изгледа, изазвати 03биљне последице. Са свих страна се јавља, да је стање Канаде —- најважнијег извозника пшенице — постало управо очајно. Канадске залихе су веома велике, тражње нема скоро никакве, а осим тога је и квалитет прошлогодишње пшенице много подбацио. Са друге стране пак се појавила на светском тржишту Русија, која на супрот свима очекивањима нуди на светском тржишту квалитативно ванредну робу, и то по врло ниским ценама. У произвођачким као и трговачким круговима влада велика забринутост и како чујемо, са свих се страна тражи државна интервенција и помоћ. Наша су домаћа тржишта следила светској житарској беси, али се цене ипак много спорије снижавају. Главни разлог је тај, да су понуде код нас веома резервисане и следствено обрти минимални. Код кукуруза ситуација је лабава. Код нас и у иностранству. Прво због тога, што су залихе прекомерно велике, а друго што се из Аргентине јавља да ће жетва бити рекордна ; и да ће надмашити све досадашње приносе. Код нас је ситуација катастрофална. Пре годину дана постигле су се цене око 250—260 динара, а данас једва 100—120 динара. Ту је сваки коментар излишан.

Памучно тржиште, као и тржиште вуне, имају у току ове недеље лабаву ситуацију која је већ недељама на дкневпом реду. На тржишту говеда и свиња тражња је у последњој недељи нешто повећана. То је утицало и на цене, које су поскупиле.

На тржиштима колонијалне робе цене су остале више мање непромењене. —- Исто важи и за метална тржишта. Цена сребра продужава свој пад, који је већ прекорачио до сада најнижу границу од 20 шилинга за унцу. Тржишта угља лабава су. Свугде се нагомилавају велики стокови, јер је тражња због ванредно благе зиме осетно смањена.